Wednesday, October 30, 2013

Masti i ulja - hemija na policama supermarketa




Hemija masti i ulja je multimilionski posao svake zemlje. U nizu seljak (mrzim reč - farmer) - otkupljivač - industrija prerade - potrošač postoji još mnogo pojedinaca uključenih u proces. Ili što bi jedan moj bivši saradnik rekao: "od njive do trpeze dugačak je put". A kao i svaki put može da krivudaprevija i izbije na pogrešnoj strani. To se dešava i s uljima. Došla su drsko, razmetljivo i uklonila masti s trpeze. Gutači šećernih sirupa i brze hrane, uživaoci Big Meka sa Zero (to je ocena vrednosti pića -NULA) koka kolom su odlučili da se počaste slovom OMEGA (poslednji). To slovo ima magijskih i drugih moći, pa su lekari, ali mnogo više mediji i farmaceutske kompanije započeli tiradu o zdravim uljima (ili tačnije o omega-3 masnim kiselinama) i nezdravim mastima (odnosno zle, aterosklertične, zasićene masne kiseline). 

Razni načini ishrane imaju i različit uticaj na zdravlje. Ljubitelji masnog mesa i svinjske masti mogu da prožive čitav život bez zdravstvenih problema. Slično je i sa ljubiteljima slatkiša. Vreme me ja naučilo da ljudi mogu da imaju mali BMI (indeks telesne mase), da budu vitki i mršavi, da se hrane zdravo (šta god to sve značilo) da se kreću, bave čak i sportom, pa opet imaju visok holesterol, trigliceride, LDL. Navodno su OMEGA 3 one koje će nas sve izlečiti od svih tih zala. Ali dozvolite mi da budem hemičar skeptičar. Ja ne mogu da poverujem da su nam potrebna kapsule ovih masnih kiselina da bismo poboljšali zdravlje. Nekako mi nije u skladu s prirodom.

Preporuka 1. jedite ribu

Neka hvala, jedite je vi. Znam da je gori svaštožder od svinje. U svojim masnim rezervama imaju, uz omega 3 masne kiseline, svega drugog, od pesticida do insekticida. Čuveni DTT je plivao u njihovoj masti. U mesu gomilaju živu. (Zato se tuna jede najviše 2 puta nedeljno). Kažu da su nam baš njihove (riblje) masti potrebne. Možda, mada ja ribu volim samo nacrtanu. A i one perlice ribljeg ulja ostale su u mom sećanju kao najstrašniji horor. Ali šta  to uopšte behu omega 3 ili 6 ili 9 masne kiseline?

Pre svega postojimo zbog ćelija. Ćelija je okružena membranom, koja je lukavo spakovana u dva sloja. Da bi membrana bila tečna, ali ne kao voda ili otopljena mast, mora da ima specifičnu građu. Čvrstoći (baš koliko treba) doprinosi holesterol. Fleksibilnosti nezasićene masne kiseline. Debljini, uz prethodne: šećeri, proteini, voda i joni. I kroz gusti, masni tepih su prošarani proteini. Ako je nešto u prirodi fascinantno, prelepo, uređeno, maksimalno funkcionalno, a izgleda haotična - to je ćelijska membrana. Levo na slici je deo strukture membrane. Centralni deo slike pokazuje značaj steroida. Krajnji, desni deo, prikazuje značaj cis (prirodnih) nezasićenih masnih kiselina. One su deo lecitina, koji omogućava "život i opstanak" membrane. Dva lipidna sloja su okrenuta masnim slojevima jedan prema drugom (resice). Polarni (u vodi rastvorni deo), plave glavice, okružen je vodom.



Iako ima mnogo detalja u njenoj strukturi, suštinu tečnog stanja membrane čine nezasićene masne kiseline, baš kao što prave razliku između ulja i masti. Nezasićinje se nekada označavalo kao "dvoguba veza". Danas je to prosto dvostruka veza. Najprostiji primer je oleinska (mononezasićena masna kiselina). U organskoj hemiji i biohemiji tamo gde je karboksilna grupa je ugljenik  broj 1.

Da ne bi pravili zabunu, nutricionisti su uzeli alfa-omega sistem. Omega je poslednjialfa prvi. Od  poslednjeg (omega) broji se unazad (otuda - zapravo minus), dok se ne dođe do dvostruke crte, tj. veze. Tako je oleinska kiselina Delta 9 (hemijski način označavanja nezasićene veze), a istovremeno je omega-9.












cis-oleinska kiselina (prirodna), trans-oleinska kiselina (margarin je bogato nalazište).

Na tanke živce ovih dana (ubi me ova jesenja vrućina) mi ide sve, a najviše upotreba pogrešnih termina. Ne zameram ljudima koji nisu učili pravilne hemijske termine i što ih ne znaju. (Nije baš ni da su se naši jezički stručnjaci potrudili da naprave koristan rečnik ovakvih termina.) Korišćenje termina koji su nepravilni (novinari, nutricionisti, lekari, priučeni stručnjaci) npr. linoleična kiselina, umesto linolna, arahidonična umesto pravilno arahidonska. Zato sam i stavio termine za one masne kiseline koje se stalno forsiraju da su nam neophodne. Da li jesu ili nisu vreme i neke nove naučne dogme će o tome odlučiti. Za sada, dobro je znati kako se zovu.


Masti i ulja

Najprostija mast se sastoji od alkohola glicerola. Kako ima tri alkoholne grupe "vezuju" se 3 masne kiseline, estarski. Bilo koje, ali od načina kako su spakovane i koliko ih je u smeši određeno je da li će neka mast biti tečna - ulje (najčešće se za to uzima sobna temperatura) ili čvrsta. Primer je kokosova ili svinjska mast. Na nižim temperaturama su čvrste, a na višim tečne.

Naravno da nije sve tako jednostavno. Hemičari su dokazali da tip hrane koji unosi neka životinja značajno utiče na sastav njene masti. Tako svinje koje su hranjene surutkom, imaju mast koja miriše na buter, jer ugrađuju i te masne kiseline u svoju masno tkivo. I to se oseća pri termičkom tretmanu.

Ako se ulja hlade (npr. u frižideru) ona se prvo zamagle, pa očvrsnu. Tako je razvijena jedna od najčešćih (i potpuno pogrešnih) urbanih legendi, da je maslinovo ulje ekstra virgin (devičanskog) kvaliteta SAMO ONO koje se u frižideru prvo zamuti, a onda i iskristališe. Ali to niti je znak da jeste devičansko, niti da nije. To je mit. Svako ulje ima tačku očvršćavanja (na hladno) u kojoj počinju da se izdvajaju masti u kojima dominiraju zasićene masne kiseline. Ako se taj deo odvadi, zove se STEARIN, a ulje koje se odvoji OLEIN. I to je cela filozofija hlađenja i očvršćavanja. Nema lakog prepoznavanja devica, ni kod ulja :).

Poruka 2 Jedite margarin, on je zdraviji od butera

Neka hvala, jesam ga jeo, pa mi je preseo, reče mi skoro jedan deda u redu ispred kase. (Priznajem namerno sam zapodenuo razgovor kada sam mu video buter u korpi.) "I nije više ono što je bio. Ja ti sine ne znam da li zdrav. Ne bi on meni ni naškodio u ovim godinama, ni od nafte da ga prave, ali je brate mnogo ružan. Pa možda ga i prave"-, promrlja stari  dok mu je kasirka provlačila buter kroz laserski čitač. 

Ja sam potpuno na liniji ovoga. Umesto krava, industrija muze biljke, pa nam pravi mleko od soje, lana, susama, badema. Od tog mleka se pravi tofu (još jedna legenda - tofu je zdrav, jer ima puno minerala). Ali najdalje je otišla industrija kačkavalja, koja mi ga je ogadila, jer ga pravi od hidrogenizovane bilje masti. A hidrogenizacija je uvođenje vodonika na fino dispergovanim metalnim površinama (katalizatorima) tako da se ulje prevodi u mast. Tu negde oleinska padne u trans i nije više cis. Ako imate nesreću da je ugradite u svoju ćeliju, ona nije više tako elastična, jer se trans kiselina ponaša kao da je zasićena. Svaku ćeliju skupo košta padanje u trans. 

I tako od običnog ulja dobija se delimično hidrogenizovano u obliku kasnije smućkane mase - margarina, a od svinjske masti se dobija svinjsko ulje i svinjski loj. Bilo kako bilo, tu su i laki majonez i nadevi za salatu. U sve to dodajte polimere iz mora (alginati, karagenani) i one što nastaju od ljigavih bakterija (ksantanske gume) i dobijate novu "funkcionalnu" zdravu hranu. Malo sutra.

Masti i ulja se kvare i to utoliko više ukoliko su sirovija. Svaka rafinacija ih stabilizuje. Svetlost, mućkanje, prozirna ambalaža, grejanje polica u supermarketima, plastična ambalaža... Sve to doprinosi kvarenju (užegnutosti) masti i ulja. Da se ne bi kvarile nađeno je savršeno rešenje. Sva goveđa masnoća završi u ćevapima (ogadiše mi ih ovih dana tom informacijom), a svinjska mast ili završava u kobajagi mlečnim kremovima ili joj se dodaju "čiča Gliše". Molekuli koji su sve, samo ne preporučljivi za zdravlje. 
Osumnjičen da je ubica - čiča Gliša u našoj hrani

Svako može da izabere. Ili smrdljivo ulje (mast) ili da jede čiča Glišu. Njegovo drugo ime je BHT (butil(ovani) hidroksi toluen E321. Antioksidant koji je toliko zdrav, da ga od 1970. zamenjuju "zdravijim" BHA (butilovani hidroksianizol), E320.
Ima ovde simbolike. Jedan je sakat u nogudrugi u ruku.

Moguće je da su ovo dobri molekuli. Ali, verovatnije je da nisu. A gde ih ima? Prostije bi bilo pitati gde ih nema, jer se u industriji hrane dodaju u buter, mesne prerađevine, musli, žvakaće gume, peciva (i slano i slatko), brzu hranu, dehidriranu hranu (voće, krompir) i pivo. Naravno da stoka nije pošteđena, niti kozmetika, ambalaža za hranu. Čak ih i u gumenim proizvodi ima i na kraju u raznim naftnim derivatima. Za ulja nisam siguran. Etikete su mnogo stidljive sa sadržajima dodatih komponenti u prirodna ulja.

Još dugi niz godina će čiča Gliša i "sakati" da nas ubijaju i sakate, ali to je cena industrijskog progresa. Uz malu pomoć sa zapada - u obliku urana (ne uobičajeno i pogrešno uranijuma), umirati nije teško. Jer nam je smrt sa polica supermarketa došla u kuću, na sto. Tako je sa njive do trpeze hrana postala preslana, aditivirana, zračena, mučena, zatrovana.

Prijatno nam bilo, pa ko poživi možda će nekada, kao čiča s početka priče da se priseća i toga, kao dobre i zdrave hrane. Ili bar ukusne.

Saturday, October 19, 2013

Bademovo mleko - meni to i dalje čudno zvuči

Zdravo "domaće" ili kupovno plavo?


Znate li od čega se sastoji KUPOVNO bademovo mleko? Ja ne, a dosta sam upoznat s hemijom hrane. 

Tipični način pravljenja bademovog mleka, ali sa odnosom 1 šolja nabubrelog badema, 4 šolje vode. Alternativni mikser, cediljka i odnos.

Jednu stvar na početku moram da naglasim, mada je verovatno svako toga svestan. Komercijalna biljna "mleka" nemaju blage veze s kućnim pravljenim mlekom, bilo kog tipa. Pre svega zbog pouzdanog sastava, iste tehnologije i brojnih dodatatak (fortifikanata). Ono što je posebno zanimljivo kod ovog  "zdravog" (industrijskog) napitka je da se ne daje bebama. Hmmm????

Da bi se badem "pomuzao" prvo se nabubri u vodi, pa tako nabubren se pomeša sa vodom i miksuje. U našim uslovima svako radi kako mu padne na pamet, pa naravno da nema standardnog mleka. Ali kako to rade zapadnjaci, uplašeni od holesterola? Da li da ironično kažem da holesterol ne prašta. Iz masnog zlikovca kravljeg mleka pretvorio se u ubicu zagonetnog i naopakog imena AFLATOKSIN (klik!). Kada sam sa studentima započeo prve lekcije o aflatoskinu (ima tome gooodina), nekoliko njih me je spontano ispravilo - mislite ALFA? I tako smo vežbali jezik, znajući da nam s dalekog istoka uz hašiš i trbušni ples stiže još nešto egzotično. Ali ni lepo, ni zdravo, a ni seksi. Već ubitačno. I rizikujući da budem dosadan (mada niko ne čita sve tekstove, pa ću nastaviti) moram da kažem da je u organizovanim državama sve drugačije. Nema krijumčarenja loše i sumnjive robe. Osiguranje pokriva gubitke. U Srbiji mi, postajući moneta gubitka, pokrivamo sve. I nesposobnu vlast, decenijama i maštovite švercere i loše prodavnice zdrave hrane. Kupujući u jednoj od njih lešnike, naiđoh pri "kućnom pregledu" za Belekrem na loše, užegle, buđave. Požalih se, na šta mi mlada i simpatična prodavačica reče - mi samo po par kilgrama dnevno donosimo. Nije se nama pokvario. I nije naravno. Ali se i dalje prodaje taj isti. Ako osetite strani, užegli ukus u ustima, ako je boja lešnika, badema ili oraha promenjena i ako Vas vid još služi, lako ćete uočiti veoma sumnjive primerke. Ako ih je više od 1 na svakih 100 g, svakako ne bi trebalo od toga praviti mleko. A nisu ni za jelo :). Naravno ako nemate dobar nos, zažmurite kao u detinjstvu kada naiđete na crva i brzo sve progutajte. I neka Vam je bog u pomoći, naročito ljubiteljima RAW ishrane, da budem moderan. Šalu na stranu dobro birajte kada pravite "mleko".

Drugi, mnogo ozbiljniji i sada realniji problem je svet bakterija. Ona mala sićušna stvorenja, ne tako ružna kao ona koje juri Domestos, ali i mnogo opasnija. Razni svet nama ili prijateljski ili neprijateljski naklonjen. Naša je dužnost da sve probleme uklonimo, pre nego što dođe do ozbiljne štete. Zamrzavanje je dobar način ubijanja dela bakterija. Drugi, veoma prihvatljiv način je pasterizacija. Treći i najbolji je kuvanje. Ili kombinacija svih. (Sterilna hrana bi bile bez nutritivne vrednosti.) Tek, najvažnije je da se preduzmu svi koraci opreza. Voda mora da bude dobra, ruke čiste. Rad u rukavicama pomaže da bude još čistije.

                                        Zar smo stvarno ovoliko ružne?

Treći problem je lenjost. Zašto da se mučimo pripremajući biljnu masu, prljajući mikser ako je mala količina koja se pravi? Oni glomazni sokovnici od 1,5 ili 2 L se ovakvim masama zalepe, upljaju i loše miksuju ako su male količine. Zato se slušaju ITERNET SVEZNALICE koje nisu ni hemijske, ni tehnološke, a ni prehrambene struke. Oni naprosto ZNAJU. Da neko slučajno ne previdi da je ovo ironija. Oni POJMA NEMAJU. "Znaju" da je svako mleko bolje od kravljeg jer...Teško mi je da iskucavam sve što kažu, jer je mnogo glupo.  (Naravno, ako u bademovo mleko dodate list konoplje, možda posle tog mleka i dobijete krila.) Najbolja su mleka životinja. Sad kravlje, ovčije ili kozije, zavisi od podnošenja masti, mirisa, ukusa. Zašto je životinjsko mleko bolje (lično-stručni stav)? Jer naprosto imaju proteine koji se najlakše vare (setom naših enzima) prevode u peptide i aminokiseline.I to one vredne, esencijalne aminokiseline. Samo podsećanja radi, esencijalne nisu one ne koje su nam baš potrebne, jer su nam sve potrebne, već samo one koje naš organizam, skupa s buljukom bakterija u nama NE MOŽE da napravi. Moraju da se unose hranom. Naravno neki su narodi srećniji, pa mogu da podnose mleko životinja. Uglavnom svi evropljani. Neki nisu (indijanci, azijati). I tako se američka industrija prva dosetila da uvede biljna mleka u prehranu svojih ljudi. Dobra ideja za sve one koji ne vole mleko ili ga prosto ne podnose. Ili veruju da belo životinjsko mleko donosi nesreću i uzima im životnu energiju. I još jedan mali, mali kuriozitet. Kada se mleko pomeša s voćem, ono se zgruša. Eto, kažu vegeterijanci lošeg znaka. Ali isto se dešava i sa sojinim mlekom. Priroda je jedna šaljiva dama. Skoro svi glavni proteina mleka i "mleka" se talože kada pH rastvora (mera kiselosti) dođe na oko 4,6. Bilo ljudsko, kravlje ili sojino mleko.


Tehnologija pravljenja

Standardizovano bademovo mleko ne postoji. Načini pravljenja se razlikuju, ali uglavnom su odnosi (kod nas) 1:1,5 do 1:3 zapreminski. 1 "šolja" (bože kako mrzim tu nedefinisanu jedinicu mere) sirovih, nabubrenih badema i 3 šolja vode. Gore u videu je 4 i meni je taj odnos za mleko prihvatljiviji. Badem se opere i ostavi potopljen u čistoj vodi minimalno preko noći. 3 sata (po nekim savetima "strčnjaka") je za  badem bez efekta. Preko noći ili 24 časa u frižideru je idealno. Ujutro se voda odbaci i po želji badem ljušti, što nije ni malo lak posao, a unosi se rukama horda bakterija. Takođe udaljavanjem ljuske udaljavaju se značajne količine antioksidanata koji se nalaze baš u tamnoj ljusci. (Istini za volju dobar deo je uklonjen prethodnim bubrenjem). Zato je najbolje uzeti badem takav kakav je. Odmerite 1 šolju, dodajte 1,5 g soli na 1 L vode (ovo je ključna stvar)  i takvom vodom (4 šolje) miksujte. Procedite ili kroz platno za sir (4 x savijena gaza) koja se oslanja na metalnu rešetku ili finalno kroz metalno cedilo za filter kafu (klik).


ALERGIJE I VITAMINI - KO, ŠTA I KOLIKO

Alergiju možete da imate ili na kravlje mleko ili na biljno ili ako ste baksuz na oba. Ako ste alergični na badem, bićete i na bademovo mleko. Slično je i sa sojom, orasima, susamom. Svaka alergija na biljku, preslikava se na pravljeno ili kupovno biljno "mleko". (I dalje mi je čudno, kada ovaj vodeno masni  ekstrakt, kako ga zovemo u biohemiji, neko zove mlekom, ali privikavam se.) Tada Vam ostaje da nađete biljku na koju nista alergični, pa da od nje napravite mleko, makar ono bilo zeleno.

Bademovo mleko ima manje kalorija od kravljeg. Pa naravno. Naši seljaci su to odavno ukapirali, pa su pri prodaji, strikno vodeći računa o zdravlju konzumenata sipali u mleko dosta vode. I pravili su, bogami skoro bademovo mleko. Tako da ako Vas muče kalorije i višak dobrog ukusa koji ima mleko, dodajte na svaku šolju mleka 2 čaše vode i rešena stvar. Možda vam se takvo mleko na kraju i ogadi, pa stvarno pređete na biljna mleka. Reći da je mleko (biljno) bez kazeina (kao pozitivnu reklamu) je isto reći kao i čokolada bez kakaoa. Lekari kažu da kazein izaziva glavobolju i to migrenu (klik). Eto sada mi je jasno zašto me zaboli glava kada jedem skupe sireve. A ja naivno mislio da je to zbog udara na moj budžet. Na svu sreću ima "eksperata" oko mene.



Prekršteno mleko. Ima manje kalorija, masti, vitamina, minerala i ukusa. Uživajte!!!

Prevara plavog dijamanta

Moji komentari naravno neće biti isti kao veganski, ali šta ću, biohemičar u duši, hemičar u vrhovima prstiju koji guraju tastere. Almond Breeze Bleu Diamond ima 2% badema. Za nas hemičare to je kao da Vam klovn skakuće oko glave i viče - Budalo, zašto si dao pare za ovu prevaru. 20 g badema i 1 litar vode. To je osnovni sastav ovog mleka koje ima glatku teksturu i prijatan ukus kada je hladno. Gde je prevara? Amerikanci imaju verovatno najbolje mašine u prehrambenoj industriji. Mogu badem tako da samelju i nakon mućakanja kroz obiiiiiilje vode, da ga procede, tako da se na jeziku ne javlja ono  poznato - ma ima ovde nekih mrvica..osećaj. Ali da bi bilo bolje od kravljeg mleka dodaju se svakakve stvari koja moja struka, ali i neke bliske njoj proizvode. A ne bi trebalo, ako hoćemo da bude prirodno. Ili sam ja tu nešto pobrkao?
Da pročitamo zajedno te "prirodne" dodatke: filtrovana voda, upareni tršani sok (tu ima i drugih stvari osim saharoze, ali pametan marketinški trik da zvuči "prirodno", a da se ne stavi saharoza, kalcijum karbonat (je obogaćenje kalcijumom), kalijum citrat, karagenan (trenutno pod znakom pitanja da li je zdrav), lecitin i dodati vitamini E i A. Na nekim drugima ima i skroba iz tapioke, prirodne vanile (kao imaju šipke unutra?), morska so i sl. Dakle klasična industrijska prevara. Jeste poreklom od badema, ali sa 2% badema je ovo s......Prirodno mleko napravite sami, ali onda tabele o sastavu neće biti kao tabela na kutiji. A i ne treba. Jer tu su voće, zeleniši, meso...


Kako izabrati pravi badem? Prosto. Mora da bude iz kesice, od nekog renomiranog proizvođača koji ima "optički čitač". Ovi laserski uređaji nepogrešivo odbacuju svako strano telo unutar bademovih jezgri, ali i svaki sumnjivi, pa i prelomljeni badem. Pa ko to ima? Kao i uvek kod nas ili nije poznato ili niko. Znam neke koji pakuju svoje proizvode u kese i kesice i to je bio najbrži način da se odviknem od nekih oblika grickalica. Najzad, koliko je pojam kesica zao kada su u pitanju industrijski slatkiši, veoma je važan u očuvanju kvaliteta orašastih proizvoda. Ako volite bademovo mleko, kao ja kakao, moraćete da se snađete na isti način. Da Vam ga neko pošalje iz inostranstva ili ako možete da ga kupite preko internet nabavki, npr. od ovih plavaca i da u njemu uživate.

Mnogi "nutricionisti" uzimaju zdravo za gotovo štampane tabele sastava komercijalnih mleka kao nešto što je deo pravog sastava badema, pa tako ima smešnih navoda, da ako kupite badem i napravite sami bademovo mleko imaćete obilje vitamina E. Nećete. Samo ako ukapate vitamin E u to mleko imaćete ga. Zanimljivo, zar ne? Koliko ima proteina i masti u Vašem mleku? To niko ne može sa sigurnošću da Vam kaže. Što ga više cedite, primetićete da su Vam ruke masnije. Razlog je u izdvajanju masti (ulja iz badema) mehanički. Ali obećavam da ćemo uraditi eksperiment i bar neka merenja u mojoj laboratoriji, pa će biti nekih osnovnih podataka. Npr. koliko ima proteina, koliko lipida i koliko šećera. To će dati približan broj kalorija po jedinici mere. Ove koje se nalaze po internetu se uglavnom prepisuju, a razlika potiče od toga da li dodajete so ili ne, da li ste koristili 1,5 šolju badema i 1,5 šolju vode i progutali tu kašu ili ste pravili mleko od 1 šolje "nakvašenih" i oljuštenih badema i jedne šolje vode. Ili ste prosto napravili bademovo brašno, pa ga ovako ili onako ekstrahovali. Koliko ste ga "davili" u rukama. Ima suviše faktora, ali da će biti bolje od onoga koje se pravi od 20 g badema, biće makar ga i ne cedili iz platna. A neće ni imati sve one dodatke potrebne da mleko ima finu teksturu. 

I mada nije možda mesto, ali bi trebalo staviti ovde informaciju da ljudi znaju da sve koštice koje sadrže cijanidne glukozide (leatril) sadrže i glukozidaze. Tako da ako koristite npr. koštice kajsija ili gorki badem za mleko, ono može da Vam bude poslednje što pijete.

Kažu da je zdravo. Sastav do daljeg ostaje neodređen. Kvantifikovan sastav traži da se koristi 1 tip uređaja i isti izvor sirovina. Setite se samo raznih ukusa paradajza ili lubenica koje ste isprobali. I oraha. Neki su "užegli", neki crni, treći crvljivi. Zeleno brani, sušeni. Ukus zelenog u pečenim lešnicima. Buđa na orašastim plodovima. Kako onda da znate šta je KVALITETNO bademovo, a šta DOBRO sojino mleko? Da li imaju isti sastav? Naravno da ne. Bademovo mleko (od sirovih badema) može da sadrži sadrži gomilu bakterija, koje se razvijaju preko noći dok se bademi natapaju, lipide, proteine i vodu (sa rastvorenim mineralima, proteinima i dr. malim molekulima).

Naravno ima i stavova da ništa, baš ništa nije zdravo zbog PRINOSA, koji tera farmere u Americi i seljake u Srbiji da koriste što više agrohemije. Da li su pravu, proverite sami.


Saturday, October 12, 2013

Amigdalin - reakcije ljutih prodavaca magle

Da ponovim - amigdalin nije vitamin. NIJE!!!! Iako opet Srbin baje po WIKI. I opet original drugačije zvuči (ovde). Naravno za one koji vole da provere u udžbenicima koji su stekli svetsku slavu (ovde). 

A sada samo nekoliko komentara koji su vezani za moj tekst i razne reakcije i komentare na blogu i FB. 
G. Edward Griffin.jpg
Grifin, mag koji je otkrio TAJNU

Ne možeš se budalama odupreti. Pojavi se starac Grifin (kvalifikovani finansijski stručnjak), pobaje po koju reč (baje od 1974.) i eto dokaza da se rak može izlečiti košticama kajsija. Nažalost mnogo sam tužnih reakcija pročitao ovih dana. I bezobraznih, ali one su očekivane. Mnogo je nesrećnih ljudi pisalo da je izgubilo nekog svog rođaka, prijatelja, najbližeg od ove opake bolesti. I oni su probali sve, pa i leatril. I bez rezultata. Ali nije tu suština problema, već u "novinaru" koji napiše ovakav tekst. Neobrazovan, a željan da deluje stručno izmeša vitamine i to što je neko (pisac i maštar) nazvao vitaminom, a ŠTO NIJE VITAMIN. Mehanizmi dejstva amigdalina su toliko pojednostavljeni i netačni, da nemam reči. I šta to treba jadnom "novinaru"? Čemu? Blic je pre 4 godine senzacionalno objavio vakcinu protiv raka. I šta bi sa tim? Ko snosi odgovornost za ovakve strašne i neljudske reklame? Kakvi su to ljudi? 
Da li su to novinari, kada objave da je rak izlečen (misli se na sve tipove) 2009 (BLIC)?
Da sam takav "novinar"- bilo bi me sramota. Da sam TAKAV čovek, nikada takav tekst ne bih objavio. Šta je ovim ljudima? Zar su lajkovi i šerovi toga vredni? Pa i kod nas su se šepurili beli magovi, vrtioci burmi kojima "se javljalo". I sada na ponekoj TV naletim na "VIDOVNJAKE" i čistače zla. Na one koji su, ne samo saznali TAJNU, već i suvereno vladaju njome, kao i starac Grifin. Siroti su oni koji veruju u to. A drugi, koji prodaju, a ne veruju, su samo pokvareni. 

Pročitajte i komentare ljudi koji su doživeli tragediju i beznađe lečenjem svime i svačim, pa i leatrilom na Blicovom sajtu.

Evo primera apsolutne neznalice. Štetočine. Osobe koja navodi druge na pogrešan izbor.
Marko
Sreda, 21. 03. 2012. 09:46h
neregistrovan korisnik
@Slavko Gajic : Postoje proizvodjaci, tj. firme koje pakuju jezgro kostice kajsije i sljive.kod nas oko Valjeva, Kusevca...Pronadjite ih po netu, imaju i sajtove, a imate to sve da kupite u bolje snabdevenim prodavnicama zdrave hrane. Te kostice sadrze Laetril, i da, taj laetril ima u sebi cijanid, i da, jeste otrovan, ALI SAMO za celije raka zbog nacina njihove ishrane koji je drugaciji od nacina ishrane zdrave celije. Za rak pluca, prostate i mozga se izuzetno dobro pokazala i sibirska aronija. Fantasticna biljka. Sve vise ljudi je gaji i po Srbiji. Poztrazite po netu, ima dosta informacija. Inace, najvaznije za izlecenje je ciscenje organizma od parazita i raznih otrova koji su se godinama akumulirali u organizmu.


Sada zaronite u tekst podvučen žutim. Malo je duži, ali tu su skupljene sve zablude u koje mi, naučnici, ne verujemo. To je čuvena alternativno-regularna doktorka koja piše li piše, razne xxx, na svom FB profilu. Lično ne mogu da se setim većeg ....pa, nemam reč za ovako nešto. Svi kojima su bliske prirodne nauke imaju jedinstvenu priliku da se nasmeju. Ostali mogu čak i da poveruju. Jer ima takvih....Verovali ili ne.


Sta su Mikroorganizmi i Kako Nastaje Bolest? Kada dodje do nakupljanja toksicnih materija u telu, koje uglavnom unosimo preko hrane, telo ce najpre poceti da ih odlaze pre svega u masnom tkivu koje sluzi za odlaganje toksicnog otpada. Sto vise industrijske i kuvane hrane jedemo sve vise cemo masnog tkiva imati. Tumor je korpa za otpatke u koju telo odbacije toksicne materije i stvara ovojnice okolo da bi se izolovalo od otrova. Telo se nece cistiti od otpadaka sve dok uzimamo toksicnu hranu jer je preko 90% energije zauzeto varenjem velikih kolicina hrane kao i eliminacijom otpada. Kada prestanemo da unosimo hranu makar 1 dan, pocece ciscenje tela. Telo ce se cistiti i kada smo na sirovoj hrani jer se ne trose metabolicki enzimi (gorivo za celiju) na varenje hrane jer hrana vari samu sebe sopstvenim enzimima koji nisu unisteni kuvanjem. Medjutim, ukoliko mi nastavimo da uzimamo toksicnu hranu, u pocetku nece biti ciscenja jer organizam trosi najveci deo energije na varenje i eliminaciju hrane ali ce jednom doci do zasicenja i telo ce alarmantno poceti da se cisti, da izbacuje sluz i otpatke kasljem, povracanjem, prolivima, znojenjem...U tim trenucima je sva telesna energija koncentrisana na ciscenje tela tako da se hrana koja bude pojedena nece variti vec truleti u stomaku sto ce dodatno opteretiti organizam i produbiti problem. Jos pocetkom proslog veka su naucnici otkrili i potvrdili u mnogobrojnim eksperimentima da bakterije ne zive samo izvan tela i napadaju nas, vec da zive i nastaju u nasem telu. Kada se posmatra ziva krv, vide se bezbroj sicusnih biona, malih cestica koje plivaju u krvi i iz kojih nastaju mikroorganizmi koji se takodje nalaze u nasoj krvi. Da, nasa krv nije sterila vec se u njoj odvija veoma slozen proces metamorfoze mikroorganizama. BION je osnovna jedinica zivota, orgonske energije cije poreklo je Sunce a do nas se prenosi Suncevom svetloscu. Nalaze se u zivoj materiji, vodi i vazduhu. U potpuno zdravom telu ne dolazi do transformacije biona. U bolesnom telu, kada dodje do povecane kiselosti organizma iz biona se vrenjem stvaraju razliciti oblici najpre patogenih bakterija a u kiselijoj sredini dolazi i do transformacije u gljivice. http://www.youtube.com/watch?v=cI0v_h-Y0UY&NR=1&feature=endscreen http://www.youtube.com/watch?v=S3oleKrSCwc To znaci da ce usled kiselosti organizma (zbog lose hrane uglavnom) doci do transformacije biona u mikroorganizme. Mikroorganizmi ce prilikom dezintegracije ostavljati velike kolicine otpada iza sebe sto ce dodatno opteretiti organizam. Da li su onda mikroorganizmi krivi za nasu bolest ili je problem u kiselosti organizma? Da nije bilo patoloske, kisele podloge ne bi doslo do razvoja mikroorganizama. Kada uzimamo antibiotik da ubijemo mikrobe, oslobodicemo se privremeno jednog broja mikroba ali ce antibiotici - ANTI BIOS = PROTIV ZIVOTA unistavati i BIONE na taj nacin sto ce dodatno zakiseliti organizam i dovoditi do dalje transformacije u mikrobe. Jedini nacin da se zaustavi transformacija biona u mikrobe je da se telo odrzava alkalnim. Da li ce nesto biti alkalno (bazno) ili kiselo zavisi od stepena vibracije-frekfence. Odredjena vibracija moze menjati sve pa i formu nekog bica akumulacijom ili dezintegracijom biona. Sva hrana ima sopstvenu vibraciju. Tako znamo da je prosecna frekfenca ljudskog tela izmedju 60 i 70 Hz i kada frekfenca opada i imuni sistem slabi. Kada frekfenca padne ispod 58 Hz pojavljuju se simptomi prehlade, na 55 Hz kandida, na 42 Hz rak. Svaka bolest ima frekfencu, stepen kiselosti na kojoj ce doci do razvoja odredjenog mikroba sto znaci da svaki mikrob ima svoju frekfencu. Supstance sa vecom vibracijom ce unistiti bolest sa nizom vibracijom. Tako biva veoma vazno sa kakvom vibracijom hranu jedemo, udisemo i absorbujemo. Toksicne materije snizavaju nasu telesnu vibraciju, tako industrijska hrana ima 0 Hz, sveze voce i povrce oko 15 Hz, suseno bilje do 27 Hz dok etericna ulja imaju izmedju 52 i 320 Hz sto je frekfenca ruzinog ulja.Nase misli takodje imaju svoju vibraciju tako da ce negativne misli snizavati telesnu frekfencu i dovoditi do bolesti dok nas dobre misli lece. http://www.youtube.com/watch?v=05Io6lop3mk Posle smrti organizma dolazi do dezintegracije materije do stepena biona tako da odredjena koncentracija biona ostaje ne razagradjena i spremna za kreiranje novog zivog organizma. Bioni su neunistivi i predstavljaju osnovnu jedinicu zivota. Kada se cesce cistimo (razboljevamo), organizam ce biti zdraviji dok, ako to nije slucaj, moze doci do tezih poremecaja usled veoma kisele sredine i dezintegracije velike kolicine biona. Deca imaju snaznije mehanizme odbrane i zato su cesto "bolesljiva" i imaju visu temperaturu od odraslih. Povisena temperatura je samo veca frekfenca na kojoj mnogi mikrobi ne mogu opstati i cinimo sebi lose kada je snizavamo. Zasto se "prehladimo"? Ne razbolimo se od hladnoce vec zato sto kada nam je hladno dodje do skupljanja krvnih sudova na povrsini tako da velika kolicina krvi a samim tim i toksina dospe do vitalnih organa kada organizam reagira time sto pocinje ciscenje: kasalj, znojenje, povracanje, prolivi...Nijedan od ovih nacina ciscenja ne treba zaustavljati vec samo omoguciti lakse ciscenje uzimanjem dosta ciste osuncane vode koja ce razvodniti sluz, biti bez hrane 2-3 dana, na svezim sokovima ili samo na sirovoj hrani, udisati cist vazduh i odmarati se. Mikrobi se nece razvijati van zivog organizma ali mogu preziveti neko krace vreme tako da je moguce da neki mikroorganizam predje sa neke osobe na nas. Ukoliko je nase telo kiselo, nastavice da se razmnozavaju u nasem telu ali ukoliko je nase telo bazno, za dan, dva ce se raspasti i od njih ce ostati samo bioni. Znaci, i u tom slucaju kada dobijemo mikrobe od drugih, opet sve zavisi od kiselosti (frekfence) naseg tela. Sto se tice virusa... virusi su delovi RNK i DNK koji nastaju raspadanjem celija i mikroba. Kada smo kiseli, dolazi do raspadanja celija, crvenih krvnih zrnaca, mikroba... Kada se celija raspadne, delovi raspadnutih RNK i DNK - proteinskih delica, plivaju izmedju celija u organizmu. Sto kiseliji organizam, bice vise raspadanja i vise proteinskih delica - virusa. Virusi nisu ziva bica i ne razmozavaju se vec se ponasaju kao paraziti i opstaju na racun celija na koje se prikace. Znaci, treba samo podici vibraciju sirovom hranom, gledanjem u Sunce, fizickim aktivnostima i pozitivnim mislima i sve ce biti u redu.


Zašto ovoliko mesta žutom tekstu? Jer je ona standardna referentna tačka u našoj zemlji. A ako Vas nervira, znaćete dokle da ne čitate :).

Uz gornja navođenja ima i desetine drugih. Sva su zbrkana, maglovita. Pominju termine bez njihovog jasnog značenja, kao da su pohađali školu Kursadžija. 

Ipak ima tekstova u kojima i drugi upozoravaju na lažnjake i opominju ljude da ne greše, uz slične primere koje sam navodio. Takav jedan glas razuma je dat ovde

Ima mnogo prodavaca raznih preparata koji pišu čiste budalaštine po FB i prodaju svoje preparate onom čuvenom...medicina je tu nemoćna, ali priroda nije. Pitam se hoće li i u toj zoni biti hapšenja. Jer ti "ljudi" su više nego opasni. Negiraju nauku, struku, činjenice. Veoma često pozovem ih da mi daju uzorak, da dođu u laboratoriju i pokažu mi to što su saznali. Da mene i druge uvere u svoja postignuća. Navodim naučne reference. Proverljive, opipljive. Ali onda se naljute i psuju, onoliko koliko smeju na FB. Nekada se pričalo da će zakonski biti kažnjavana svaka aktivnost koja reklamira javno neki proizvod da je lekovit, a da nije prošao kliničko ispitivanje Ali, kao i do sada beše to samo priča. Najzad jedan moj FB prijatelj je dao odličnu ideju i ja je ovde prosleđujem. Neka dokažu svoje tvrdnje. Eksperimentalno. Do tada će i dalje bajati i tvrditi kako znaju desetke izlečenih slučajeva. Lečiće sve bolesti odjednom na frekvenciji Mesečeve radio emisije. 


Thursday, October 10, 2013

Vitamin B17 magija prevaranata - leatril krvopije su među nama

Još jednom - cijanidni glikozidi nisu lek, oni su otrov


Amigdalin i leatril su ista supstancija.
Amigdalin znači badem. Izolovali su ga hemičari pre 180 godina iz plodova gorkog badema Prunus amygdalus. Osim u bademu ima ga u semenkama kajsija Prunus armeniaca i crnih trešanja Prunus serotina. I u jabukama.

Nije vitamin. Nije vitamin- Nije vitamin.....I tako par hiljada puta dok nekima ne uđe u glavu. Vitamini su neophodni za život. OVO nije. Niti je vitamin, niti je neophodan za život. Ali jeste ubica. Da ponovim i formulu, jer nekima ne ide u glavu šta je šta u životu i hrani.


leatril = amigdalin = "vitamin" B17

[(6-O-β-D-glukopiranozil-β-D-glukopiranozil)oksi](fenil)acetonitril (hemijsko ime)


Dokazi da je amigdalin (leatril) otrovan nisu potrebni. To znaju svi njegovi zagovornici, kao i pacijentkinja koja se njime nije izlečila i u očaju pokušala samoubistvo ovim "lekom" (klik). Te, 1981. godine leatril se "valjao" u Meksiku, jer su ga normalne države zabranjivale. I to je tada trajalo 30 godina. Uz brojne smrtne slučajeve, koji se nalaze u ovom radu, ali i mnogim drugim dokumentima. Zašto je leatril otrovan? Zato što se oslobađa ono CN i kombinuje s H. Dobija se HCN (cijanovodonik) koji je klasični otrov. Napada u mitohondrijama citohrom C oksidazu i ubija je. I ako je mnogo enzima ubijeno, ubijena je i žrtva. U krvi napada hemoglobin. Bar oko toksičnosti cijanida nema dileme. Gasne komore i milioni mrtvih po koncentracionim logorima su ogroman teret na leđima visokocivilizovanih Nemaca. I šta dalje? Kako je stvorena bajka, mit da farmaceutska mafija krije lek protiv raka? Da se taj lek nalazi u košticama kajsija i da neka plemena (pakistansko pleme Hunza) nemaju rak, jer pripadnici stalno grickaju semenke iz koštica kajsija.

Kako je hemijsko oružje i agens zločinaca postalo čudesni lek protiv raka ili lek prevencije?


Klinička ispitivanja su sprovođena u Americi 1978-1982. Ovo je sajt alternativnog lečenja raka i ostao je bez finasiranja, jer nije bilo opipljivih rezultata. Nije pokazana upotrebljivost leatrila kao leka, iako je bilo raznih varijacija. Nekome je privremeno pomogao, ali nije bilo dobre i pouzdane kontrole, dokumentacije i sl. Sve ovo dodatno komplikuju sledeći podatak koji prodavci "zdrave hrane" NAMERNO PREĆUTKUJU: kada se lek ubrizgava intravenski, nivo cijanida ne raste značajnije u krvi. Kada se unese oralno raste drastično, do nivoa dokumentovanih trovanja. Čak i od gorkog badema. Zaključak? Tu negde u organizmu se nalazi ENZIM koji oslobađa cijanid. To su glukozidaze kojih ima u E. coli. Intestinalna mukoza takođe ima ovaj enzim. I da stvar bude gora TAJ ENZIM SE NALAZI U SVIM SEMENKAMA koje sadrže leatril. Tačno ime mu je beta-glukozidaza. Osim biljaka brojne bakterije i gljive ga imaju. A ne samo ćelije raka, kako neupućeni misle. Ovaj enzim je zastupljen i u celeru, šargarepi, isklijalom zrnevlju i breskvama. Mnogo opasnih kombinacija ima. I zato je moj savet bio ne kombinujte sirovu hranu koju ne poznajete. Kombinacija može da bude fatalna. 



Glumac Stiv Mekvin se lečio Leatrilom 1980.-te u bolnici u Meksiku. Iste godine je i umro. Da li postoji lek u prirodi koji može da ubije ćelije raka, bolje od taksola, selektivno sa što manjom štetom za domaćina? Sigurno. I zato je hemija prirodnih proizvoda ponovo aktuelna, skupa s modernom tehnologijom analize, izolovanja, kompjuterskog modelovanja i testiranja na humanim ćelijama raka. Mnogi moćni ljudi umiru ili su umrli od nekog oblika raka. Mnogo novca i vremena je potrošeno na istraživanja. Ali zabijanje glave u pesak neće doneti rešenje u ovoj borbi. Čista zloupotrebe prodavaca koštica kajsija i sličnih semenki je više nego kriminalna radnja. Zato me zanima kako neko može da iziđe na TV i priča nebuloze kako samo ćelije raka imaju specifični enzim koji "aktivira" leatril, koji onda ubija te ćelije? Odakle mu moralno pravo? Očajnici posežu za alternativom i to je dokumentovano i u potresnom filmu porodice Navaro (Cut Poison Burn, 2010)


U reakciji na moj prvi tekst u kome sam se dotakao leatrila, napali su me mnogi "alternativci", lica sa čudnim pseudonimima na FB i anonimni komentatori. Najčešći argument je bio ..ja sam jeo(la) kao dete po kilogram koštica i nije mi ništa. Tvoja nauka je bezveze...I OK. Jeste bezveze ako su pojeli desetine grama cijanida i ostali živi. Jeste bezveze ako svi koji su ovih 180 godina proučavali kajsije, gorki badem, trešnje i jabuke grešili, a anonimusi bili u pravu. Ali i dalje ozbiljne zemlje ograničavaju upotrebu ovih koštica, zabranjuju leatril. Zamislite da Vas neko iznervira ...a leatril Vam je pri ruci. Iskušenje i eto nove priče,  koju nema ko da ispriča, jer je Agata odavno mrtva. 

Amigdalina ima do 3 % u semenakam kajsija u Bugarskoj i Rumuniji (Food Chemistry 141 (2013) 2788–2794). Količina cijanida u krvi zavisi od uslova gajenja, čuvanja, sorte, da li se uz semenke jede npr. glukoza, meso i sl. Da li je u pitanju dete, odrastao čovek, pušač ili alkoholičar. 1000 raznih faktora mogu da budu objašnjenje zašto je Raspućin preživeo sve što je preživeo. I zašto neko umre od semenki koštica, a neko ne. 


Ovo je primer hrane koja sadrži cijanidne glikozide na Novom Zelandu. Naši ljudi mogu da istrpe uran, cijanid, bombardovanje. Ali rakija ne može. Ako se koštice šljiva suviše dugo nalaze u komu, predestiluje i cijanovodonična kiselina. Jedan od razloga zašto naše šljivovice teško nalaze put ka svetskom tržištu.

Table 2: Concentration of cyanide in some tropical foodstuffs
             (Summarized in Nartey, 1980).
                                                                        

    Plant/tissue                                mg HCN/kg
                                                                        

    Cassava(bitter)/dried root cortex             2450
    Cassava(bitter)/leaves                         310
    Cassava(bitter)/whole tubers                   395
    Cassava(sweet)/leaves                          468
    Cassava(sweet)/whole tubers                    462
    Sorghum/whole immature plant                  2500
    Bamboo/immature shoot tip                     8000
    Lima beans from Java (coloured)               3120
    Lima beans from Puerta Rico (black)           3000
    Lima beans from Burma (white)                 2100
                                                                        
Vrste pasulja sa po 3 g cijanidnih glikozida po kilogramu. Više o dozama i mehanizmu trovanja ovim glikozidima ovde.

Evo kratke i moderne liste grešnika, koji su me naveli da poverujem da su semenke iz koštica kajsija i dalje toksične za ljude:

1. Cigolini, D., Ricci, G., Zannoni, M., Codogni, R., De, L.M., Perfetti, P., Rocca, G., 2011.Hydroxocobalamin treatment of acute cyanide poisoning from apricot kernels.Emerg. Med. J. 28, 804–805.
2. Akyildiz, B. N., Kurtoglu, S., Kondolot, M., & Tunc, A. (2010). Cyanide poisoning
caused by ingestion of apricot seeds. Annals of Tropical Pediatrics, 30, 39–43.
3.  2013 Feb;44(2):e285-6. doi: 10.1016/j.jemermed.2012.05.041. Acute cyanide intoxication due to apricot seed ingestion.
4. J. Chang, Y. Zhang / Catalytic degradation of amygdalin by extracellular enzymes from Aspergillus
niger Process Biochemistry 47 (2012) 195–200
5. www.ajol.info/index.php/ajb/article/download/92349/81799‎ Turska analiza semenki iz koštica kajsija

Valjda je dovoljno i za najnevernije Tome. 

Čak i popularni sajtovi upozoravaju na smrtnu opasnost od ovih plodova (klik). Da li želite i Vi da budete vernik, igrač srpskog cijanidnog ruleta ili ne, odlučite sami. Znam samo da dok su se slušali ti mrzitelji nauke, naučnici su završavali na lomači, a Zemlja je bila ploča. Ja se s time ne mirim i nikada neću da pristanem da kažem kako je zdravo jesti semenke nečega, a da nisam potpuno siguran, da ni jedna bebe neće stradati zbog neukosti i budalaština koje se šire internetom. Ili prosto što su roditelji bili zavedeni reklamama ili  zbog pomodarstva i neobrazovanosti, jer su o tome "čuli" na FB.

 
Bože, koliko kajsija u pozadini, reče Hunza starešina.

A Hunze? Pa, kao i Zlatiborac. Svi znaju koliko ima krava na Zlatiboru, a koliko suvog mesa se prodaje. Siromašno pleme snabdeva sve prodavnice sveta ovim košticama. Ili nihovo drveće rađa po 100 tona koštica, pa se kajsijama nahrane krave sa Zlatibora ili su kupci stvarno blesavi.