Saturday, November 30, 2013

Kako mali Đokica zamišlja šta je naučna istina? Dr Šulc protiv dr Švajna.

Kako se od naučne činjenice dođe do opšte prihvaćene totalne gluposti?

Kada ljudi slično misle, lako razmene ideje. Ovaj komični prikaz kako novinari svuda u svetu postanu vesnici nepostojeće ideje je u FB grupi Hemija oko nas dao moj kolega, takođe naučni sapatnik Zoran Maksimović. Za potpuno razumevanje potrebno je pažljivo ispratiti karikaturu. Originalni link je ovde.


Za sve je kriv sajt koji promoviše gutanje nekih tinktura. Sajt svemogućeg dr Šulca. Sad, da li je to izmišljeni lik baba Radojke ili deda Čede, nisam siguran. Da ima ikakve veze s naukom, nema. Da ređa budalaštine po sajtu -  ređa. Ali kako je napao nevino stvorenje - svinju, koja nam (po rečima o Znajućeg) zagađuje hranu, morao sam da delam. Da odbranim dr Švajna od dr Šulca.

Šta kaže ovaj sajt?
Brate, š'o se navrz'o ovaj Šulc???

Prvo na slici je crna svinja. Simbol nečeg zlog valjda, pogotovu za gutače njegovih tinktura. Zatim svinja ima žig E474. Ta oznaka E izluđuje neznalice. I onda ide bajanje sa interneta. Neke nebuloze tipa ovo izaziva ovo, a ovo ono. I ostrviše se na dr Švajna samo tako. Zla mast se nalazi svuda. Oslanjamo li se opet na priču o 4 bele smrti o kojim sam pisao ovde i ovde? Ne. Dr Šulc zna nešto što niko ne zna. I on će nam to reći kroz svoje poučne (xxxx) tekstove. Oslanjanje na nauku je pogubno po dr Šulca i njegove gluposti.

Zanimljiva se diskusija uvek povede kada se navede nešto netačno (Oto Varburg je dobio Nobelovu nagradu za rešenje tajni raka), sa dodatnim internet prezentacijama (obično niko pojma nema ni o čemu piše, niti ko je genijalni naučnik). Oto nije zato dobio Nobelovu nagradu, ali to ne smeta da se sektaši i bombarderi gluposti pojave, usisaju kaljugu u svoje rezervoare (mentalno plitke) i onda udaraju po nama, prskaju iz svih oružja, sa svih mogućih FB grupa, po .BA i drugim virtuelnim mestima i domenima - u nedogled. A sve zbog toga što su preskočili školske časove. Dobro, znam ja da im je škola bila teška. Nisu se baš iskazali. Jer nastavnici su najčešće zli dogmaši, koji šire samo zvaničnu verziju farmako-medicinsko-administrativne mafije. Oni su strpljivim radom, analizom nepostojećih dokumenata "provalili" pravu i čistu istinu. Nema veze što je to nauka koja je bila u osnivanju. (Ni to ne razumeju.) Nema veze što su naučnici usavršavali to isto znanje i dobili još desetina istih (Nobelovih) nagrada. Nema naravno veze, jer će nas sve izlečiti Teslina ploča, bosanska piramida i gutanje minijaturnih kristala, uz neophodno gledanje u Sunce.



Sajt dr Šulca je nemoralan, jer udara na naše tradicionalne vrednosti, na dr Švajna. I zato odlučih da odbranim dr Švajna. A to se najbolje radi analizom budalaština drugog doktora. Mnogi su gledali one čuvene američke filmove u kojima advokat pobije jednu stavku i cela optužba pada u vodu. Ja ću pobiti nekoliko. O ostalim argumentima možete da se informišete kod mene na FB grupi Hemija oko nas. Ili čitanjem knjiga. Udžbenika. Ima i mnogo sajtova na kome su besplatni najbolji udžbenici biohemije na svetu. Da mi ovde mali, na kraju razvijenog sveta, ne otkrivamo rupe u saksijama. Ali i da ne bušimo rupe u kantama za mleko :).

Naslov E 474-sveprisutni emulgator koji je zapravo preradjena svinjska mast!!!  Jaoj. Boli koliko je glupo. Prerađena svinjska mast je mast oprana u 9 voda, super za bebinu guzu. Ili sa jajetom u tiganju je pržena. Ili u jelu. Tu se završava sa svinjskom mašću. A šta je onda E474? Može li da pomogne nešto nalik ovome? Verovatno ne. Možda mišljenje EFSA ima neku težinu za dr Šulca? Ma ne. Lažu ti potplaćeni. Jer, tu piše da se masne kiseline iz palminog ulja i kokosa koriste za ovaj aditiv. A zapravo se radi o veoma čudnom jedinjenju, koje je pola mast (masna kiselina), a drugu polovinu čini saharoza. Hm, nigde svinje, osim ako je pojela šećernu repu.

Možda zna FAO? ZNA!!!! Ukratko grejanjem masti ili ulja BILO KOG POREKLA (zavisno od dostupnosti i vere) i saharoze (sa ili bez rastvarača: dimetil formamida, cikloheksana, izobutanola, izopropanola i etilacetata) nastaje smeša jedinjenja označena kao E474. I kakve veze ima to sa tekstom dr Šulca? Citiram Medjutim pitanje za sve vas koji imate ovakav stav-da li je zaista tako nesto logicno i razumno?Sasvim je svejedno da li cete popiti kap ili litru  smrotonsnog otrova krajnji ishod je u oba slucaja isti!Na ovakav nacin mnogi samo uljuljkavaju svoju necistu savest.Ubedjujuci  sami sebe da to i nije toliko stetno,iz razloga karakterne i duhovne slabosti doticnih.

Kao i uvek žutim markiram netačne tekstove koje analiziram. Zato nisu urađene ni jezičke, ni stilske korekcije. 

Razjasnili smo da to nije svinjska mast, već hemikalija koja se pravi kuvanjem saharoze i masnoća. I umesto da se lepo napiše da je to semisintetički emulgator koji sadrži mono- i di-estre saharoze i masnih kiselina i mono- i di- acilglicerole polazne masti, bezobrazno je napao dr Švajna. A dr Švajn bez ikakve krivice. I nema tu nikakve karakterne slabosti korisnika svinjskog mesa. Ima religijskih, ali to se onda tako kaže.

Naravno ova konstatacija ni najmanje ne umanjuje katastrofalnu stetnost svinjskog mesa po ljudski organizam.Svinjsko meso jeste necisto.Svinja je svastojed prirodna kanta za otpatke,prirodni cistac koji se satkan od strane Tvorca -nije za ljudsku upotrebu (uostalom kao i svaki vid mesa i namirnica zivotinjskog porekla).Njeno meso je prepuno raznih toksina i otrovnih kancerogenih materija cak i kada se radi o “zdravo” uzgojenoj svinji….


Dr Šulc je zastranio. Ima religijskih navoda koji ovo pobijaju, ali ja se ne bavim religijom, već anatomijom zločina prema dr Švajnu. I pobijam druge budalaštine. Što ne znači da Vam dragi čitaoče neću biti zahvalan za još po koji religijski kontraargument u odbrani dr Švajna.

Ali dr Švajn ima svoje saveznike i oni su mi došapnuli i za ovaj sajt iz koga se vidi da u biljnim proizvodima ima E 474, dok ga u svinjskom mesu nema. Hm, zanimljivo :).

I da ne preteram s dužinom teksta samo još jedan minus za dr Šulca. Moj studenti bi pali i nikada im na pamet ne bi više palo da polažu BILO KOJU HEMIJU  kada bi ovako nešto rekli. Citiram:

7.IZAZIVA UPALU USNE DUPLJE:
E330 (Ovaj aditiv je, takođe, i uzročnik raka, a ima ga u senfu, nekim gaziranim bezalkoholnim pićima, konzerviranom mesu rakova, nekim sirevima i pečurkama u konzervama)
Opet. Sada je i dr Citrus nemilosrdno napadnut. Mora da dr Šulc mrzi sve koji mirišu. Da li na svinju ili limun, nije bitno. Pobogu DOKTORE, potražite dr Mozgologa, jer je smrtonosni limun (o kome sam pisao ovde) opet napadnut bez razloga. E 330 je limunska kiselina. Pisao sam o tome, ali dr Šulc ne čita. On bunca. Razrogačenih očiju, uprtih u brojeve i slova nasumično ispaljuje šta stigne na nas. 


Ko mrzi Codex, E brojeve i slične POTREBNE oznake upozorenja, neka uživa u prirodnim bakterijama, toksinima, virusima, alkaloidima, kancerogenima i sl. Ili neka jede nitrite i nitrate iz sirove hrane. Nije za odmet ponoviti - umereno, raznovrsno, hemijski i bakteriološki čisto. I naravno gde god možete izbacujte iz ishrane hranu koja ne sadrži potpuno prirodne ili prirodno identične aditive. E 474 svakako nije prirodni aditiv. A svinjska mast i limunska kiselina jesu. 

Verujem da ste zadovoljni odbranom dr Švajn. 


Friday, November 29, 2013

Novinar sa srcem, ožiljcima i dušom - otvoreno pismo koje novine i elektronski mediji BRIŠU.

U želji da ovo pismo živi, da ga što više ljudi vidi i zapamti, mi blogeri ga preuzimamo i objavljujemo. Molimo i Vas koji ga pročitate da ga širite. Samo zapisane reči ostaju kao protivotrov svemu što je neprofesionalizam "novinara" uneo u naše živote. I zato što svi koji su posumnjali i na tren u laž plasiranu u Kuriru, duguju izvinjenje porodici Ognjanović.

Novinar BBC-ja Dušan Mašić uputio je otvoreno pismo Sanji Ilić, novinarki "Kurira" koja je optužila supružnike Ognjanović da su uzeli novac sa računa za lečenje Tijane.

Mora ovako, nema druge... 

Otvoreno pismo Sanji Ilić, "novinarki“ "Kurira“
Roditelji Tijane Ognjanović posle početka ostavinske rasprave o novcu koji je ostao na računima nakon smrti njihove ćerke (Tanjug)

Sanja, draga, 

Nemoj da ovo pismo shvataš suviše lično, jer si ti samo posledica tragedije koja je zadesila novinarstvo u Srbiji. Uzroci su mnogo dublji i plašim se da ih ne bi razumela. Želeo sam da ti pišem već posle tvog prvog „teksta“ o porodici Ognjanović i parama koje su ostale na njihovom računu posle Tijanine smrti. Međutim, to bi se verovatno svelo na lične uvrede, slične onima koje su čitaoci tvojih „novina“ u svojim komentarima upućivali na adresu porodice koja je izgubila dete pre samo nešto više od četiri meseca. Zato sam rešio da još malo pratim tvoj „istraživački“ rad, a da u isto vreme pokušam da saznam kako bi medij poput BBC-ja propratio tu priču. Na taj način, možda ćete ti i tvoje „kolege“ naučiti nešto. 

Da odmah budem jasan. Ja sa ponosom ističem da sam po zanimanju novinar ( i to iz Srbije) iako se već desetak godina bavim menadžmentom u medijima, a poslednjih 6 brinem o aktivnostima i razvoju BBC-ja najpre u Evropi, a sada na Bliskom Istoku i Zapadnoj Aziji. O mom novinarskom radu možeš da se raspitaš kod (malo)starijih kolega iz drugih redakcija (jer ih u tvojoj nema), mada je većina njih odavno izgubila profesionalnu bitku zahvaljujući „novinarima“ poput tebe. Ali, nisi ti kriva. Oni su. 

Takođe, imao sam tu nesreću da proživim ono što proživljava i porodica Ognjanović. Od smrti moje jednogodišnje ćerke prošlo je već 10 godina i vreme tu dokazuje svoju relativnost. Kada se iz čistog mira zaplačeš u sred Pakistana, ili u hotelu u Muskatu (Oman) shvatiš da neke stvari nikada nećeš preboleti ma gde bio i samo je pitanje kako i koliko dugo ćeš živeti sa njima. Svako od „Ognjanovića“ se nosi sa tim na svoj način. Ono što želim da kažem je da nije samo Tijana žrtva u ovoj tragediji. Ona je stavila veliku tačku na svoj mali život, ali njena porodica, rodbina i prijatelji će celog života nositi taj ožiljak na svojim srcima. Da li se razumemo? Nije baš toliko komplikovano. 

Da se sad vratim na tvoju „priču“. Pitanje šta se desilo sa parama koje su prikupili gradjani Srbije i regiona u nadi da će pomoći Tijani je sasvim legitimno. U javnom interesu je da se to sazna i tu nema nikakvih dilema. Ja sam u proteklih nekoliko nedelja razgovarao sa par najuglednijih i najuticajnijih BBC urednika na tu temu, sve u želji da ti napišem šta bi BBC uradio u tvom slučaju, a ne šta ja mislim da bi uradio. Primećuješ razliku? Novinar traži relavntne i kompetentne sagovornike da bi pronašao odgovore na pitanja koja zanimaju njegovu publiku. 

Pošli smo od pretpostavke da si dobila informaciju iz banke da su pare podignute i da sad treba videti šta raditi sa tim. Zadatak novinara je da, kada dobije informaciju, istu proveri, a ne samo da je prenese. To znaju čak i oni koji ne rade u BBC-ju. Ovdašnji urednici su mi rekli da bi uradili 3 stvari: 1) pronašli drugi izvor 2) tražili dokaz za te tvrdnje i 3) uverili se da u dolaženju do tog dokaza nije prekršen ni jedan zakon koji bi eventualno mogao čitavu priču da obori na sudu. U slučaju da bilo koja od ove tri stvari nije urađena informacija o povlačenju para sa računa ne bi mogla da bude objavljena. 

Šta bi onda bio sledeći korak? Da li bi BBC kontaktirao roditelje koji su ostali bez deteta? Lagao bih kada bih rekao da me pozitivan odgovor na ovo pitanje nije iznenadio. Javni interes nema kalendar. Naravno, sačekali bi da prođe sahrana, dali malo vremena porodici da tuguje, ali procena je da je četiri meseca sasvim dovoljan period. Pogotovo u uslovima ako bi se pokazala tačnom tvrdnja da je novac povučen. Pokušali bi da izbegnu direktan kontakt sa roditeljima. Zvali bi njihove rodjake, advokate, ljude koji su bili oko njih tokom kampanje prikupljanja novca....ali, ako bi bili sigurni da je novac podignut, potpuno je izvesno da bi kontaktirali i roditelje direktno. 

Sve ovo se radi pre nego što je i jedno slovo objavljeno ili izgovoreno. Pokušali bi potom da pronadju neku organizaciju koja se bavi sličnim problemima (lečenjem dece u inostranstvu), razgovarali bi sa roditeljima koji imaju sličan problem (bolesno dete), ali ne sa ciljem da se od Ognjanovića uzmu pare, već da bi se pronašlo sistemsko rešenje koje ne bi bilo bazirano na medisjkim kampanjama i SMS porukama. 
Ukoliko bi na kraju odlučili da objave ovu priču, sve to bi prvo moralo da prođe kroz ruke advokata, a saglasnost bi se tražila od samog uređivačkog vrha. 

I ovde se slažu da je u pitanju veoma komplikovan slučaj koji sa sobom nosi mnogo moralnih, etičkih, legalnih i profesionalnih dilema. Ali, novinari i služe za to da se sa svime time izbore i da u interesu javnosti prezentiraju činjenice. Ma kakve i ma koliko bolne one bile. 

Sanja, draga,.... šta si od svega ovoga ti uradila? Prateći tvoj slučaj video sam među komentarima na FB da se čak i tvoj muž gadi smeća od „novina“ u kojima „radiš“. Istina, kaže da si u pravu i da tu „ima nečega“, ali ja to ne mogu da tumačim drugačije osim podrške nekome sa kim živiš. 

Ono što si ti uradila, čak i da su ti namere bile najbolje, je sledeće: 1) Stavila si porodicu Ognjanović na stub srama i izložila ih najgrubljim pretnjama i uvredama, 2) Povredilila si sve koji su želeli da zadrže Tijanu u najboljoj mogućoj uspomeni i 3) Prekinula si i obesmislila svaku buduću akciju prikupljanja novca za neko bolesno dete. I sve to na osnovu, kako sada stvari stoje, potpuno POGREŠNE informacije. 

Žao mi je što UNS i NUNS (čiji sam jedan od osnivača) nisu našli za shodno da povodom ovog slučaja organizuju razgovor sa urednicima medija i povedu raspravu o svim etičkim, moralnim i profesionalnim aspektima ove priče. Medjutim, kako su „novinari“ u tim „medijima“ poput tvog, novinari baš koliko su i „glumci“ u porno filmovima- glumci, onda profesionalna udruženja (ma koliko loša bila) nemaju sa kim da razgovaraju. Ja ipak radije kažem da su „Kurir“ i ostali- novine, baš koliko su Dafiment i Jugoskandik bili banke. Tako su se zvali, a radili su jedan sasvim drugi posao koji se pre ili kasnije svede na kriminal. Takvo je i ovo tvoje „novinarstvo“. 

Sanja.....tvoje će ime ostati u potpisu možda najnemoralnije i najprljavije kampanje koja je vođena u tvojim „novinama“. To su, izgleda, u nekom trenutku shvatili i tvoji „urednici“, pa su krenuli da sve to potpisuju sa „Redakcija „Kurira““. U nadi da će svako od vas moći da mirno spava, (ne) svesni gluposti koju ste napravili. Ili, možda i dalje tvrdite da „ima tu nečega“? 

Nadam da znaš još nešto da radiš u životu, jer ti novinar nikada nećeš biti. Možda bi i mogla, ali sada je već suviše kasno za to. 

Ali, pre nego što , pre ili kasnije, odeš iz tog smeća od „novina“, probaj da preko cele naslovne strane objaviš samo dve reči: OGNJANOVIĆI- IZVINITE. Velikim slovima, što većim. 

Možda ti oproste, ali te sigurno neće zaboraviti. Ni oni, ni ja, čije si ožiljke na srcu svojim pisanjem otvorila. Nikome ne treba želeti da ga nešto zadesi da bi mogao to da razume. Ne želim ni tebi. 

Možda nećeš biti novinar, ali ćeš sa „OGNJANOVIĆI- IZVINITE“ pokazati da u tebi ima bar nešto malo ljudskog. 

U nadi da ću i to dočekati... 

Srdačno
Dušan

Linkovi ka tekstu nestaju. Ali ostaće na našim blogovima, čekajući izvinjenje.  

Umesto izvinjenja stiže odgovor. Da li je zaista odgovor, prosudite sami. Po meni - nije.
Otvoreno pismo Dušanu Mašiću, menadžeru BBC

Poštovani Dušane, vaše pismo nisam shvatila lično. Naprotiv. Čitajući ga, razumela sam da je ono posledica lične tragedije koju ste doživeli. Neću se praviti da ću ikad moći da razumem tu tragediju. Zahvalna sam vam što ste u tekstu izbegli lične uvrede koje ste u jednom trenutku pomišljali da mi uputite, jer u suprotnom ne bi bilo ni ovog mog odgovora. Zahvalna sam i što se jedan renomirani novinar, a sad i menadžer, kao što ste vi, bavio mojim radom. Posebno sam vam zahvalna na savetima koje ste mi dali.I ja, Dušane, s ponosom ističem da sam novinar, a posebno da sam novinar Kurira.
Razlog ovog ponosa, nadam se, biće vam jasniji kad završite čitanje mog pisma. Duboko me pogodio deo vašeg obraćanja u kojem govorite o tome kako se iz čista mira zaplačete usred Pakistana, ili u hotelu u Muskatu (Oman), "shvativši da neke stvari nikada nećeš preboleti, ma gde bio, i samo je pitanje kako i koliko dugo ćeš živeti s njima". Svako od "Ognjanovića" nosi se s tim na svoj način. A užasni, osakaćujući ožiljak će, svakako, svako od članova porodica celog života nositi na svom srcu. Razumemo se. Uopšte nije komplikovano.
Nije komplikovano, renomirani kolega, pošto sam, kao novinarka Kurira, gotovo svakog dana u kontaktu s roditeljima na čijim srcima su već stvoreni ovakvi ožiljci, ili se, nažalost, tek stvaraju. Porodice čija deca su užasno, užasno bolesna i pitanje je hoće li preživeti čak i današnji dan s nadom gledaju u Kurir, koji im je obećao da će alarmirati javnost, koji im je obećao da će umesto njih, za njih, da traži, da moli, da apeluje na ljude dobrih namera, kako bi se spasao makar jedan dečji život.
Dakle, jasno je, slažemo se kad je reč o opravdanosti postavljanja pitanja "šta se desilo s parama koje su prikupili građani Srbije i ljudi iz celog sveta u nadi da će pomoći Tijani". U nastavku vašeg pisma, međutim, iskreno i srčano mi zamerate način na koji je Kurir pokrenuo ovu temu. Vi kažete da ste govorili s nekoliko najuglednijih i najuticajnijih urednika BBC i pitali ih šta bi BBC uradio u ovom slučaju.Kažete, "novinar traži relevantne i kompetentne sagovornike da bi pronašao odgovore na pitanja koja zanimaju njegovu publiku".
Renomirani kolega Dušane, ja sam, kao i moji saradnici koji su pisali o ovom slučaju, pitanja uputila svim relevantnim i kompetentnim sagovornicima. Advokatima, lekarima, bankarima, ljudima koji su učestvovali u prikupljanju novca za Tijanu... I, što je najvažnije, porodici Ognjanović. Ne postoji čovek koji je relevantan za ovu temu, a da nismo pozvali. Ne postoji čovek koji nam nije odgovorio na pitanja i čiju izjavu nisam stavila u tekst.Osim porodice Ognjanović. Od njih nikad nikakav odgovor nismo dobili. Otac se, međutim, oglasio u drugim medijima, i to tvrdnjom da "nema moralnu obavezu da polaže račune o tom novcu".
Kritikujete me da "nisam svoj posao uradila u skladu sa standardima koji važe u BBC". Nisam, eto, priznajem. Ali ne zato što nisam htela, ili zato što sam loš čovek, ili zato što nisam pokušala, ili zato što sam loš novinar, niti zato što je to način na koji mi u Kuriru radimo. Nego, Dušane, zato što Srbija nije Engleska, a Beograd nije London. U Londonu, dragi kolega, ne bi ni bilo potrebe da cela nacija skuplja pare za transplantaciju srca teško bolesne devojčice, a pogotovo ne uz pomoć medija. U Srbiji, nažalost, i te kako ima potrebe za ovim. To najbolje znaju roditelji bolesne dece. U Engleskoj, Dušane, kad se pokrene bilo kakva humanitarna akcija, javnost bude obaveštena gde je svaka funta - odakle je došla, gde je uplaćena, kako je potrošena.
U Srbiji, nažalost, kako se videlo u slučaju Ognjanović, nije se znalo ni koliko je novca uplaćeno, ni na koji račun, ni ko je i zašto prebacivao novac s jednog na drugi račun, ni zašto, ni na šta su pare potrošene, ni koliko je para ostalo posle tragedije, ni koja je sudbina preostalog novca.Engleska je, dragi kolega, stara, davno uređena država, u kojoj se zna kako funkcionišu ovakve stvari. U Srbiji, nažalost, mediji moraju da dignu naciju na noge da bi se spasao jedan dečji život. Što je još žalosnije, mediji moraju da pitaju i teško, najteže pitanje "gde je novac, koliko je novca ostalo, šta ćete uraditi s tim novcem, znate li da druga deca umiru čekajući taj novac".
Neko je, nažalost, morao postaviti to najteže i najbolnije od svih pitanja. Bio je to Kurir. Ne zbog Kurira, niti zbog Ognjanovića, nego zbog bolesne dece. Mnoga od njih mogla bi biti spasena novcem koji je ostao na računu Ognjanovića.Tijana je umrla sredinom 15. jula. Čekali smo mesec dana. Dva meseca. Tri meseca. Za to vreme dvoje dece koja su čekala na taj novac nije izdržalo. Ova deca su umrla jer nije bilo para za njihovo lečenje.Tek onda smo postavili ovo pitanje. Prerano? Prekasno? Vi odlučite, Dušane.
Ili konsultujte najuglednije i najuticajnije urednike BBC. Šta bi oni rekli?Da se vratimo na standarde. Dakle, proverila sam sve informacije koje sam objavila. Informacije koje su mi dali izvori ispostavile su se kao tačne. Za svaku tvrdnju koju sam napisala imala sam dokaz. Da li sam prekršila zakon dok sam dolazila do tog dokaza? Ne znam. Poštovani kolega, ne znate ni vi. Ali znam, recimo, da u Engleskoj ne bismo ni morali da tražimo i molimo za podatke o tome koliko je novca i na koliko računa ostalo posle jedne humanitarne akcije u kojoj je učestvovala cela nacija.Da ponovim: da, kontaktirali smo s roditeljima. Uljudno, preko rođaka, advokata, na kraju i lično. Odgovor nikad nismo dobili. Četiri meseca? Možda, po vašim standardima, prekratko.
Ali za ta četiri meseca umirala su druga deca, kojoj je taj prokleti novac bio jedina nada da će odrasti. Da sam u Londonu, čekala bih i četiri godine, pošto sam uverena da tamo životi mališana ne zavise od ostatka novca na računu porodice koja je izgubila dete. Ali, Dušane, u Srbiji, nažalost - zavise.Sve ovo smo uradili, naravno, pre nego što je i jedno slovo objavljeno.Pokušala sam da pronađem i sličan slučaj u inostranstvu, kao što ste preporučili. Ima. Devojčica iz Hrvatske Nora Šitum, "strašni lav", umrla je 20. marta ove godine. Njena sudbina je bila slična Tijaninoj. Cela nacija je sakupljala pare za malu Noru. Nora je izgubila bitku. Iako je bila "strašni lav koji će pobediti bolest". Dušane, znate li šta su njeni roditelji prvo tražili? Da se hitno ustanovi koliko je para na računu i da se sav novac što pre preusmeri drugoj bolesnoj deci, "jer i od kamate je dosad mogao biti spasen neki dečji život".
Dušane, da li vam to liči na izjavu: "Nemam moralnu obavezu da nekome polažem račune o novcu"? Ovu rečenicu je izgovorio, upitan za taj novac, Tijanin otac. Poštovani kolega, priznaćete da, po svim standardima, ovde postoji velika razlika u pristupu.Pominjete "sistemsko rešenje". Nema ga. Neće ga ni biti uskoro. Bolesna deca ne mogu da čekaju "sistemsko rešenje". Ona umiru. U Engleskoj, Dušane, "sistemsko rešenje" postoji. Engleska nije Srbija.
Ono što još želim da vam kažem, sasvim iskreno, jeste ovo: možda se nisam držala standarda na koji se vi pozivate. Ali meni je jedino važno, poštovani kolega, da sam se držala ljudskih standarda, koji prethode svim ostalim, pa i novinarskim. Ja nemam druge domovine osim Srbije, živim u Beogradu, a ne u Londonu ili Ženevi. Striktno poštovanje standarda o kojima pričate, nažalost, znači da će neko dete umreti. Ovde nema "sistemskog rešenja", ovde ćute i gledaju na drugu stranu oni koji bi trebalo da se bave pravljenjem sistemskog rešenja.Na kraju, Dušane, istraživanje Fejsbuka, izgleda, nije vaša uža specijalnost. Nije strašno, to ne piše u standardima. Treba imati u vidu da u vreme kad ste se bavili novinarstvom Fejsbuka nije ni bilo. Napisali ste, naime, nešto o mom "mužu". Muža nemam, ni u stvarnom životu ni na Fejsbuku. Iskreno, ne znam ni zašto vam je to bilo interesantno.
Eto, Dušane. Umesto pozdrava, poruka za vas: Ja mirno spavam. Svesna svega što se desilo i što će se desiti. Ukoliko sam nešto propustila, oprostite mi. Naravno, na deo vašeg pisma koji se bavi proricanjem moje budućnosti i utvrđivanjem stepena moje ljudskosti nisam htela da odgovaram.
Srdačno, Sanja

Wednesday, November 27, 2013

Bajka o sirovašu, njegovom obroku, samoizlečenju svih bolesti i večnoj mladosti

osveženi tekst 14-13-2013

Jedino je važno prodati mikser

SIROVO je tako poznat koncept u Srbiji. I ne sviđa mi se.


Kažu da je čovekov razvoj započeo kada je otkrio vatru. Mogao je da skuva čorbu, pa ga više dizenterije nisu ubijale. Proces učenja je bio spor, ali od otkrića do dana današnjeg vatra se čuvala, obožavala, ulazila u bajke, priče i predanja. I sve do skorašnjih dana nisam ni znao da me lažu. Sve te knjige iz kojih se uči zvanična istorija trebalo bi skupiti na jednom mestu i spaliti. Jer ništa nije tačno. Sve će Vam biti jasno u daljem tekstu.


Zahvaljujući aktivnostima jedne posebne grupe ljudi shvatio sam da je to bila laž. Jer još tada (a jasno je pokazao to Erih fon Deniken) postojale su dve grupe ljudi. Jedna koja se po pećinama hranila mesom, raznim ulovljenim životinjama i bobicama. Oni su krvoločno, ne poštujući ni društvo za životinjska prava, ni ustrojstva porodice (porodica skup osoba koje se vole, računajući i životinje), ni stalne opomene lokalnih vračeva da je holesterol štetan ni druga mudra upozorenja, jeli to meso. I samozadovoljno se slikali po zidovima. Tajno društvo sirovaša, je nastalo iz superiorne rase vanzemaljaca NATEROS DOĐOS. Poreklo ove rase nije poznato, ali neko od Srba, kao pripadnika nebeskog naroda to sigurno zna.

Probajte da nađete bar jednu pećinsku sliku na kojoj se nalaze ovi ljudi. Nema šanse. Ali zato je osnovni znak njihovog tajnog društva ostao isti kroz vekove (pa i milenijume). Njihov znak prepoznavanja je konačno dostupan svima, kada su objavili svoje prisustvo među nama. Jer oni su gospodari Tajni, koji su odlučili da svoje znanje podele s nama. I da nam objasne da je ona druga grupa svaštojeda u zabludi. I da se SAMO zato razboljeva, jer kada se hrani sirovom hranom (presnom za cepidlake), oni su zdravi i jaki, večito.
Tajni simbol

Stalno me pitaju (pojedinci) šta imam protiv ovakvog načina hranjenja, ili stila života. Realno - ništa. Zašto bih i imao protiv kada je ovo najbolji način da jedući, počnete da halucinirate i da pričate stvari koje ste delimično (nadam se) shvatili, ali bez problema izmišljate i nastavljate da prodajete (ne predajete) sokovnike, miksere, blendere i ostala čuda koje su još u pećinama koristili da prave svoje smuti-pa-prospi napitke. Sok od zelene trave. Hm, ukusno, sigurno. I super se osećeta posle toga.



Da li je zdravo? Moguće je da je ponešto zdravije od mesa preprženog i presoljenog ili čak i savršeno spremljenog. Moguće je da poneko može ovako i da živi. I nemam ni pravo, niti želju da kritikujem, osuđujem ili "pametujem". Ali da trpim laži neću. Jer kod hrane se sve svodi na hemiju. Hteli mi to ili ne. 

Naravno, sirovaši, pomalo podvaljuju. Oni ne bi smeli da koriste procesovanu, a to znači ni sušenu hranu u dehidratorima. Nisam baš siguran da je fer što ovu travu ovako samelju, ali to je njihov kuvar i nema razloga da oko toga detaljišem. Ovde ima zagovarača sirove hrane, sa svojim školama, greškama i ubeđenjima. Ali ne obećavaju čuda. Ta čuda me najčešće i nateraju da budem ciničan, jer su prosto laž. Uvek izaberem jedan reprezentativan tekst ili osobu koja u FB grupama dominira i širi "svoje učenje". 

Pa da započnem ovu šetnju kroz moje i njeno viđenje sirovojedaca.

Mihaela Devescovi: Na sirovoj hrani nestaju alergije, celulit, kožne bolesti. Da li ovo zaista treba komentarisati???

Tijekom »blaženog zdravog druženja uz hranu« pripremat će se kruh i krekeri, pašteta, punjeni šampinjoni, buća i vrganji, ražnjići, pizza, tikvice punjene različitim umacima, čips od kelja, torta i palačinke, a svi polaznici dobit će skriptu sa receptima. Cijena radionice je 250 kuna, a zainteresirani se mogu informirati na broj telefona 091/64-64-646 ili se prijaviti e-mailom na mihaela@sirovahrana.hr. 

Nije  mi jasno kako se hleb, krekeri, pica mogu jesti kao sirovi. Znam šta je sve od pomenutog, ali da jedem sirovo testo? Fuj. E, varate se. Pica se ne pravi od testa, sira i paradajza, već od smokve i dr. sušenih (što nije 100% sirova jelda??) voćkica. Tako i ne znajući za vreme mnogih postova, smazao sam silne kriške ovih pica, ili njenih sastavnih delova.

Danas jedem pretežno voće, povrće i orašaste plodove. I ja isto. Samo uz to i meso, mleko, jaja, Raznovrsno. Kuvano, pečeno i prženo. Tradicionalno. Baš kao i moji prapreci po pećinama Evrope. Naravno da su nam jagode, paprika i banane, kao i drugo povrće npr. lubenice na stolu u sirovom stanju.

Kao poslovna žena, ona odmah umeće reklamu, kroz ono što je zaista potrebno u ovom tipu hranjenja Inače, blender je, uz multipraktik, sokovnik i dehidrator neophodan da biste minimalno obradili sastojke iz sirove hrane. Pa, ok je. Ništa novo. Može dosta da se uštedi na šporetu, frižideru, zamrzivaču. I veći je prostor u kući, jer nije zauzet ovim aparatima. Dakle ni to nije problem. 

Ali ovo jeste problem. Naučite pripremati jela bez termičke obrade i bez glutena, koja su puna vitamina i enzima, a pripremaju se brzo i jednostavno. Izradite najzdravije slastice bez šećera, brašna, jaja, margarina ili maslaca, a koje su tako neodoljivo ukusne.  I to ozbiljan. Šta fali glutenu, ako niste alergični? Kinezi prave odlična jela od njega. I moja baba je pravila nešto nalik Kinezima. I moji studenti su ga izolovali na vežbama. Ako ste netolerantni na njega celijakija će Vas mučiti. I tačka. Baš kako će Vas mučiti kikiriki ako ga jedete. A njemu je čak svejedno da li je sirov ili ne. A može i da ubije.

Sirova hrana ili raw food je sva hrana koja nije izložena visokim temperaturama ili termičkoj obradi. Ona je ujedno živa hrana koju unosimo u svoj organizam, to je život i tako hranimo svoje tijelo. Hrana koju jedemo ne smije biti podvrgnuta temperaturama iznad 45 stupnjeva jer će u tom slučaju izgubiti svoju živu, prehrambenu vrijednost budući da će joj enzimi biti uništeni. Pravo sirovojelstvo podrazumijeva ishranu najprije plodovima onakvima kakvi su u prirodi. No, zbog svojih navika, radimo takve recepte koji odlično imitiraju klasičnu kuhinju, a puno su ukusniji i zdraviji. 

E što je mnogo, mnogo je. Hrana iako sirova nije živa, jer taj termin ne postoji. Čak i da se trava pase, a ne blenderom isitni, ona je mrtva pri prvom pasu. Nije ovo alhemija životnih sila. Samo sam u lošim američkim filmovima video plavu maglu koju zlikovac isisava iz zdravog organizma protivnika i tako mu "pojede" dušu. Enzimi koji se u raznim biljkama nalaze treba da budu MRTVI. Ali nisu samo enzimi štetočine ili prosto neistraženi molekuli. Ima tu mnogo više opasnih molekula koji se tradicionalno uništavaju kuvanjem. Takvi su npr. inhibitori, lektini, toksini. I ne samo proteini. Neki se ni kuvanjem ne uništavaju. Tako da se (po meni) sirovom hranom uvek krećete u zoni visokog rizika da značajno oštetite svoje zdravlje. Lektini mogu da oštete sluzokožu creva, proteaze iz sirove hrane da prosto projedu tkivo, izazivajući povećanu propustljivost creva. A onda su tu infekcije, alergije i sl. Umesto toga u sirovojelstvu se reklamira obmana - izlečenje svih bolesti. I to baš svega. Evo tih reči čuda. A oni koji čitaju moje tekstove (a ima ih :) ) znaju šta mislim o čudima i kako mrzim takva obećanja.

Koristi kada se pređe na sirovu prehranu su jak imunitet i otpornost na bolesti. Nestaju alergije, sluz, opstipacija, neugodni mirisi tijela i njegovih izlučevina, umor, nervoza, depresija, nestaju masne naslage, celulit, razne kožne promjene. Jača je kosa, nokti, bolje je raspoloženje, bistrije su misli, bolja koncentracija, značajno veća produktivnost i radna sposobnost, više energije, ljepše se spava, više i kvalitetnije se koristi vrijeme. Počnete se osjećati živo. 

I ŠOK. Udarac metalnom čizmom u glavu. Sve je ovo samo bio uvod u otkriće koje Vam može promeniti život. Ako zapamtite ovaj tekst imaćete razlog za lagani osmeh celog života. Ako dobijete dijareju jer ste se zarazili nekom bakterijom, nije problem. To je Vaš organizam hteo, videćete to kasnije.


Da bi izbjegla bolesna stanja organizma zdrava bi osoba tijekom dana trebala unositi određene količine »lužnate«, odnosno »kisele» hrane". Kako se alkalizirati?  

  – Skoro sve što suvremeni čovjek radi dovodi do kiselosti organizma, a najveći utjecaj je od ishrane, koja po globalnim znanstvenim istraživanjama predstavlja glavni uzrok skoro svih suvremenih bolesti, a pogotovo raka. Tako namirnice životinjskog porijekla povećavaju kiselost, i to naročito meso, a od njih najmanju kiselost imaju kozje sirovo mlijeko i sirutka, koji su blago alkalni i neutralni u sirovom neobrađenom stanju. Pravilnom ishranom može se ispraviti i vratiti organizam svom prirodnom, alkalnom, baznom okruženju. Svako sirovo povrće i skoro svako voće je alkalno. Tako je limun koji je po okusu najkiseliji ustvari namirnica koja izaziva najveću alkalnu vrijednost krvi. Voće koje izaziva blagu kiselost su šljive, borovnice i brusnice, što ne znači da ih treba izbjegavati jer imaju mnogobrojna pozitivna biokemijska svojstva. Orašasto sirovo voće je alkalno, kao kokos, pinjoli, a najviše badem koji ujedno sadrži i amigdalin ili laetril, vitamin B17, te neki autori navode da smo svakodnevnim unosom pet komada zaštićeni od kancerogena
Ništa od masnog i podvučenog teksta nije tačno. Apsolutno ništa. A neke stvari čoveku ne ulaze u glavu ni batinama. A batina je iz raja izišla.

1. kiselo je kiselo. limun udara koliko je kiseo. Nisam radio eksperimente sa proverom pH mokraće, jer znam da je kiseo. Kiselina SPUŠTA pH. 
2. pepeo je najčešće bazan. I to od kalijum karbonata. I nepismene babe su pre 100 godina znale da pepeo LUŽNAT. Ceđ je alkalna, bazna i to oko 10.
3. ko normalan jede pepeo? Niko. Dakle kiseline će ZAKISELITI organizam. Kako znam? Da sledimo logiku ove dame. Napravite svežu zelenu salatu. Poprskajte je limunom. Onda ste ŽIVU hranu zaalkalisali, jer je njoj limun taj koji u organizmu (a zelena salata je ŽIVI organizam) zaalkališe. Kada je Vi probate, salata peče, jer je jako alkalna. Ali AVAJ NIJE. Naprotiv vrlo je kisela. I tako mogu u krug da nastavljam priču o kiselom i baznom, iako sam je ispričao ovde. Ali dobre priče vredi čuti više puta, zar ne???  Kada god pomislim da splet jednih gluposti ne može da se širi dalje, da sam spoznao granice, sledi novi šut gvozdenom čizmom. Teško je onima koji se ne bave hemijom da razumeju sve komplikovane hemijske koncepte. Ali nema nikoga ko može da zamisli da pojede limun, a visoka peć ugrađena u želudac sprži limun i napravi pepeo. Na kraju, da se to dešava, ona zlica od H.pilori bi napravila silne čireve po želucu. Hoćete da budete prirodno bazni? Bacite želudac i kožu. Koža je slabo, a želudac jako kiseo. Kiseliji od limuna.
  

ŠUT, ŠUT, ŠUT :  Vrlo je važno znati da termičkom obradom namirnice postaju kiselije ili alkalne prelaze u kisele, primjerice sušeni kokos, (kakva glupost i neznanje) što ne znači da ih treba izbjegavati nego samo treba biti umjeren prilikom konzumiranja. Sve sjemenke osim sezama izazivaju kiselost, a kada isklijaju postaju jako alkalizirajuće namirnice. Za one koji su zdravi i hrane se sirovom hranom dok im organizam ne razvije osjećaj »što mu treba«, važno je napomenuti da je potrebno unositi i namirnice koje izazivaju kiselost, sjemenke, orasi, lješnjaci, pistacije, šljive, borovnice, brusnice, u odnosu 20 posto prema 80 posto alkalizirajućih. Kod bolesnih trebaju se birati alkalizirajuće namirnice da što prije dođe do balansa i iscjeljenja. Zaključak je jednostavan, a to je da se sirovom hranom biljnog porijekla postiže alkaliziranje organizma i time sprječava ili liječi rak kao i mnoge druge bolesti.  Boldovano i podvučeno netačno, da budem fin.


Koncept da je organizam samospoznajna mašina je baš glup. Tako deca "znaju" da im treba slatko, pušačima i alkoholičarima (narkomanima) "treba" njihov dop. A meni neko da im kaže dosta bre prolupavanja. Ne brkajte hemiju i medicinu s glupostima. Jedno je nauka, drugo spavanje i buncanje na kauču.
Science vs BS

Evo zašto se toliko bunim protiv sirovaša. Zato što pričaju besmislice, koje pri tome upakuju u oblandu kvazinauke i svi srećni i zadovoljni. A naročito oni koji uz to uvaljuju te sokovnike i druga čuda, knjige, radionice i sl. Meni to smeta, Ako Vama ne smeta, uživajte u još malo budalaština.
Ta prehrana osigurava pravilan rad žlijezda, a prema tome i regulaciju tjelesne težine, čišćenja krvi i staničnog tkiva (šta je ćelijsko tkivo???)od svih vrsta otpadnih anorganskih tvari, i prirodnim načinom dolazi do izlječenja od različitih bolesti kojima smo danas pogođeni. Ne radite pritisak na sebe, istražujte i malo pomalo pronaći ćete svoj vlastiti put ka zdravlju, nebitno u kojoj mjeri jer ne težite konfekcijskim brojevima nego unutrašnjem zadovoljstvu i zdravlju. Osobe koje se hrane sirovo ne trebaju brojati kalorije. (ma hajdet???)

I sada pogledajte još jednom ovu karikaturu, pa izaberite nauku ili bajanje. Ili poslušajte komentar s uzetog sajta.

fiumecro
fiumecro   Objavljeno: 15. studenog 2013. u 17:08
Problem nije što gdja Devescovi prodaje sokovnike, problem je što se služi znanstveno nepotvrdjenim podatcima. Drugim riječima, njena "radionica" može pruzročiti opasnost po zdravlje gradjana. Što radi javno pravobraniteljstvo? U Hrvatskoj postoji zakon o nadriliječništvu (do 5 godina zatvra) zašto se ne primijeni?