Palmina mast je u nama (klikni)
Bez velikih filozofija, uz izvinjenje svima koji su rasli i starili uz istu prepotentnu reklamu, Eurokrem (eto zašto klinci izgovaraju nepismeno EURO, umesto EVRO) za generaciju koja raste, da krenemo u demistifikaciju i ove mase. (Bilo je onih u generacijama koji nisu ni okusili tu šećerno- masnu masu. Ja je nisam voleo, pa ne moram ovo da pišem kao pokajnik. Neke čokolade, jesam, ali se i one menjaju. Na bolje? Svakako ne! Poslednji primer je čokolada s leva, u kojoj je sve više palmine masti. Umesto trans masnih kiselina.
Prva čokolada je bila tečna. Nakon razvoja znanja i širenjem po geografskim dužinama kakao (i njegova mast - buter), mleko i šećer su se pretvarale u razna "božanska" stanja. Tehnološka čuda, aditivi, vešt italijanski marketing stvorili su savremeni čokoladni namaz i brojne kopije. Pietro Ferrero je za sve kriv. Počelo je s pravljenjem klasične, čvrste čokolade, ali je rat (2. svetski) omeo snabdevanje kakaom (nikako ne KAKOM). Nakon toga, kao i svi talenti u krizi (sećamo se svi perioda 1988-1999) kreće u traženju supstituenata i smanjenje cene. Firma Ferrero je morala da preživi. Kažu i da je PAŠTETA nastala slično, od otpadaka s trpeze, kada je domaćica mućkajući meso, supu i ostatke iznutrica rekla PA ŠTETA je da se baci. Samo što je Pietro bio blagosloven. Italija u ratnim godinama nije imala kakao, ali je imala ogromne količine lešnika. A od austrijskih majstora torti odavno se znalo da se čokolada i badem ili orah ili lešnik dobro mešaju, dajući fantastične filove. Dakle, eto mogućeg scenarija kako je sve počelo.
I tako je nastala šećerno-masna masa, jeftini, a ukusni slatkiš, ali još uvek ne i namaz za hleb. Jeftina čokolada -prava energetska bomba. I nikako nije zdrava hrana za generacije kojoj se kvare zubi i goji. Ali, tada je i takav slatkiš bio retko zastupljen na trpezi. Daleko od toga da se jelo svakog dana slatko i masno. Ni naši roditelji, a tek njihovi, nisu imali slatkiše svakog dana na stolu. Ili mast na hlebu ili džem na hlebu. Nikako mast-džem, niti opaka kombinacija margarni-kvazi džem.
Pre par nedelje video sam prizor od koga mi se zgadilo. U kolicima dete razmazuje "čokoladnu bananicu". Na samoj kasi guče, dere se, kidiše ka gondoli u kojoj je gomila drugih sličnih "bananica". Majka ga odgovara, ali zapomaganje ne prestaje. Majka uzima drugu "čokoladnu bananicu", otvara je i daje mu je u ruke gurajući u džepove umazane ostatke ambalaže prethodne. Bože, koliko roditelji mogu da budu slabi i izmanipulisani decom, koja teško da su stanju rečenicu da sastave, a već su navučeni na "malog zločinca" zapakovanog u kesicu. Naravno, nije dete krivo, već majka, koja je opet kupila ljubav. Trampila je zdravlje deteta koje voli, za totalni veštak "čokoladnu bananicu". A banana, mama...Da li si čula za nju? Ona prava. Znamo ko sve za nju, a Vi mama?
Uperite prstom u bilo koju "kesicu" i imate napadača na zdravlje. Slatko je ili slano, krckavo ili tečno. Ovlaženo ili preliveno. Svejedno. Prazno ili punjeno. Slatko ili masno ili i jedno i drugo. Smarao sam decu kroz detinjstvo zabranjujući im i naširoko objašnjavajući zašto ne bi trebalo da jedu TO. Ceo spektar kvazi-slatkiša i preslanih slaniša zvao sam KESICA. Možda i stoga što sam bezgrešan, osim prema čokoladi. Onoj pravoj. Mnogi roditelji ili ne razmišljaju ili imaju poverenje u državu, njenu kontrolu kvaliteta i sl. obmane. I baš taj čin odlaganja ili odbijanja razmišljanja generiše najveće probleme.
U neka srećna vremena deca su jela hleb, pila jogurt i mleko (s kakaom). I viršle su bile pravljene od mesa. Možda se u svima u poznijim godinama javlja romantika prema jelu, piću i zabavama iz mladosti. Možda. Ali sećam se jutara u kojima su kamioni prolazili, a deca jurila ka vratima koja bi skliznula, a para mirišljavog hleba (naravno beli - danas u Hagu proglašen otrovom) bi nas oblepila. Jogurt u tetrapaku, Deca su ga otvarala, a nije imao klipsove, zipove, navoje, varove. Ali je imao UKUS. I pomenute viršle u zemički, sa obiljem kiselkastog senfa. Sve kuvano i pakovano u crvenim kioscima u ambalaži UKUSA. Čokolade proste, ali mirišljava. Čak su i ogavne šećerne table bile zdravije od Tviksija ili drugih nakaza koje čuče po kesicama. I čim ih otvorite ugrizu Vam najmilijeg tamo gde najmanje to želite. Napadaju zdravlje.
U neka srećna vremena deca su jela hleb, pila jogurt i mleko (s kakaom). I viršle su bile pravljene od mesa. Možda se u svima u poznijim godinama javlja romantika prema jelu, piću i zabavama iz mladosti. Možda. Ali sećam se jutara u kojima su kamioni prolazili, a deca jurila ka vratima koja bi skliznula, a para mirišljavog hleba (naravno beli - danas u Hagu proglašen otrovom) bi nas oblepila. Jogurt u tetrapaku, Deca su ga otvarala, a nije imao klipsove, zipove, navoje, varove. Ali je imao UKUS. I pomenute viršle u zemički, sa obiljem kiselkastog senfa. Sve kuvano i pakovano u crvenim kioscima u ambalaži UKUSA. Čokolade proste, ali mirišljava. Čak su i ogavne šećerne table bile zdravije od Tviksija ili drugih nakaza koje čuče po kesicama. I čim ih otvorite ugrizu Vam najmilijeg tamo gde najmanje to želite. Napadaju zdravlje.
Zašto mrzim
"kesice"? Jer imaju sitna slova. Jer su prestali da prave hranu od
prirodnih sastojaka. Jer sam naučio i zgrozio se šta sve veštačko može da liči na prirodno.
Jer su ubili UKUS. Onaj prosti od par sastojaka koji se žvakanjem obogađuje,
ovaplođuje, obuhvata čula. Nekada...I onda naletim na teskt koji me iznenadi,
užasne, razljuti. Kako da napravite domaći eurokrem? Umesto teksta koji bi
npr. rekao: "Ne hranite decu tom grotesnom hranom". Napravite je sami. A i recept je skroz
bezveze. Kao, pecite brašno dok ne liči na lešnik. Pa i Pietro je ukačio da
lešnik ne treba vaditi iz recepture. Od 1946. do 1964. sve se menjalo, ali su
kakao i lešnik ostajali u ljubavi. Tek, te 1964. nastala je NUTELLA. A šta valja u njoj? Zavisi koga pitate. I zavisno od siline države menja se i sastav u istom proizvodu. Lešnik, kako i šećer da. Brinu me masti i emulgatori. Konzernavsi i neetiketirano. Brine me kontrola kvaliteta. Brine me to što moju i vašu decu nema ko da zaštiti, kao što ma ko u Francuskoj, Americi i Nemačkoj.
Osnovna masa svih
čokoladnih namaza je šećer (52-56%) palmina mast ili neko drugo ulje, ranije čak i trans masti (20 %), lešnik (13 %),
obrano mleko u prahu (5 - 8,7 %), odmašćeni kako prah (do 7,4%), lecitin (sojin, emulgator, po potrebi) vanilin šećer (veštačka aroma). Svaka komponenta ima svoje mesto, pa je teško napraviti u kućnim uslovima dobru nutellu, eurokrem i sl.. Ako niste hemičar. Ali ako vas posle sapuna nije strah da krenete u eksperimente...hajde da se malo poigramo. Šta je potrebno za dobri, hranjivi namaz. Može i sladak. Ali je svakako upola manje šećerne enrgije u njemu i mnogo je kvalitetniji. Ako deca žele i bez hleba da se zaslade ne samo da ne morate da se plašite, već možete i da uživate dok ih gledate. Ali kašičica - dve, nikako 100 g.
O njenom sastavu Francuzi imaju negativan stav, jer je palmina mast (modifikovana ili ne) glavni sastojak ovog slatkiša. (Samo se na forumima hvali ova loša mast. A ona je mnogo opasnija od aspartama o kome svi toliko misle da sve znaju.) O sirovinama je bilo reči u drugim postovima, pa da se ne ponavljam. Osnovni trik oko nutele, pa i evrokrema je dugo mešanje svih, pa i čokoladnih sastojaka. Tehnologija i ekonomija biraju sirovine, ukus, agregatno stanje, lakoću mazanja. Ali što se zdravalja tiče, presudnu reč uvek ima sud i cena koju firma plaća. Da je bilo tačno navođenje da je hrana zdrava za početak dana, ne bi drešili kesu plaćajući kazne. A Amerika je jaka zemlja. Nemačka, pa Francuska. Svi im zavrću uši. A mi? Mi smo najbolji. Jer naši ekonomisti (ili lopovi) uvaljuju nam hrvatsku ladu s 3% kakao. A njihova ima 10%. Navodno nismo znali šta je dobro. Uvek postoji neki trik. Natrijum glutamat (E 621 pogrešno je odomaćeni termina natrijum glutaminat) soju pretvara u meso. Neka druga aroma "laže" decu da jedu čokoladu. Dobar, ali nemoralan trik. Ali i mi našu decu hranimo "čokoladnim bananicama" koje nisu ni čokoladne, niti su bananice. Što nas i drugi ne bi vukli za nos? I dalje se agresivno reklamijućia na našim TV programima i nacionalnim televizijama.
U sledećem tekstu, moja verzija namaza od lešnika i kakao, uz dodatak invertnog sirupa. Tako ima više slasti, a manje energije. I naravno dajte u komentarima vaše verzije. Svaka ideja koja bi olakšala pravljenje je put ka osvajanju zdravlja i otimanja dece od vlasti zlih "kesica".
O njenom sastavu Francuzi imaju negativan stav, jer je palmina mast (modifikovana ili ne) glavni sastojak ovog slatkiša. (Samo se na forumima hvali ova loša mast. A ona je mnogo opasnija od aspartama o kome svi toliko misle da sve znaju.) O sirovinama je bilo reči u drugim postovima, pa da se ne ponavljam. Osnovni trik oko nutele, pa i evrokrema je dugo mešanje svih, pa i čokoladnih sastojaka. Tehnologija i ekonomija biraju sirovine, ukus, agregatno stanje, lakoću mazanja. Ali što se zdravalja tiče, presudnu reč uvek ima sud i cena koju firma plaća. Da je bilo tačno navođenje da je hrana zdrava za početak dana, ne bi drešili kesu plaćajući kazne. A Amerika je jaka zemlja. Nemačka, pa Francuska. Svi im zavrću uši. A mi? Mi smo najbolji. Jer naši ekonomisti (ili lopovi) uvaljuju nam hrvatsku ladu s 3% kakao. A njihova ima 10%. Navodno nismo znali šta je dobro. Uvek postoji neki trik. Natrijum glutamat (E 621 pogrešno je odomaćeni termina natrijum glutaminat) soju pretvara u meso. Neka druga aroma "laže" decu da jedu čokoladu. Dobar, ali nemoralan trik. Ali i mi našu decu hranimo "čokoladnim bananicama" koje nisu ni čokoladne, niti su bananice. Što nas i drugi ne bi vukli za nos? I dalje se agresivno reklamijućia na našim TV programima i nacionalnim televizijama.
U sledećem tekstu, moja verzija namaza od lešnika i kakao, uz dodatak invertnog sirupa. Tako ima više slasti, a manje energije. I naravno dajte u komentarima vaše verzije. Svaka ideja koja bi olakšala pravljenje je put ka osvajanju zdravlja i otimanja dece od vlasti zlih "kesica".