EVROKREM - Evro-mast da generacijama zdravlje propadne - Roditelji mogu i moraju bolje

Palmina mast je u nama (klikni)

Bez velikih filozofija, uz izvinjenje svima koji su rasli i starili uz istu prepotentnu reklamu, Eurokrem (eto zašto klinci izgovaraju nepismeno EURO, umesto EVRO) za generaciju koja raste, da krenemo u demistifikaciju i ove mase. (Bilo je onih u generacijama koji nisu ni okusili tu šećerno- masnu masu. Ja je nisam voleo, pa ne moram ovo da pišem kao pokajnik. Neke čokolade, jesam, ali se i one menjaju. Na bolje? Svakako ne! Poslednji primer je čokolada s leva, u kojoj je sve više palmine masti. Umesto trans masnih kiselina.

Prva čokolada je bila tečna. Nakon razvoja znanja i širenjem po geografskim dužinama kakao (i njegova mast - buter), mleko i šećer su se pretvarale u razna "božanska" stanja. Tehnološka čuda, aditivi, vešt italijanski marketing stvorili su savremeni čokoladni namaz i brojne kopije. Pietro Ferrero je za sve kriv. Počelo je s pravljenjem klasične, čvrste čokolade, ali je rat (2. svetski) omeo snabdevanje kakaom (nikako ne KAKOM). Nakon toga, kao i svi  talenti u krizi (sećamo se svi perioda 1988-1999) kreće u traženju supstituenata i smanjenje cene. Firma Ferrero je morala da preživi. Kažu i da je PAŠTETA nastala slično, od otpadaka s trpeze, kada je domaćica mućkajući meso, supu i ostatke iznutrica rekla PA ŠTETA je da se baci. Samo što je Pietro bio blagosloven. Italija u ratnim godinama nije imala kakao, ali je imala ogromne količine lešnika. A od austrijskih majstora torti odavno se znalo da se čokolada i badem ili orah ili lešnik dobro mešaju, dajući fantastične filove. Dakle, eto mogućeg scenarija kako je sve počelo.

I tako je nastala šećerno-masna masa, jeftini, a ukusni slatkiš, ali još uvek ne i namaz za hleb. Jeftina čokolada -prava energetska bomba. I nikako nije zdrava hrana za generacije kojoj se kvare zubi i goji. Ali, tada je i takav slatkiš bio retko zastupljen na trpezi. Daleko od toga da se jelo svakog dana slatko i masno. Ni naši roditelji, a tek njihovi, nisu imali slatkiše svakog dana na stolu. Ili mast na hlebu ili džem na hlebu. Nikako mast-džem, niti opaka kombinacija margarni-kvazi džem.

Pre par nedelje video sam prizor od koga mi se zgadilo. U kolicima dete razmazuje "čokoladnu bananicu". Na samoj kasi guče, dere se, kidiše ka gondoli u kojoj je gomila drugih sličnih "bananica". Majka ga odgovara, ali zapomaganje ne prestaje. Majka uzima drugu "čokoladnu bananicu", otvara je i daje mu je u ruke gurajući u džepove umazane ostatke ambalaže prethodne. Bože, koliko roditelji mogu da budu slabi i izmanipulisani decom, koja teško da su stanju rečenicu da sastave, a već su navučeni na "malog zločinca" zapakovanog u kesicu. Naravno, nije dete krivo, već majka, koja je opet kupila ljubav. Trampila je zdravlje deteta koje voli, za totalni veštak "čokoladnu bananicu". A banana, mama...Da li si čula za nju? Ona prava. Znamo ko sve za nju, a Vi mama?

Uperite prstom u bilo koju "kesicu" i imate napadača na zdravlje. Slatko je ili slano, krckavo ili tečno. Ovlaženo ili preliveno. Svejedno. Prazno ili punjeno. Slatko ili masno ili i jedno i drugo. Smarao sam decu kroz detinjstvo zabranjujući im i naširoko objašnjavajući zašto ne bi trebalo da jedu TO. Ceo spektar kvazi-slatkiša i preslanih slaniša zvao sam KESICA. Možda i stoga što sam bezgrešan, osim prema čokoladi. Onoj pravoj. Mnogi roditelji ili ne razmišljaju ili imaju poverenje u državu, njenu kontrolu kvaliteta i sl. obmane.  I baš taj čin odlaganja ili odbijanja razmišljanja generiše najveće probleme.

U neka srećna vremena deca su jela hleb, pila jogurt i mleko (s kakaom). I viršle su bile pravljene od mesa. Možda se u svima u poznijim godinama javlja romantika prema jelu, piću i zabavama iz mladosti. Možda. Ali sećam se jutara u kojima su kamioni prolazili, a deca jurila ka vratima koja bi skliznula, a para mirišljavog hleba (naravno beli - danas u Hagu proglašen otrovom) bi nas oblepila. Jogurt u tetrapaku, Deca su ga otvarala, a nije imao klipsove, zipove, navoje, varove. Ali je imao UKUS. I pomenute viršle u zemički, sa obiljem kiselkastog senfa. Sve kuvano i pakovano u crvenim kioscima u ambalaži UKUSA. Čokolade proste, ali mirišljava. Čak su i ogavne šećerne table bile zdravije od Tviksija ili drugih nakaza koje čuče po kesicama. I čim ih otvorite ugrizu Vam najmilijeg tamo gde najmanje to želite. Napadaju zdravlje.

Zašto mrzim "kesice"? Jer imaju sitna slova. Jer su prestali da prave hranu od prirodnih sastojaka. Jer sam naučio i zgrozio se šta sve veštačko može da liči na prirodno. Jer su ubili UKUS. Onaj prosti od par sastojaka koji se žvakanjem obogađuje, ovaplođuje, obuhvata čula. Nekada...I onda naletim na teskt koji me iznenadi, užasne, razljuti.  Kako da napravite domaći eurokrem? Umesto teksta koji bi npr. rekao: "Ne hranite decu tom grotesnom  hranom". Napravite je sami. A i recept je skroz bezveze. Kao, pecite brašno dok ne liči na lešnik. Pa i Pietro je ukačio da lešnik ne treba vaditi iz recepture. Od 1946. do 1964. sve se menjalo, ali su kakao i lešnik ostajali u ljubavi. Tek, te 1964. nastala je NUTELLA.  A šta valja u njoj? Zavisi koga pitate. I zavisno od siline države menja se i sastav u istom proizvodu. Lešnik, kako i šećer da. Brinu me masti i emulgatori. Konzernavsi i neetiketirano. Brine me kontrola kvaliteta. Brine me to što moju i vašu decu nema ko da zaštiti, kao što ma ko u Francuskoj, Americi i Nemačkoj.

Osnovna masa svih čokoladnih namaza je  šećer (52-56%) palmina mast ili neko drugo ulje, ranije čak i trans masti (20 %), lešnik (13 %), obrano mleko u prahu (5 - 8,7 %), odmašćeni kako prah (do 7,4%), lecitin (sojin, emulgator, po potrebi) vanilin šećer (veštačka aroma). Svaka komponenta ima svoje mesto, pa je teško napraviti  u kućnim uslovima dobru nutellu, eurokrem i sl.. Ako niste hemičar. Ali ako vas posle sapuna nije strah da krenete u eksperimente...hajde da se malo poigramo. Šta je potrebno za dobri, hranjivi namaz. Može i sladak. Ali je svakako upola manje šećerne enrgije u njemu i mnogo je kvalitetniji. Ako deca žele i bez hleba da se zaslade ne samo da ne morate da se plašite, već možete i da uživate dok ih gledate. Ali kašičica - dve, nikako 100 g.

O njenom sastavu Francuzi imaju negativan stav, jer je palmina mast (modifikovana ili ne) glavni sastojak ovog slatkiša. (Samo se na forumima hvali ova loša mast. A ona je mnogo opasnija od aspartama o kome svi toliko misle da sve znaju.) O sirovinama je bilo reči u drugim postovima, pa da se ne ponavljam. Osnovni trik oko nutele, pa i evrokrema je dugo mešanje svih, pa i čokoladnih sastojaka. Tehnologija i ekonomija biraju sirovine, ukus, agregatno stanje, lakoću mazanja. Ali što se zdravalja tiče, presudnu reč uvek ima sud i cena koju firma plaća. Da je bilo tačno navođenje da je hrana zdrava za početak dana, ne bi drešili kesu plaćajući kazne. A Amerika je jaka zemlja. Nemačka, pa Francuska. Svi im zavrću uši. A mi? Mi smo najbolji. Jer naši ekonomisti (ili lopovi) uvaljuju nam hrvatsku ladu s 3% kakao. A njihova ima 10%. Navodno nismo znali šta je dobro. Uvek postoji neki trik. Natrijum glutamat (E 621 pogrešno je odomaćeni termina natrijum glutaminat) soju pretvara u meso. Neka druga aroma "laže" decu da jedu čokoladu. Dobar, ali nemoralan trik. Ali i mi našu decu hranimo "čokoladnim bananicama" koje nisu ni čokoladne, niti su bananice. Što nas i drugi ne bi vukli za nos? I dalje se agresivno reklamijućia na našim TV programima i nacionalnim televizijama.

U sledećem tekstu, moja verzija namaza od lešnika i kakao, uz dodatak invertnog sirupa. Tako ima više slasti, a manje energije. I naravno dajte u komentarima vaše verzije. Svaka ideja koja bi olakšala pravljenje je put ka osvajanju zdravlja i otimanja dece od vlasti zlih "kesica". 

Sapun koji to nije. Šta nas to u stvari pere i kožu nam dere?

Industrijski sapuni

Posle analize šampona za konje (konjskog šampona), sledi analiza "sapuna" za ljude. Iako....industrijski sapuni odavno nisu sapuni, već u sebi imaju detergenata koji omogućavaju intenzivniju i stabilniju penu. Gušća pena, veća radost za oči. A za kožu? Jedna od zabluda je da što sapun (detergent) više peni to bolje pere. Pena je makroskopska pojava. A rastvaranje masnoće u sapunskoj ili detergentskoj miceli je pojava na nivou molekula. Ima "sapuna" koji su potpuno detergenti, a naziv sapun je ostao samo iz marketinških razloga. Ili narodski rečeno - čista laž.

Micela je nevidljiva kapljica molekula složenih u lopticu, koja po strukturi podseća na pomorandžu. Kora predstavlja sloj naelektrisanih grupa, unutrašnjost označena na svim sličicama kao ulje je mikrokantica za masni otpad. I to je cela mudrost ilustrovana na slikama.

Okolina je voda (srednja sličica, plava boja) i ona omogućava da se sapun (sa prljavštinom) lako rastvori i ispere. Japanci odavno za pranje koriste sapun pravljen iz otpalih jestivih ulja. Tako se dragi moji štiti okolina. A ne kao Srbi. Zameniš ulje u kolima i usput istočiš otpalo ulje i malo svežeg (valja se) po zemlji, putu, dečijem igralištu. Da te niko ne vidi budi brz i baci flašu u potok, rečicu i slično, ekološki očuvano mesto. I zastani za tren, ne zapitaj se ni za sekund da li je srpski trovati sopstvenu zemlju. Meni ne deluje. Ali, udaljih se od teme. Japanski stanovi su povezani na sistem dejonizovane vode. (Što je veći sistem, to je manja cena po stanu). Veš se tako lako pere sapunom u dejonizovanoj vodi - potpuno ekološki. Ne znam kako je u ekološkoj državi to rešeno, ali znajući nam naravi, sumnjam da je bolje nego u Srbiji. Sapun u dejonizovanoj vodi je idealno i potpuno biorazgardivo sredstvo za pranje, za razliku od većine detergenata ili "omekšivača". Ako neko slučajno ne veruje neka pogleda strukture sintetičkih sredstava za pranje i šta im se sve dodaje samo da bi se pralo u česmenskoj vodi. A o sapunu koji mnoge žene vole par rečenica kasnije, po molbi korisnika Dove sapuna.

Kao što sam više puta rekao, ne bojim se veštačkih, visokorafinisanih stvari. Samo želim da znam šta je u tim proizvodima, jer je moje pravo (baš kao i vaše) da biram da li ću ih i posle saznanja o sastavu koristiti. Zato ne mogu da ne reagujem kada vidim da se pojedini čisti sapuni reklamiraju kao neutralni. Jer za čist sapun to naprosto nije moguće. Ako se napravi hemijski čist sapun koji nema ni traga hidroksida (u višku) rastvaranjem u vodi pH takvog sapuna mora da bude više od pH 9,5 (čak do 10,6). Ako je pH 7 ili niže ili je dodato neko kiselo sredstvo (limunska, mlečna i sl. što podržavam) ili je u pitanju detergentsko sredstvo za pranje (što je nekada nužno zlo - u jako tvrdim vodama). Inače pranje ruku u baznim uslovima, sa normalnim ispiranjem ne može da ošteti normalnu kožu, jer je pH česmenske vode 7,0 tako da se veoma brzo koriguje pH sa 10,6 na 7,0, uz očitu korist da su pobivene bakterije, neki kvasci (kandida) i sl.  Oštećenoj koži je ionako potrebna pomoć, zbog čega su se mnogi odlučili da prave sopstvene sapune širom sveta (čak i kod nas). Oslanjanjući se na sastav koji je napisao proizvođač, sledi analiza sastojaka tipičnog sapuna sa mudrom reklamom da ne isušuje kožu kao običan sapun, što zanatski sapuni i oni pravljeni u sopstvenoj režiji to nisu. Zato štap (Petrovi sledbenici varjaču) u šake i na pravljenje ne-običnog sapuna. I neka vaša koža uživa, čak i kada pena nije tako obilna kao kod komercijalnih "baršunastih" sapuna.

Radi se o TIPIČNOM savremenom sapunu (Dove Sensitive Skin Unscented Beauty Bar). Sva imena koja su važna za prepoznavanje na ambalaži su namerno ostavljana u originalu, na engleskom.

1. Sodium Lauroyl Isethionate, (natrijumova so estra laurinske kiseline i izetionske kiseline). Sintetčki detergent. Isušuje kožu, ali dobro uklanja masnoću.
2. Stearic Acid (sterinska kiselina) – reguliše pH i smanjuje isušivanje kože
3. Sodium Tallowate (trgovački naziv za sapun). Marketinški trik. U našem jeziku bi to bilo natrijum lojat.
4. (ili) Sodium Palmitate (natrijum palmitat) – sastojak komponente 3, 10 (11). Besmisleno navođenje.  Zašto je ili? Nisu sigurni šta su dodali?
5. Lauric Acid (laurinska kiselina). Nužni sastojak komponente 9 i 10. Besmisleno navođenje.
6. Sodium Isethionate (natrijum izetionat). Najkraći sintetički detergent. Jako peni i stabilizuje sapunsku penu. Najmanje isušuje kožu, ali je isušuje.
7. Water (voda). Bez vode sapuni bi pucali i raspadali se.
8. Sodium Stearate (natrijum stearat). – sastojak komponente 3, 10 (ili :) 11). Besmisleno navođenje.
9. Cocamidopropyl Betaine (smeša cviterjonskih detergenata). Kompatibilan sa sapunima. Kao i svi detergenti isušuje kožu; ili sodium C14-16 olefin sulfonate (natrijum sulfonati raznih alkil nizova parafinskog karaktera). Mogu da budu i iz kokosove masti. Više oštećuje kožu od smeše cviterjonskih detergenata. Zašto je ili? Nisu sigurni šta su dodali?
10. Sodium Cocoate (trgovački naziv za sapun). Marketinški trik. U našem jeziku bi to bilo natrijum kokosoat. Pravi se od otpalog kokosovog ulja. 
11. Ili Sodium Palm Kernelate (trgovački naziv za sapun). Marketinški trik. U našem jeziku bi to bilo natrijum koščica palminat. Pravi se od otpalog ulja iz palminih koštica. Zašto je ili? Nisu sigurni šta su dodali?
12. Sodium Chloride (kuhinjska so). Zaostaje nakon isoljavnja sapuna, pri njegovoj proizvodnji. Ako se naknadno dodaje ima ulogu punioca. (Mnogo je jeftiniji od svih ostalih komponenata, osim vode.)
13. Tetrasodium EDTA (natrijumova so EDTA). Kompleksira metalne jone da se sapuni ne bi javljali kao nerastvorne fleke.
14. Tetrasodium Etidronate (kompleksira kao i natrijumova so EDTA), iako je drugačije strukture. Kompleksira metalne jone da se sapuni ne bi javljali kao nerastvorne fleke. Marketinški trik je korišćenje oba kompleksirajuća agensa, a čak ima i tvrdnji da je štetna za zdravlje.
15. Maltol (maltol) – pojačava mirise i druge arome. Ima miris na pečeni slad, karamel.
16. Titanium Dioxide (titanijum dioksid). Punilac i optički izbeljivač. "Regulator" optičke jačine boje.

Sapun je zaštićen patentima.

Realno sapun ovog tipa ima sledeće komponente:

Detergenti : Sodium Lauroyl Isethionate, Sodium Isethionate, Cocamidopropyl Betaine

Sapuni: Sodium Tallowate, Sodium Palmitate, Sodium Stearate, Sodium Cocoate, Sodium Palm Kernelate

Premašćivači: Stearic Acid, Lauric Acid

Ostatak: Water, Sodium Chloride

Kompleksirajuće sredstvo: Tetrasodium EDTA (tj.Tetrasodium Etidronate).

Aromatizer: Maltol

Punilac i optički izbeljivač: Titanium Dioxide

Ovako napisan sastav implicira postojanje velikog broja hemijskih jedinjenja, te delimično opravdanje za cenu. Zapravo mnogi sastojci su deo jednog ili više ulja, pa su hemikalije koje izgrađuju ovaj sapun pregrupisane po logičnom navođenju, pri čemu bi trebalo imati u vidu da sastav na etiketi uglavnom pri navođenju poštuje zastupljenost. To znači da najviše ima (natrijumovove soli estra laurinske kiseline i izetionske kiseline).

U ovako „nežnom“ sapunu nema ni glicerola, niti propilen glikola, efikasnih hidrirajućih komponenata. Nema posebno dodatih komponenata koje neguju kožu. Zaključak: nema veze šta na njemu piše, smeša je sapuna i detergenata, kao i sva ostala sredstva za pranje ruku ovog tipa. U tečnim formulacijama ima još više detergenata. Ono što me je uvek zbunjivalo je zašto ne napišu količinu sastojaka, jer bar sapun nije neka tajna. Većina sapuna proizvedena u domaćoj radinosti je po ocenama korisnika mnogo, mnooooogo bolja za kožu. Isprobajte magiju hemije praveći sopstveni sapun i uverite se. Na kraju krajeva kvalitet kože i potencijalna preosetljivost nekome mogu korišćenjem jednog sapuna da nanesu veliku štetu. Drugima je baš taj sapun savršen. Ako ništa više sada bar znate šta koristite za pranje SVOJE kože. I tako ste stekli pravo na sopstveni izbor.

Na molbu da prokomentarišem baby sapun Johnson's baby soap with milk extract za Balkan
(američki je nešto drugačijeg sastava, jer ima vitamine A i E i dr. komponente).
(Iako sam hemičar, ovo ne razumem. Ne može da bude ekstrakt mleka na jednom, a mleko na drugom jeziku. Proteini mleka se ne ekstrahuju i sl.)

1. Sodium Tallowate (komponenta 3, gornje analize)
2. Sodium Palm Kernelate (komponenta 11 iz gornje aanalize)
3. Aqua (voda)
4. Glycerin (glicerin tj. ispravnije glicerol, ovlaživač)
5. Paraffinum liquidum (tečni parafin, jeftina verzija premašćivača, analoga superfat u "normalnim sapunima)
6. Lactis Proteinum, Milk Proteins Proteini mleka. Zamagljivanje latinskim nazivom. Za sapun besmislena komponenta, osim ako deo masti nije bio i iz butera.
7. disodium phosphate dinatrijum fosfat, omekšivač vode i regulator pH.  
8. Sodium Chloride (kuhinjska so) , tačka12, gore.
9. pentasodium pentetate diethylene triamine pentaacetic acid (DTPA) helator za metalne jone (kalcijuma pre svega) što olakšava penjenje sapuna. Nesporno koristan dodatak sapunima.
10. Tetrasodium Etidronate komponenta 14 gore.
11. Parfum, parfem, najčešće sintetički, ovde nije naznačeno poreklo.
12. CI77891 je titanijum dioksid, tačka 16 gore.

Nisam siguran zašto je ovo baby sapun. Možda zbog veličine, a ne namene.

Sve na jednom mestu o sapunima http://zvujcic60.wordpress.com/2013/07/25/domaci-sapuni-nisu/

Ne mogu da odolim - domaći sapun u prevarama oko nas

Iluzija u toku - gazite po osmotskoj magli

U nekoj dalekoj zemlji, pala je magla. Pokrila zemlju, drveće, kamenje. Zatrpala staze, ušunjala se gde god je mogla. To je čuvena osmotska magla. Ali iako je Paja Patak pričao o hemikalijama, nije imao pojma o hemiji. Znali su to njegovi sinovci, pa mu nisu zamerili. Ovo je karikatura na prvim stranama Organske hemije, koju su napisali Morison i Bojd pre 30 godina. Iako smešna, delovala je pomalo nestvarno. Ko bi danas, u 21.-om veku tako pričao? Lud ili pijan da, ali obrazovan ne. Možda novinari, naše tradicionalno opšte neznalice i o svemu pomalo sveznalice. Ili neko ko je sanjao nešto, a ni sam ne zna šta je to. Ali ne. Prateći tekstove o domaćim sapunima, da vidim kako se ideja pravljenja sapuna razvija kod nas, naletim na nešto, što je aktiviralo sve moje receptore za čudno, skoro paranormalno. Nađoh u zemlji Srbiji  osmotsku maglu i to baš u najstarijem procesu pravljenja kućnih potrepština - u sapunima. 

Rekoh, a svi to hemičari znaju, nema prirodnih sapuna. Ima nekoliko prirodnih sirovina, koje se koriste za pravljenje sapuna, ali sapuni su nešto između. Jer se prave od 2 prirodne sirovine (masnoće i vode) i jedne sintetičke (hidroksid, živa soda ili hemijski NaOH). Proces je neutralizacija ili saponifikacija. I to je sva mudrost. Nastaje sapun i glicerol, zaostaje nešto vode i to je domaći sapun. A šta rade i kako prave naši blogeri sapune. U gustoj osmotskoj magli, vije se para iznad njihovih "kazana" u kojoj se krčka nešto, a izlazi zdravlje, lepota, duboko delujuće supstancije i sl. 

Blog 1. Obratiću pažnju samo na sastav, iako ima dosta problematičnih stvari koji se navode na sajtu. Slika je slučajna, sve ostale sadrže slične (POGREŠNE) informacije. Mislim da kao ljudi imamo pravo da vidimo kuda nam noge stupaju, a da magla ostane van naših odluka.

Sastav nije ono od čega se polazi u pravljenju bilo čega. U sastavu ovog sapuna NEMA devičanskog maslinovog ulja. Nema ni kokosovog ulja, ni palminog ulja. Nema ni destilovane vode, jer se voda ne destiluje, nego dejonizuje. Naravno da Vam je sada jasno, pod se vidi, bistri se pred očima, nema ni drugih ulja. A prirodni pigmenti.? To nije SASTAV. Navođenje koji je pigment i u kojoj količini zastupljen to je sastav. Iako su ovi "domaći sapuni" samo 5 evra po komadu, ne sviđa mi se miris koji se viori oko njih. Ni ta magla. Sve to liči na prevaru.

Blog 2. I kad je neko "hemičar" po struci, ume da zamagli stvari. Možda od pare koja se razvija, možda od siline pročitane literature. Iako je sajt u većini korekno napisan potkrade se greška, koja može da uđe u glave NEHEMIČARA i da tu ostane zarobljena.

Šta nije u redu sa slikom? Osim što je formula nažvrljana na papiru? Ono što kao hemičar autorka bloga ne bi smela nikako da napiše je da je leva strana MASNA KISELINA. Za ovakvu grešku, pala bi na svakom fakultetu ili dobila "keca" kao vrata u srednjoj školi. Levo je mast (ulje) i to je ESTAR, a nikako masna kiselina. Malo više opreza u pisanju i biće to koristan sajt, za sve vas koji biste da se okušate.

Blog 3. Magla svuda, magla oko nas...Kreativnost bloga zaista može da povuče. I odvuče u mračne dubine. Magla svuda..vrti mi se po glavi Josipa i nikako mi nije jasno zašto ljudi kojima hemija nije struka imaju potrebe da pojednostavljuju hemiju, a da pri tome nemaju pojma šta pišu.  A evo na slici još jedne ilustracije:

Sapun nema strukturu. Sapun nije voćka. Živa soda ne isparava. Tečnosti da. Živa soda je čvrsta i ili izreaguje s mastima ili sa CO2 iz vazduha. CO2 se koristi da na bini izvođačima naprave maglu.

Sapun ne služi za negu tela itd.., itd. Naravno pogađate da me naročito nervira termin eterična ulja. I dok sam ranije verovao da je to posledica neznanja, sada mislim da je to, što bi rekao Velja, malo kraduckanje s hrvatskih sajtova.

Mnogi korisnici ili budući korisnici domaćih sapuna, jer jedina prava reč za ove proizvode je domaći sapun, mogu da budu zbunjeni upotrebom raznih pogrešnih termina, formula, maglovitih reči. Evo još jedne fraze koja se rodila u osmotskoj magli: saponifikovana ulja. Razne radionice za izradu sapuna ne mogu da odole mistifikovanju svojih proizvoda pa na kutiji napišu da sadrže saponifikovana ulja. Saponifikovanjem ulja se dobija sapun. I tačka. Zamišljam kupca kobasica koji uđe u kasapnicu i naruči kilogram obrađene svinje, uz dodatak, iščupanog luka itd.

Da bude opravdano i moje prozivanje novinara, koji u svemu, na žalost, ostave svoj trag evo primera.

Lisa. Nije bloger, ali ima više gluposti u tekstovima ovog časopisa, nego kada nesrećno dete koje nije učilo hemiju iziđe pred tablu i počne da se priseća ili izmišlja.

"Domaći sapuni mnogo više prijaju našoj koži nego fabrički zato što ovi ručno pravljeni pene zahvaljujući kombinaciji kvalitetnih ulja, a ne zbog hemijskih sastojakakoji sadrže industrijski. Svi industrijski sapuni u sebi ne sadrže glicerin, za razliku od domaćih, jer se on iz njih izdvaja da bi se kasnije koristio u druge kozmetičke preparate. Uz domaćesapune zaboravite na isušavanje i perutanje kože."

Industrijski sapun se ne razlikuje od ovih zanatskih (domaćih) verzija sapuna. Jedino ako ne biste koristili recepturu koju je Lisa okačila. Tada bi Vam se koža verovatno rastvorila. Prelistajte sajt, jer je pun iznenađenja, ali sve što pročitate odmah i zaboravite, jer je isključiva namera teksta samo da Vas zabavi. Ova urbana legenda kako industrijski sapuni nemaju glicerola je budalaština. Imaju. Imaju čak i EDTA, koja umanjuje štetno dejstvo metalnih jona iz vode, pri pranju. Ali ako su sapuni. O tome šta su stvarno sredstva za pranje ruku kada nisu sapuni, za neki dan u mom novom blogu. Do tada razmislite i Vi kako da spasemo nauku.
Dao sam par konkretnih razloga zašto je nauci potrebno spašavanje. Da nam Petar ne postane Peter, da deca znaju šta je estar, a šta kiselina i da se pod prirodnim ne gura baš sve u nadi da se proda komad "prirodnog sapuna" za "samo" 5 evra. Ima mnogo dubljih razloga da se nauka spašava od razumevanja kako se prave sapuni, što klinci uče u osnovnoj školi. Jedan od njih je da znate da niste živeli uzalud. Jer bez nauke nema ničega oko nas. Vraćamo se u prvobitnu zajednicu. Nema ni kulture, ni vere, ni politike, ni ekonomije, ni "sigurnog" seksa. Zamislite kako vučete kamenčinu od 8 kg da dobijete u razmeni komad "organskog, prirodnog sapuna, sa eteričnim uljima i kapljicom svežine" (posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom ili lokalnim vračem oko korišćenja).

2 komada za 3 sapuna

Da budem fer do kraja, nisu  naše sapundžije bez obzira da li su ili nisu blogeri izmislili ovakve budalaštine. Evo engleskog sajta u kome se prodaje tečni sapun, organski i potpuno 
prirodni!?!?!?

KONTROLA urađena 12.01.2014. i šta vidim. Ne samo da se nisu popravile, već su se i zbližile praveći "prirodne" sapuna od jedne od najgorih hemikalija koju znam -žive sode NaOH. E, to već nije magla, to je ALHEMIJA. 

Država je pred šlogom - ima odliv mozgova

Šta svi iščekujemo - rešenje ili krizu?

U biti naučnika je da ne prekida svoj rad. Naučnik mrzi i telefone koji ga odvraćaju i od istraživanja i od obučavanja mladih. Ne voli kad krene ka laboratorijskom stolu ili kaseti s hemikalijama, a oni prazni. Ne voli kada mora da moli za ono, što mu svuda u svetu pripada. Za moju generaciju (60.ta + koja) je već kasno za velika dela. Pojelo nas je vreme, uz sva koprcanja. Ali želim da čitam o velikim otkrićima klinaca s Beogradskog Univerziteta. Osvojim studentima koji ulaze u zonu magije i naučnih čudesa. O njihovim uspesima i radovima. O citatima i valjda konačno nekoj Nobelovoj nagradi. Stoga je moje priključinije protestu iz želje da doprinesem u stvaranju dostojanstvenih uslova za rad (po meri generacije koja je svašta proživela), ali i da pomognem drugima da shvate šta je to nauka. Da to nije samo faktografija kvantiteta radova, niti samo trenutni status našeg Univerziteta u prvih 500 sa Šangajske liste. Da pokušam da objasnim i onima koji postavljaju vrlo čudno pitanje, ili pre bezobrazni komentar - šta hoće ovi naučnici, samo bi platu? 

Zašto je nauka tako marginalizovana? U društvu, politici, u svesti. I to ne samo naših političara. Razumem ja njih. Naročito mlađe. Učili su u vremenu koje nije bilo izdašno u obrazovanju. Izgubili su onu rodoljubivu strast, kakva je krasila ranije političare. Da sam i ja PREDSEDNIK ili PREMIJER i ja ne bih baš poštovao naučnike, videvši baš te koji me okružuju. Šta su oni uopšte postigli? Većinom iz klupa u VLAST. A onda to postane stanje duha, a ne profesija. Sele se po partijama, samo da bi zadržali mesto u klupi. Naravno da nisu svi političari isti. Jer da jesu bila bi samo jedna partija. I opet bi naveliko zvonila jedna od najtupavijih rečenica koju sam slušao kao klinac snaga naše partije se ogleda u njenoj brojnosti. (Na žalost i sada ima takvih tendencija.). Dakle da sam i ja P ili P verovatno bih mislio da su i svi ostali isti. Zato se sve i svodi na brojanje, statistiku i prevare. Više puta su nas do sada prevarili od 2000.-te i stalno menjali i opet hoće da menjaju pravila. Pre toga je bilo stanje ludila, pa i nije za poređenje. Ali, ako neko već uzme kredit za opremu, logično je da je isporuči, a ne tri godine da je rasteže, zatim da se obezbede sredstava i za održavanje, servisiranje, osiguranje, nabavku rezervnih delova. Pa i auto se registruje na svakih 365 dana. Plaća se kasko osiguranje, redovno se pere i menjaju mu se gume.

Kako radno okruženje utiče na snove?

Red je da kao ljudi odradimo ovih 10 do 15 godina i odemo u penziju. Takođe kao ljudi. Zadovoljni. Da iza nas ostavimo jasna pravila koje neće svaki činovnik da menja, jer mu nisu jasna. Da ovi mladi ljudi, kada se završi protest, uđu u laboratorije i rade do svoje penzije bez borbe za najelementarnije uslove rada, obrazovanja i usavršavanja. Da kod nas počnu da dolaze strani studenti. Iz Evrope ili Amerike, recimo. Neki već dolaze, ali ne iz tih regiona i ...tu priču svi znaju.

Samo neoprezni ljudi mogu da dozvole naučniku da nema uslove za rad. Njegova pamet, strast ka rešavanju nemogućeg, kreativnost i podrška ljudi koji ga poštuju okreću ga ka rušenju te prepreke, baš kao što se u eksperimentu sukobljava s izazovima prirode. Ima komentara tipa, a šta ste proizveli dragi moji. Zašto ste na državnim jaslama? Iz dva razloga. Nema industrije koja na zapadu učestvuje u finansiranju i zato što je obaveza svake države da razvija sopstvenu nauku, jer je to u njenom STRATEŠKOM interesu. Da joj se novi doktori nauka ne brukaju po svetu, kao neki ovde.  Naši "industrijalci" više vole "pevačice", tako da će "B kultura" imati više šanse u svojim, budućim, protestima. Ali, od nečega se početi mora.

"Da sam ja VLAST"- ta tako čuvena rečenica- odmah bih se uplašio onoga do čega može da dođe kada 2500 (3000, nije bitno) direkno viđenih i bar onih 9000 nevidljivih, skupa sa klincima koji već 2 godine čekaju da se zaposle na projektima postavi sebi samo jedan cilj - UKLONITI PREPREKE da bi moglo dobro i kvalitetno da se radi.

Vežbam dok sam mlad i samo vas gledam.

Nekada su bogati ljudi ostavljali donacije svome otečestvu. Zidali zgrade, kupovali opremu. Zato mi je pomalo muka od mnogih kritičara koji su otišli pre XXX godina, a da ništa nisu vratili ovoj zemlji. Misle, nadmudrili su sistem, vlast i nas koji smo ostali. Nisu, samo su se otuđili. Neki od njih su sada, na talasu novih promena osetili kajanje ili žele da se iskupe. Takvima treba oprostiti, jer ljudski je grešiti. Moje lično iskustvo je drugačije. Moje prijateljice su mi iz Švajcarske i Nemačke poslale opremu, pomagale u hemikalijama, a neki drugi, dragi prijatelji su mi iz Amerike i Evrope slali reference. Ali najvažnije od svega je da i sada ima onih bistrih očiju koje pažljivo prate naša predavanja, rade na sebi i rešavaju probleme koji im nauka izazovno nameće. Nije red da rešavaju i egzistencijalne i profesionalno-organizacione probleme. Nije fer ako želimo, a sigurana sam da svi to želimo, da se penjemo na Šangajskoj listi. A BU to može. Jer ima snage za to. Zato svakom oko vas ispričajte nešto lepo o onome o čemu znate, šta radite, da biste promovisali nauku i taj specifičan način razmišljanja. Jer nauku čini sve - i metal i veštačka proteza, novi plastični zubi, boja za  kosu, lek protiv raka ili malarije, alergijske reakcije na polene ili hranu, proizvodnja piva i kiselog kupusa, enzimi i laseri. Nauku čini sve od snova do dela.

Bitka gaziranih pića protiv domaćih sokova i zdravlja - izgubljena bitka ako budemo pametni i pošteni

Priznajem nisam moderan - ne podnosim CC

Nekako lepljiv, gotovo paučinast osećaj gađenja mi izazivaju ljudi ulizice. Sladak osmeh na licu, ruka u tuđem džepu, govorili su stari. I ta odurnost, ta laž, bezobrazluk obmane je postao umetnost. Umetnici obmane su zapravo marketinški eksperti. Majstori laži i neukusa. Isti oni koji nam nemačko pivo prodaju kao svetsko, a naše. Oni koji naše prodaju kao tuđe. Kapljica svežine u ulošku privlači momka kao namagnetisana čarolija. U obilju gadosti, neukusa i prljavštine, najopasnije su reklame za pića i hranu. U strahu gledam nudle koje se iz kesice preliju vrućom vodom i jedu. Ali fizičku bol osetim kada vidim reklamu za CC, PC i okreni na F.

Istini za volju nisam siguran šta je koka-kola. (Kao da je stvarno neka tajna?) I koliko je štetna. Nisam siguran koliko, ali jesam siguran da jeste. Prodaje se u svim zemljama osim Severne Koreje i Kube. Kako je nastajala i kako su biljke (esktrakti u njoj) postale šećer i karamel nije bitna priča. Nije bitna ni legendarna varijanta da je lišće koke prvo imalo kokain, a sada ga nema. Te su legende evoluirale kroz reklame. Ono što me muči, pa onda i ja mučim studente, trudeći se da im ogadim to i slična pića je njen deklarisani sastav.

I da ne bude zabune, nije koka-kolu izumeo hemičar, već farmaceut (Čarli Pemberton). Ali, ni on nije važan za ovu priču. Za ovu priču važna su tri zaslađivača koja "napumpanu vodu" ugljendioksidom pretvaraju u pohotni napitak:

1. beli kristalni šećer (saharoza) jedna od omiljenih lekarskih budalaština označen kao bela smrt.

2. visokofruktozni sirup (pravi se od kukuruznog skroba) i

3. veštačkih zaslađivača.

Kod "prirodnih" zaslađivača nije opasnost u boji ili agregatnom stanju. Opasnost je u preterivanju. A to je jedna od odlika ljudi (naročito dece). Još ako vas u to guraju ekspertski gurui, spremni da ponude i mladost i seks i slobodu i zabavu, samo da kupite šećernu vodicu, onda vam nema spasa. A tek ako je taj rastvor jeftin (tako se deca navuku), dostupan, hladan i u poslednjoj varijanti s imenom na flaši ili limenci, onda ste stvarno u problemu. Kao i vaši roditelji, prijatelji, lekari, država i društvo.

Kako se od zla pravi reklama da zlo postane dobro? Tako, što i u prevodu imate samo afirmativan stav, akciju u društvu. Akciju koja bi gledana izolovano bila korisna. Jedan ovde, jedan onde. I neprekidno trošenje bar polovine prihoda da se reklamira debeljko (deda mraz, sveti Nikola i ko zna kakva sve imena ima širom sveta). Eto bar u nečemu smo ravnopravni deo sveta. 

Boja karamela, ne nastaje prirodno, već reakcijom amonijaka (NH3) i šećera (glukoze i fruktoze).  Boja je oduvek bila zdrava, ali mi smo (iz CC) fini ljudi, pa menjamo tehnologiju zbog medija i smanjujemo količinu hemikalije koja je bezveze proglašena za kancerogenu.  

Visokofruktozni sirup ima brojnih kontroverzi i broj protivnika njegovog korišćenja stalno raste u Americi. Suviše je jeftin, sličan je medu po slatkoći i uticaju na čulo ukusa. Zato se stavlja gde nikada pre nije, npr. kao ovlaživač slanog peciva ili duvana. Iz istog razloga, kao i u Evropi saharoza problematičan je zbog ogromne količine koja se nalazi u ovim "pićima". Više od 100 g u 1 L.  Ali nema veze. Uzećete zato mleko bez masti i sve je ok. (Ovo je za neupućene čista ironija.)

I najzad veštački zaslađivači. Njihova upotreba je porasla zbog straha od gojenja, ali zašto bi se CC i slična PC, F i druga gazirana pića uopšte unosila u organizam?! Mala količina je uopšteno malo škodljiva. Ali niko se ne zaustavi na 0,2 L. Naprotiv boce su sve veće. Uskoro se mogu očekivati i pakovanja od 5 L, pa 10 L. A naša deca će biti sve deblja, tromija, bolesnija. Časovi fizičkog, nekada omiljena nastava, postaju prava mora za pretilnu decu. Nije to samo naš problem, ali nam to i ne olakšava. Zato mame i bake, setite se kako se to nekada radailo. Voće, šećer i toplota. Tu i tamo poneki limuntus (limunska kiselina). Nema u tome aditiva, stabilizatora, konzervanasa, zaslađivača koji se provuku u recepture, pirea od jabuka i jabučnog soka kao univerzalnog uništivača ukusa u svakom soku. Naravno da se i mnogo manje količine i kiseline, a time i šećera koju deca unose u organizam. Borba koja predstoji nije laka. Ali vremešni Švarceneger je u tome uspeo. Proterao je sva ta pića iz školskih okruženja. Sve aparate i dečja iskušenja. Džejmi Oliver krstari po svetu i promoviše džemove i druge domaće slatkiše. Naravno i sokove. Ali one od voća, jer samo su to sokovi, slažemo se u tome, zar ne?

Tako je nastala čudna, pomalo perverzna potreba da se nečemu što je toliko poznato nadene nadimak prirodni sok, bakini sokovi, bakino slatko i sl. Čim proizvod iziđe iz radioničkog kruga, prerastajući domaćinski vid proizvodnje, prestaje da bude domaći proizvod i zdrav. Postaje industrija, a tada se zbog zarade u sokove ubacuje jabuka (u svim oblicima), iako je skoro bezvredna, zaslađivači bez etiketiranja, arome da pojačaju ukuse, konzervanse da traju do apokalipse. Citrusni pektini u retkim kašastim masama se šepure pod tuđim (ukradenim) nazivom marmelade (port. marmelo = dunja). Marmelada je slatki proizvod od dunja, kako god današnji tehnolozi svaku slatku, lepljiivu masu uporno nazivali marmeladom. Zato i CC, PC i F postaju sokovi, osvežavajući napitak, eliksir mladosti, razbibriga, opšta pomama sulude radosti po ulicama. A sve iz krila dušebrižničke kompanije. Zamislite kada bi odjednom oko vas svi zaigrali, zapevali, poskidali se i skočili na slavine s vodom (u nedostatku bazena). Da li bi zvali hitnu pomoć, odsek za mentalno ugrožene?

Ono što zabrinjava (ber mene i ljude u mom okruženju) je potpuno ista logika i prekupca na pijaci i svih vlasnika  multinacionalnih kompanije. To je maksimalna zarada SADA, odmah, istog trena. Za sutra ih  nije briga. A i što bi, kada lokalne, nacionalne, političare nije briga. Zato nas truju hemijom aditiva, jeftinih zaslađivača (i prirodnih i veštačkih). Nekada je, što bi rekli klinci, bilo in, da se svuda puši, purnja, bahato otresa pepeo. Sada je moderna TAMANICA. A od tamanice do TAMANJENJA i nije velika razlika. Zato nazdravite mi čašom domaćeg soka od jagoda, malina, vašanja, uskoro kupina. Jer ti sokovi nisu samo osvežavajući. Oni su lekoviti, bore se protiv stresa, radikala i sprečavaju oštećenje naših ćelija. A zdrave ćelije čine zdrav i zadovoljan organizam. 

Samo za maliciozne čitače

Nisam finansiran od seljaka s pijace, razočaranih potrošača, niti samog voća i povrća da reklamiram sokove na uštrb gaziranih pića. Jednostvano ih ne podnosim i pišem iz ličnog ugla. I za dalje isto važi, kad si žedan VODU potraži.

Izaberi ime - ЦОЦА ЦОЛА

Do sada je bilo dosta kritila na čuveno CC piće. Sećam se i popularnog vica kada je još Regan bio predsednik. Predsedniče, Rusi farbaju mesec u crveno..-Pa? Kad ga ofarbaju napišite na njemu Coca cola. I od tada do sada ovo kola piće je prolazilo sve faze od totalnog obožavanja (starih radnika), nostalgije (gde su staklo i šećer, nećemo skrobne sirupe), najvećih promašaja (veštački zaslađivači pre vremena, prethodnici nule).

Da li je CC stvarno toliko opasna? Ne verujem u to. Verujem da je potpuno zdrava i da je treba istekako piti. I to stalno. Jer da nema te CC, koliko bi ljudi ostalo bez posla? Evo slike koja ilustruje ko sve može da radi zahvaljujući njenom postojanju.

Eto. Ne želim da prisvajam originalnost ove reklame. Dobio sam je od svoje prijateljice, pa rekoh da podelim ovu radost s vama. A prateći tekst koji se nalazi po raznim linkovima...

Audio uz reklamu: 'Kupili smo vaša izvorišta vode na 99 godina. Uzeli smo fabrike za punjenje od korumpiranih političara za siću. Od nas kupujete zašećerenu vodicu u koju stavljamo puno sintetičkih preparata koji stresiraju vaše organe više nego alkoholna pića. Vi koji nećete zašećerenu vodicu, daćemo vam varijantu sa veštačkim zaslađivačem koji je ustvari GMO i kancerogen (aspartam u Koka Koli Zero). Nijedan naš zaposleni ne pije pića koja pravi, jer zna kakav šit je u pitanju. Umesto toga, mi direktori i menadžeri kupujemo organsku hranu koju uvozimo iz nerazvijenih područja Azije gde nema industrijski zagađene hrane. Sada smo pokrenuli akciju, u skladu sa dobrim praksama obmane PR industrije, kako bi ispali dobri momci koji se brinu za zdravlje vašeg naroda. Trujte se solidarno da bi vam mi pravili parkove za vežbu!' Ništa lično kokaholičari, ovo je usmereno protiv kompanije a ne protiv potrošača. Ali kad ste već tu, dobro je da malo porazmislite šta pijete i jedete. :)

Dakle, evo neopravdane kritike. Odakle ljudima pravo da kritikuje slavno CC piće? Ima svakakvih primena dotičnog pića. npr. odvrće zarđale šrafove. To mogu da potvrdim iz komšijinog iskustva. Zarđali šraf na bicikli je zalio CC pićem i posle par pokušaja odvrtanja toga bacio je celu, jer je šraf slomio, biciklu ulepio, iskrivio alat i posvađao se sa ženom. Eto koliko CC donosi posla. Ali utiče na brak :). Ima još. pere prozore, čisti WC šolju i sl. Realno sve su to gluposti. CC utiče samo na podsticanje propadanje zdravlja, tj. formiranja rezervnih lipidnih naslaga.

S druge strane mama veoma radosno vodi dete na zdravu hranu u McD. Zato mama divnom obroku doda i ovo piće vaše i naše mladosti. I srećno dete proguta milkšejk (dooooooosta šećera) i masni pomfrit pržen na palminom ulju (maaaaaaaaaaaasno), hamburger (kažu da je od mesa), zasladi se pitom (maaasno i slaaaaatko) i na kraju popije CC piće (mnoooooogo skrobnog sirupa) i na kraju sladoled. A zašto samo šećer? Zar je toliki problem u šećeru? Nije, jer se ionako pije jedna čaša. A ZERO? Ona nema šećera, ali ima veštačke zaslađivače. A tu sam se uvek brinuo o tipa interakcija. Ali odgovorni proizvođači brinu o tome, zato ne moramo mi.

Evo još jedne lepe slike koja ilustruje količine saharoze koja bi se dodavala, kada bi se stvarno ONA stavljala u pića.

Ovo je samo ilustracija. U sokove se dodaje visokofruktozni sirup. Ali kalorije su iste. 

Piti ili ne piti CC? Naravno jedno veliko i istorijsko NE. I da nema ničeg štetnog u njoj (a ima), sigurno je da nema ničeg korisnog. Ipak istini za volju treba reći da ima i gorih pića od CC. Npr sona kiselina ili mašinsko ulje. Da se ne kaže da nisam objektivan.

Aspartam ubica slatkog lica - da ili ne?

Aspartam je sintetički zaslađivač, minimalne kalorijske vrednosti. Po strukturi je dipeptid, kome je jedna grupa esterifikovana metanolom.

Aspartam je kancerogen. Šta reći na tekst pun budalaština, neproverenih navoda  "koji se otkrivaju i izbacuju na tržište najblaže rečeno nedovoljno ispitani, ili samo na osnovu studija samih proizvođača." Aspartam je otkrio James Schalatter, istraživač lekova protiv čira. Od otkrića (1965.) do odobravanja od FDA (1981.) prošlo je 3 puta više vremena, nego što se danas ispituje neki lek, pre puštanja u promet. Ima naravno mnogo stručnih tekstova koji su kako osporavali ovakve tvrdnje, tako i davali kontra-argumente. Oko aspartama i ostalih zaslađivača važe 2 zablude. 

1. Sve što je prirodno je zdravo, sve što je sintetičko je nezdravo.
2. Monsanto, kao bivša fabrika hemijskog oružja stoji iza "forsiranja" aspartama, jer na njemu mnogo zarađuje.

Rezultate o kancerogenosti, koji se navode širom interneta, objavila je 2007. italijanska grupa sa instituta Ramacini (Ramazzini). Ti navodi su višestruko osporeni od strane FDA i EFSA. Ali i ovde nisu u pitanju činjenice, već verovanje. Moja baba je mrzela sve zaslađivače (osim saharoze i meda). Uvek je bila protiv "veštaka", osim kada su lekovi. I tu je sada moja suštinska dilema i neverica. Ako je u pitanju tako aktivna i opasna supstancija koja izaziva rak, zašto to niko ne može da lako dokaže. Nisu potrebne čak ni životinje za ovakva istraživanja. Nema smisla zamarati Vas kako se formira naučna metodologija, ali je važno reći da su Italijani zabrljali 2007. I pokušali su ponovo 2010. I ponovo su zabrljali. Kada uradite neku ozbiljnu studiju, ona mora da ide na recenziju, proveru, morate da budete spremni da se suočite s raznim kontrolnim reakcijama. Uglavnom, u široj naučnoj javnosti, nisam našao nikakvu potvrdu njihovoj tvrdnji da je aspartam opasan za ljude, jer u tako visokoj dozi izaziva rak kod pacova. Zlavna zamerka je baš u pogrešno izabranim pacovima. 

Svi znaju da kuhinjska so podiže krvni pritisak. Pa ipak, niko nije uradio studiju u kojoj bi hranio pacove sa 20 g soli dnevno. Možda bi i to izazvalo rak. Rak sigurno izazivaju cigarete. Pa koliko puta ste gledali trudnicu koja puši, majku kako jednom rukom hrani dete, drugom puši. Azbest izaziva rak. Pa i dalje je vazdušna ventilacija na mom fakultetu od ovog materijala. Prženo meso izaziva rak, a ljudi roštiljaju. Vazduh izaziva rak, jer kroz njega prolazi jonizjuće zračenje. Sve iazaziva rak. Čak i voda, gel za kosu, kontraceptivne pilule, lekovi za razbijanje žučnog kamena. Hrana, voda i vazduh su kancerogeni. Zašto bi nas aspartam zabrinjavao?

Mene zaista i ne zabrinjava. Probao sam ga i ima neki metalni ukus. Stevija je svakako ukusnija. Zašto sam ostao veren saharozi? Jer osim slatkog ukusa daje onaj lepi, viskozni osećaj napada hedonističkih đavolčića na sva čula. Bolje mislim, čujem, vidim, njušim. Zašto onda da isprobavam aspartam i druge "zamene"? Dakle, ne brine mene aspartam zbog panike koju izaziva, već zbog nedostatka kontrole hrane i kod nas i u svetu. Čista hemija nosi rizik, ali znate kakav. Po dosadašnji znanjima ne i rak. Ali hemija kakva se danas praktikuje za proizvodnju "hrane", to je ono što mene brine. Sećam se pacova u pivskim flašama. Pa da li je neko digao toliku famu protiv piva? Nije,  a trebalo bi. Čist aspartam je bezbedan. Verujem u to. Aspartam u našoj hrani, hm, to me već brine. Naročito jer se dodaje dijetalnim jogurtima, niskokaloričnim pićima i sl. a da se i ne navodi na etiketama ili kako rekoh može da se pronađe na njima mikroskopom. E 951 mu je broj. Ali ono što nije poznato, a niko nije ni motivisan da istražuje, je kako aspartam reaguje ako se hrana termički priprema. Zna se da nije termički stabilan, ali u šta se pretvara? Kako reaguje s drugim molekulima hrane ili drugim, takođe neoznačenim aditivima? Čajem, bojama iz omraženih kola pića. To me brine i upravo zbog toga, preuzevši odgovornost koja mi po struci pripada, sebi sam zabranio konzumiranje ovih zaslađivača. Probao sam i steviju. OK, nije strašna, naprotiv. Ali čemu to? Šta ta kašičica od 5 g šećera može da mi uradi, a što vekovima ranije nije radila drugima? Opet ja ne šećerim ni kafu ni čajeve, pa mi je lakše. 

Naročito me u argumentima protiv aspartama nervira prva tvrdnja. Druga ionako nije tačna. Monsanto odavno ne proizvodi aspratam. Čak se šuška da radi na GMO biljci u kojoj će biti od 2 do 5 puta više steviozida, nego u sadašnjim paragvajskim biljkama. Da li će onda biti bezbedna? Ali da se vratim na prvi argument. Prirodni su i morfin, kolhicin, ricin i drugi toksini. Prirodni su i žablji i zmijski otrovi. Veštački su mnogi lekovi, boje i materijali.

Maksimalno dozvoljena dnevna doza je 40 (Evropa) do 50 (Amerika) mg/kg mase. Jedna boca pića od 250 do 330 mL ima od 100 do 180 mg aspartama. Dakle osoba od 60 kg (žena) i 80 kg (mušakarac), u Evropi mogu da popiju (60 x 40) /180 ukupno 13 sokova ili za muškarca 17 sokova. Eto, blago Amerikancima, oni mogu 20 procenata više. 16, odnosno 20. Pa, valja niko to toliko ne pije, bar ako je normalan.

Ljudi koji boluju od fenilketonurije ne smeju da konzumiraju aspartam.

Najnovija informacija je da je EFSA odložila odluku o definitivnom saopštavanju svih potencijalnih metaboličkih efekata (opasnosti) do novembra 2013. godine. 

Slatko mi je dok jedem - al' se posle pojedem

Sajtovi koji izazivaju paniku, opravdano ili ne?

http://www.joyfulaging.com/SugarSubstitutes.htm

Na meti ste Vi, moj dragi potrošači. Lagaću Vas, mazaću Vas. Sve što prodajem je zdravo i bezbedno, sve dok se meni puni džep. Od "prirodnog meda" preko sorbitola, do aspartama. Ne goji, kalorije ukida, kilograme skida. Prepoznatljiva je poruka, iako sam joj se narugao.

Mnogi zaslađivači su deo slučajnih otkrića u sintetičkim organskim laboratorijama, uglavnom otkriveni zbog nepoštovanja pravila rada. Istraživači su "lickali" dobivene hemikalije ili su im prsti bili prljavi. Tek zahvaljujući njima uz med, saharozu, javorov sirup i razne skrobne "kuvanije" nastala je čitava paleta proizvoda, kojima je cilj da smanje cenu proizvodnje sokova. Tek u novije vreme postoji iskrena želja da se zameni saharoza. Ali, oprez. Prosto zbog hemije i fizike, kao i nauke o materijalima i reološkim osobinama, zbog elastičnosti, boje, aroma i ukusa, u većini receptura šećeri su nezamenjivi. Ako se zamene poliolima (šećernim alkoholima) nema one karakteristične boje, niti arome. Ako se zamene aspartamima, nema mase, a ni zaslađivač ne može da preživi termički tretman. Naravno sve zavisi od ukusa, pa i od izbora zaslađivača. Za sada nijedan od navedenih zaslađivača nije zvanično zabranjen. Razne su i količine koje se dozvoljavaju kao maksimalni dnevni unos. Ali bilo bi preopširno pisati o svemu tome u jednom tekstu.

Da krenem redom od raznih zaslađivača, da vidimo koliko su tačne tvrdnje raznih "nutricionista", šta je dobro za jelo, a šta nije. Gde se kriju dobre, a gde zle kalorije? Da li je stevija jedina alternativa ili ih ima još? Koliko su bezbedne (pod uslovom da je roba koja je došla zaista takva, kakva joj je deklaracija)? Verujete li u kineske glukozne sirupe koji se prodaju u prodavnicama zdrave hrane? Dodaju se slatkima ili džemovima da spreči kristalizaciju saharoze.

Odmah da se razumememo, ja obožavam slatko. Tako da ovo nije kritika, već hemijska analiza jednog po jednog zaslađivača. Sladak ukus mi je jedan od onih neraskidivih veza sa detinjstvom. I zato ne dam nikome, pa ni sebi da mi otkine taj deo sećanja i emocija. Zašto ljudi nasedaju na reklame i veruju da mogu da jedu koliko hoće i mršave, da med obara kilograme, da je saharoza beli otvov, a žuti šećer lek?  Da bih na ovo odgovrio moram da zađem malo ili malo više u (bio)hemijski način objašnjavanja i ukažem na brojne obmane, a nekada i na kriminalne tvrdnje o lekovitosti ili zdravstvenoj vrednosti nekog proizvoda, o njegovoj kliničkoj ispitanosti (bez dokaza i rezultata), bez navoda klinika i ono što sigurno upućuje na to da je u pitanju obmana GDE JE TO OBJAVLJENO.

Saharoza, potpuno prirodni zaslađivač. Što belja, to je bolja i zdravija. Hidrolizom daje 2 molekula šećera (glukozu i fruktozu), koji ulaze u metaboličke tokove. Dakle od 342 g se dobija 360 g ili 5% više po masi. Relativna slatkoća je 1. U ustima daje sladak ukus, a organizam snabdeva energijom. Oba šećera se metabolišu, pa je vrednost oko 4  kcal (kcal = velika kalorija, za hranu) po 1 g saharoze. Optužena je kao jedana od 4 bele smrti. Dakle, jedite je, ne šmrčite je.

Palatinoza (izomaltuloza). Ovo izo ne znači ništa. Ime je generičko i nije u vezi s maltozom. Dobija se dejstvom enzima na saharozu. Ima istu kalorijsku vrednost, ali je manje slatka od saharoze. Sporije se resorbuje od saharoze, pa zato postaje omiljeni zaslađivač. Sličnog je ukusa i nakon konzumiranja nema sporedni ukus. Polazna je sirovina za hemijsku obradu, odakle nastaje sledeći zaslađivač izomalt. Ako obožavate sladak ukus, a ne borite se s kalorijama, probajte je. Ako se borite s kalorijama, tu je stevija. Naravno tada i brašno morate da zeminite želatinom ili čistim skrobom. Probajte, eksperimentišite.

Izomalt je komercijalno ime smeše koja sadrži ekvimolarnu količinu 6-O-α-D-glukopiranozid-D-sorbitol (1,6-GPS) i 1-O-α-D-glukopiranozid-D-manitol dihidrat (1,1-GPM-dihidrat). Nastaje hemijskom katalitičkom redukcijom izomaltuloze (palatinoze). Zanimljiva primena su mu šećerne skulpture i igranje s molekulima hrane, što se ovih dana popularno, ali nelogično, zove molekularna gastronomija. Od izomalta hidrolizom nastaje 2 molekula glukoze, jedan molekul sorbitola i jedan molekul manitola (ne maltitola). 

Maltitol je šećerni alkohol. Dobija se redukcijom maltoze, koja se takođe dobija enzimski iz skroba. Ali ko voli da veruje da su maltozni sirupi stoga bolji od saharoze, mora da zna da su ovi sirupi kao i visokofruktozni nastali od istog polaznog materijala skroba. Sve ostalo je u biotehnologiji. Sličnog je ponašanja kao i saharoza, ali ne daje reakcije tamnjenja. O njima nekog drugog puta.

Neki tipovi zaslađivača su navedeni  dole u tabeli na jednom mestu. Markirani su oni koji su dobiveni sintetički. Alkoholni zaslađivači se dobijaju i hemijski i biotehnološki. Kao i uvek :) najznačajnija klasa jedninjenja PROTEINI i ovde pokazuje superiornost. Najslađi su, naravno od prirodnih izvora.

Ime	Tip jedinjenja	Relativna slatkoća
laktoza	disaharid	0,16
maltoza	disaharid	0,33 – 0,45
sorbitol (glucitol)/manitol	alkohol	0,4
ksilitol	alkohol	1,0
glukoza	monosaharid	0,74 – 0,8
saharoza	disaharid	1,00 (referentna vrednost)
fruktoza	monosaharid	1,17 – 1,75
natrijum ciklamat	sulfonat	26
glicirizin	triterpenski saponinski glikozid	30-50
steviozid	terpenski glikozid	40 – 300
aspartam	metilestar dipeptida	180 – 250
natrijum saharin	o-sulfobenzamid	300 – 675
taumatin	protein	2000

U narednim tekstovima će biti i o ostalima, ali samo ako ima interesa. Meni je zanimljivo o svemu da pišem, ali meni je hemija život, a život biohemija. Tako da, tu sam, čekam sugestije, izazove.