25.05.2013.
.jpg)
Hemija je svuda oko nas. Toliko je zaokupila naše živote da je postala neprimetna, nevidljiva, sve više otuđena. Otuđenje pre svega nastaje u strahu i zloupotrebi reči, tačnije fraze "to ti je neka hemija". A šta je zapravo hemija? Nauka? I da i ne. Deci u osnovnoj školi je to strašni bauk. Srednjoškolcima samo jedan od predmeta koji ih deli od slobodnog vremena i zabave. Studentima, pa čak i onima koji studiraju hemiju, zbrka informacija koje su sve podjedanako važne.
A nama koji hemiju volimo od malena? Mi smo je prosto obožavali kao klinci, slušali i čitali o velikanima nauke koji su rešavali tajne prirode, krotili sile i materijale. Uživali u pirotehničkim eksperimentima, nevidljivim mastilima, bojama i raznim mešanim eksperimentima s nama sličnim zaluđenicima fizičarima, biolozima i matematičarima (iako su oni uvek bili nekako drugačiji, jer nisu imali svoje eksperimente). Svi smo obožavali eksperimente. Čitali smo Zabavnik, pa Galaksiju, Živka K.Kostića i razne druge knjige iz biblioteke. Nije bilo interneta, youtube, google i kompjutera. Ali, nije nam smetalo da dođemo do informacija. Računali smo na raznim "digitronima". Ali hemija, fizika, matematika i biologija su nam bile jasne. Razumljive. I uzbudljive. Znali su razni eksperimenti da nam se uvuku u misli, da ih sanjamo, proživljavamo i da postaju naši. Moji drugovi, koji nisu bili dobri đaci,nisu imali strah od ovih predmeta. Naprotiv. Bile su to žive i jake diskusije. Argumenti, mašta, pročitano, odsanjano. I pre svega lično. Sve je bilo u igri. I zato, nama je hemija prosto postala ljubav. I kao svaka ljubav prolazili smo i mi doba potpune strasti, razočaranja, uspona i padova. Ali bila je naša i ostala naša.
Bez obzira koliko smo imali znanja kao klinci ili sada kao profesionalci, mučilo nas je uvek isto pitanje. Zašto? Ono pitanje koje roditelje izluđuje kad dete uporno ponavlja zu reč, od trenutka kad je shvatilo kolika moć leži u toj reči. I pogledate u nebo i postavi se pitanje zašto...je nebo plavo, pada kiša, sneg, sija sunce..zašto se sve kreće, otkuda boje. Kad se na poneko zašto vremenom nađe odgovor, pojavi se novo pitanje. Kako? Pa - koliko? I onda otrgnete deo prirode, njene pojave i postavite ga u sopstvenoj laboratoriji da ga bolje izučite, ustanovite promenjive. Krenete s manipulisanjem, modelovanjem. Svarate matematičke modele, pretvarate hemiju u biohemiju, prelazite polja biologije i shvatite da je cela nauka tu, upletena u taj problem od kog ste krenuli.
Naravno koliko kod se čovek nečim bavio u Srbiji ne može da pobegne od realnosti. A realnost je da se u Srbiji u nauku ulaže manje od 0,2% nacionalnog bruto dohotka. Tačnije minorna suma. Austrija u nauku ulaže oko 110 puta više od nas. A 110 puta znači da će i hemičari i ostali naučni sapatnici 110 brže doći do naučnog rešenja. Da će ih deca 110 puta više ceniti. Da ....Ali, sve to nije bitno. Bitno je da je tu u nekom vremenskom tesnacu ili razvalini hemija izgubila bitku s ravnodušnom decom. Retki je klinci sanjaju. Umesto priča o nauci, neke druge tužne priče su nam ušle u život. Veliki brat, koji prolazeći kroz paklenu kuhinju i farmu ode da za 48 časova nađe sebi svatove, jer im je nekako vreme za bebe. I tako se u nedogled mogu ređati nepodoštine s TV. Nema kao pre 30 ili 40 godina pokreta nauka mladima. Nema više entuzijazma, volontera, naučnih ambicija. A hemija traži ljubav, razumevanje. Razmazile su je generacije od Asiraca, Egipćana do Faradeja, Pastera i Sime Lozanića.
Zato je neophodno stati s reklamama koje nas prikazuju kao prljave (razni detergenti, sapuni, silani i sl.), idiote (Perlan u ruci, ljubičasta krava i sl.) i dosadne (okreni na zabavu Fanta i sva piva). Jer reklama se pretvorila u laž, vizuelnu manipulaciju i sve više ljude udaljava od stvarnosti. A stvarnost je da su neki, vešti poslovni ljudi i vešti ljudi koji vole politiku zaboravili da punu pažnju posvete dobroj i zdravoj hrani, čistoj vodi i dobrom vazduhu. Zato je vreme da se hemija, fizika, biologija i matematika vrate deci. Jer, nauka bez dece ne postoji. Ona se hrani njihovim snovima, nadama, ambicijama.
Da bi se to desilo potrebno je samo malo dobre volje pre svega roditelja preplašenih osnovaca. Svi stariji uzrasti su već izgubljeni u magli neznanja. Roditelji pomozite deci da shvate hemiju. Hrabro im priznajte da nemate pojma i podržite umorne nastvanike po osnovnim školama da podignu kriterijume, opreme kabinete i nabave učila. Ili će ova zemlja sve više da gubi korak sa svetom. Jer svuda u svetu hemičara ima mnogo u politici. Kod nas ne.
Započnimo proces omasovljenja nauke i takmičenja među decom, jer je ova zemlja puna dobre dece koju treba inficirati naukom, pre nego što vakcina zabave uništi njihov imuni sistem.