Jedite spanać, u njemu ima puno gvožđa - reče mama deci i slaga ih

Demistifikovanje spanaća i drugih "zeleniša" - ne jedite ga sirovog!!!!

Da li si sigurna mama da je ovo puno gvožđa? A ako slomim zub?

Kažu da je spanać je potencijalno zdrava hrana, ako se pravilno gaji, bere, čuva i procesuje. Inače postaje gadni neprijatelj zdravlja. Da li bi trebalo da se brinemo o tome kakav nam je kvalitet spanaća na trpezi? Generalno  NE, jer nije dobar, ali mi tu ništa ne možemo da uradimo. Ne valja nam ni mleko, pa šta. Ne valja nam ni sir, ni meso, kukuruz, hleb, riba. Zašto bi smo se onda brinuli o spanaću?

Ništa me tako godinama nije nerviralo kao savet:  jedite spanać, koprivu i druge zeleniše, u njima ima puno gvožđa. I ako je Tito u onom poznatom vicu, posle dosta viskija, u Smederevu podigao železaru, jer je umesto grožđa čuo da ima gvožđa, čudo je što mnoge majke danas spopadaju decu da jedu ove, veoma često, ogavne namirnice, pogrešno spremljene, bez mleka i mlečnih proizvoda. Spanać nije lako svarljiv, niti je uvek zdrav. A tek sirov? 

Ali pre nego što napišem šta kažu kolege koje su ga analizirale i otkuda ta čuvena bajka da u biljkama ima toliko gvožđa, da vidimo razliku u kupovini spanaća kod nas i u svetu.

Kao i drugo povrće spanać se kupuje na 3 načina. Na pijaci, najčešće, neprekidno zalivan vodom iz improvizovanih Coca-cola prskalica (ova koka kola ne miruje u pravljenju štete). Lišće se prevrće, pri čemu se mešaju razni slojevi. Ako je oštećeno, isprskano, ubrzava se rast bakterija. Svaki prelom na listu omogućava curenje hranljivih sastojaka i razvoj bakterija. Kako pojedini seljaci prskaju i koliko? - ostaje otvoreno pitanje.

Drugi način  kupovine su bakalnice ili supermarketi u kojima se hrana suši, izložena je jakom svetlu, promaji, prašini i pipanju. Obično je lišće izgubilo boju, postalo je žućkasto, pocrnelo, prelomljeno. Ovakva prodajna mesta treba izbegavati, jer je ovakva hrana štetnija i od prethodne. A mislili ste da ne može gore?!

Sunce se rodilo mnogim lenjim domaćicama, zaposlenim ženama i neukim kupcima kada su lanci supermarketa počeli da pakuju hranu u posebne kese. Tako spakovana je čistija i zdravija, misle mnogi potrošači. Ali je upravo obratno. Naime, veliki proizvođači na zapadu su odavno konstatovali smrtonosnu E coli (Escherichia coli) u svojim proizvodima. I gle čuda. U organizovanoj zemlji postoji organizacija koja o tome obaveštava proizvođače i zabranjuje promet takve robe. Ono što je malo poznato je da svetski proizvođači spanaća peru spanać u hlorisanoj vodi. I pored toga ostaje 1 do 10% bakterija koje su preživele, naročito u naborima listova i na prelomima koji su neizbežni kad je spanać u pitanju. Dodatno neke bakterije koje se ne nalaze prirodno na spanaću mogu se ili na tezgama ili na proizvodnim linijama prebaciti s jednog tipa povrća ili voća na spanać. I obratno. Ako hlorisana voda ne može da ubije sve bakterije, zamislite samo šta im radi obična voda!!!! Hrani ih.

Spanać iz kese nije ništa čistiji od onoga s tegze, ali ima manje posla. Čak i na pijaci se mogu naći prodavačice koje "čistim" nožem skidaju viškove. Na tim prelomima rastu brojne bakterije.

Dakle ako želite kvalitetnu sirovinu kupujte spanać na pijaci, kod prodavaca koji ga ne kvase i ne čiste.

FDA (američka organizacija za kontrolu prometa hrane i lekova Food and Drug Admistration) neprekidno analizira kvalitet svakog pojedinačnog proizvođača živežnih namirnica. I pogodite koji se proizvod najčešće nađe na udaru. Spanać, brokoli i sl. zeleniši. Tu i tamo kompanije "dobrovoljno" povuku spanać i sve proizvode koji su korišćeni od nekog anatemisanog proizvođača.

Ko u Srbiji radi takve analize? Ko obaveštava potrošače? Niko, koliko ja znam. Nema državne agencije koja bi nam saopštila koje se to bakterije kupaju po našoj hrani na našim pijacama. Izguglovao sam "spanać pun bakterija" i umesto bilo kakvih prikaza na tu temu iskaču mi budalaštine kako spanać ubija bakterije, kipi od gvođža, spada u 20 čudesnih namirnica i sl. Prvo - nema čudesnih namirnica! Drugo - spanać je podloga za rast bakterija. Treće - ne dajte ga deci dok ne naučite sve o njemu. Ali kako da naučite kad nas niko ne podučava.

Makrobiotičari  spanać kuvaju samo 1 minut u velikoj količini ključale vode. Na taj način se mogu ukloniti neki antinutritivni sastojci, ali bakterije se ne mogu uništiti na ovaj način. Za sigurno uništavanje bakterija (i dalje nije 100%) primenjuje se autoklaviranje (što je grejanje na 121°C, minimalno 15 minuta). Ako se u jednominutno pripremljeni spanać doda meso ili krompir dodaje se nova hrana za bakterije (E. coli, Listeria monocytogenes, Listeria innocua i Listeria seeligeri). Zbog ovih bakterija spanać se u frižideru čuva 1-2 dana, a blanširan ili skuvan u zamrzivaču do 10 meseci (FDA). U ovom korisnom dokumentu imate sigurne podatke koliko se hrana čuva i kako se ponaša pri zamrzavanju. Saveti sa tzv. zdravohranskih sajtova da se čuva do 5 dana, da se kuva 1 minut i da se ne podgreva u mikrotalasnoj su obične gluposti.

U kakvoj su vezi gvožđe i bakterije? Često bakterije na podlozi na kojoj rastu uzimaju nophodno gvožđe i osiromašuju podlogu. A sada par reči o Popaju, koji je za mnogo toga kriv, ali nije za sve. Većina ljudi je u svakodnevnom životu koristila neki od džepnih kalkulatora. Svaki je imao karakterično dugme, označeno strelicom. Kada se pritisne ono pa 2 iskucava se .2, a znači 0,2. U starijoj literaturi, čak i naučnoj postojala je ova tačka, ali ne i nula ispred nje. Prepisivači, koji nisu znali osobenosti ovakvog pisanja (1870, nemački časopis, "osumnjičeni" Emil von Wolff) su mislili da je štamparska greška. I tako je količina gvožđa od .02 g po kilogramu "ispravljena" u 0.2 g po kilogramu. I svi su bili srećni. Tvorci crtanog filma jer su dobili način kako da Popaj postane jak, roditelji jer je spanać jetiniji od mesa. Inače tačan izvor greške se ne zna. Sve su ovo spekulacije i mentalna razbibriga.

Evo načina kako se spanaćem može obezbediti dovoljno gvožđa.

Igra brojeva

Gvožđa ima oko 2,7 mg u 100 grama sirovog zelenog, očišćenog lišća. Oko 100 grama sirovog spanaća i jeste doza po obroku. I to bi bila dnevna doza od oko 15 % potrebnog gvožđa za odraslu jedinku. Lepo, ali ima jedno ali koje sreću kvari. Ovaj tip gvožđa spada u ne-hemsko gvožđe, pa i da nema oksalata,   zdrava osoba bi mogla da resorbuje maksimalno 15% PRISUTNOG gvožđa. To znači da se od 2,7 mg resorbuje 15 % (iako je efikasnost resorpcije iz spanaća mnogo bliže 5%). Ukupno se spanaćem unese SAMO 2,25% po obroku. A problem s oksalatima i dalje ostaje. Obratite pažnju da su Amerikanci rešili problem anemije i nedostatka gvožđa obogaćivanjem (fortifikovanjem) cerealija (žitarica) koje tako zdušno gutaju svakog jutra. To stvara neke druge probleme, ali su rešili problem anemije.

U samo jednom obroku pileće džigerice (jetre) (84g) na raspolaganju je 11 mg gvožđa ili 65% potrebne dnevne količine. Za hem gvožđe (meso i džigerice) efikasnost usvajanja je oko 18%. Tako se ovim obrokom resorbuje 11,5% gvožđa. Za to je potreban efektivni ekvivalent od 1,3 kg najkvalitetnijeg spanaća. A često je skuplji od mesa (klikni).

Ali, ako nema gvožđa koliko se mislilo, oksalata ima. Na svakih 2,7 mg gvožđa stoji 1 g oksalne kiseline. Ona reaguje i s kalcijumom i gvožđem gradeći fero oksalate i kalcijum oksalate. Upravo u toj kiselini leži problem resorpcije gvožđa. Zato se spanać priprema i servira s mlekom, jogurtom ili kiselim mlekom. Na svakih 100 grama spanaća (1 g oksalne kiseline) potrebna je jedna čaša jogurta ili mleka da prevede oksalnu u neškodljivi kalcijum oksalat. I u svim slučajevima kada se unose oksalati preporučuje se povećano pijenje česmenske (ne Rosa) vode.

Zato spanać pripremajte u malim porcijama, uklanjajući sve žile. Ovo je najsporiji deo, ali je neophodan u procesovanju. Kratko ga provucite kroz kipuću vodu (1-2 minuta) i ocedite. Propasirajte ga, napravite pire i napravite neki beli sos s mlekom (bešamel). Servirajte ga toplog, uz dodatnu količinu kiselog mleka.

Ipak, u meni ostaje dilema, čemu sve ovo? Samo iz jednog razloga opravdano mi je konzumiranje spanaća. Čovek treba da jede raznovrsnu hranu, što različitijih boja i uvek kombinovano.

Savršen oblik konzumnog spanać-ručka. Desno je, za neupućene, jogurt.

Za dobru resorpciju gvožđa folati (i folna kiselina) nisu bitni. Tako da je i to samo jedan deo opšte sheme kako da se uz jedan potreban proizvod nametne potrošnja i drugog. A, šta je potrebno da bi se gvožđe dobro resorbovalo možete da pročitate OVDE. 

Smrtonosni aditivi u našoj hrani - akcija suzbijanja internet štetočina 2

Nekada je postojala odgovornost za REČ

Postoji nekoliko aditiva koje nikako ne biste smeli da imate u hrani. Internet štetočine su to pre mene prepoznale i ja želim da njihovo znanje dopre do Vas još jednom i da ga odmah ZABORAVITE. Jer ništa od toga nije tačno. Nas nekoliko godinama dobijamo pitanja od raznih novinara kakav je E ovaj broj, a kakav onaj E broj. I uvek u panici. Otrovno, kancerogeno. Šta je i koliko tačno? I tu, kao i ranije, pada se na opštem neznanju hemije. Zato hemija mora da bude predmet koji se na velika vrata vraća u škole. Da bi ljudi dobili pouzdani odgovor od svoje dece kad ih pitaju, ako je kiselina limunska - šta su citrati? Ako je fosforna, šta su soli? I sl. Naravno deca uče mnogo, mnogo više. Tako ćemo sprečiti njihovu deformaciju u plašljivce i neuke plačljivce koji odmah zavrište to ti je hemija. Pa šta? Hemija nije opasna. Na kraju krajeva ni prut nije opasan, to zna svako dete. Prut postaje zao kada ga pokrene ruka. Pokretači hemije koji je zolupotrebljavaju su mnogo opasniji. Oni koriste svoj interes. A onda se dojavi nekome kvazi obrazovanom-kvazi novinaru da su hemikalije koje su potpuno bezbedne maksimalno napadne, jer su u hrani, da se omalovaži Codex alimentarius (Latinski “Knjiga, propisi ili zbornik zakona o hrani”) i da se ljudi preplaše. Onda neko proveri i vidi da je ta hemikalija potpuno bezbedna. I tako dolazi do opuštanja.

Uvek se započne s kancerogenim dodatkom hrani E 330. Zatim E 300. Sledi E 340. I uvek ono poznato, stereotipno ta supstanca sigurno izaziva rak, namerno nas ubijaju.

Zanimljivo, ali netačno. Zaista u hrani ima hemikalija koje plaše. Neke su davno bile proglašene bezbednim, pa su kasnije postale izuzetno opasne. Npr. NaCl. Zastrašujuća hemikalija. Jednom, pre desetak godina, u čuvenim novinama - Politici, hrabro je iznet tekst u kome je rečeno, parafraziraću - ova se supstanca razlaže na jaku, kaustičnu sodu i opasnu korozivnu sonu kiselinu. Tako se oštećuju vaši automobili. Na samom početku hemije deca nauče da ove dve opasne hemikalije stvarno reaguju i grade so. Kuhinjsku so. Bezopasni dodatak hrani. I nikada u vodi od nje ne mogu da nastanu baza i kiselina. Zato sam kritikovao i sapundžije koje na domaćem sapunu napišu sastoji se od ulja i NaOH. Ali ta hemijski bezopasna supstancija nije bezopasna za zdravlje, ako se pretera. E, tako se shvata koncept KONCENTRACIJE. Odnosno količine u jedinici mere ili zapremine. Na E listi ima smrtonosnih supstancija. Ali zavisi od količine koja se unese i u kojoj kombinaciji namirnica. 

E 300 je vitamin C. Isti onaj kancerogeni koji se nalazi u svim voćkama i mnogim povrćkama. I u tableti koja se popije kada imate grip. Zaista opasna supstancija. Vodu pretvara u kiselu vodu (ne mineralnu). A kiselina izaziva koroziju. Kako svi imamo po malo gvožđa u sebi - eto opasnosti. Korodiraćemo. E, ali šta je sada E 301 sodium ascorbate, E 302 calcium ascorbate, E 303 potassium ascorbate. To nam farmaceutska mafija podmeće u hranu. Da se razbolimo i kupimo lekove. Kako se prave ove hemikalije opasne po naše zdravlje? Ruku na srce i mnogi od Vas su ih pravili, a da nisu znali. Čim ubacite vitamin C u česmensku vodu nastaju  opake (po internet štetočinama) soli ASKORBATI. Čak se i u našem jeziku tako zovu. Tako da su to natrijum askorbat, kalcijum askorbat i kalijum askorbat. Mada mnogi naši novinari, a bogami i trgovci to potassium i ne prevode u kalijum, vać napišu potasijum. Eto, kada se beži s časova hemije, odmah znate da će taj neko biti novinar. 

Ima i E 300-303 i E 330-333 i drugih brojeva. Šta da radim?

Ako neko slučajno nije razumeo ovu moju ironiju od 300 do 303 je sve potpuno bezbedno, jer to radite i sami rastvaranjem vitamina C u vodi. 

Nova serija opasnosti leži po ovim ljudima od E325 do E335. A njihova opasnost je u nepoznavanju hemije. E 325 natrijum laktat (surutka, jogurt, kiselo mleko),  E 326 kalijum laktat (surutka, jogurt, kiselo mleko) E 327 kalcijum laktat (surutka, jogurt, kiselo mleko), E 328 amonijum laktat (isto), E 329 magnezijum laktat (isto) i onda strah E330. Jezivo opasna limunska kiselina. Pod hitno na pijace i u markete i krenite s uništavanjem voća. Ta zla kiselina se uvukla u njih. Naravno i u nama je, ali mi nemamo etiketu. Eto, tako se od neznanja napravi samoreplikujuća glupost. Kurir uvek prednjači :). Ima ih mnogo, pa bi preslikavanje ovih gluposti moglo da me odvede do duboke starosti, a da ne navedem sve linkove. (Samo izguglajte e 330 kancer). Isti tekst. Tu i tamo promenjene slike i redosled. Jeza. Neki ljudi (koji se hrane SAMO sirovom hranom) bi limun ubrizgavali direkno u vene, a ni slutili nisu koliko je opasan. A tek soli, opet u rastućem broju koje se sada zovu CITRATI. E331 natrijum, E332 kalijum, E333 kalcijum citrat. Vi sami to radite praveći limunadu. Dakle, ne žalite se više da Vam ih podmeću farmaceutske kompanije. Trujete sebe i decu praveći im rastvor E330 do E 333 u česmenskoj vodi. I ja. Samo ja dodam steviozid i on obrne efekat toksičnog u potpuno zdravo. Ovaj scenario i ovaj strah su toliko česti i toliko puta ponovljeni da je stvarno red da se kaže DOSTA. Marš, trčećim korakom, u 8. razred osnovne škole. (Za kuhinjsku so u 7.)

Ma gde je ta škola? I koji mi je ovo E broj?

Čitajte etikete i upoznajte se sa tim supstancijama na WIKIPEDIA.ORG ili na drugim sajtovima, ili prosto pratite ovaj blog. Biće još. Za sada smo se uverili da je sve na potezu od 300-303, 325-333 potpuno bezbedno. Dakle, jedite sve namirnice na kojima piše da su ove hemikalije bez ikakvog straha. Ali ne i ako ima i drugih koje nismo "obradili". Npr. da li je margarin (ne)zdrav zato što ima ove kiseline? Nije naravno, ali to nema veze s ovim kiselinama. Već sa industrijskim otpacima, od kojih se margarin pravi. 

Kada budete kuvali slatko od šljiva (ili drugog voća) dodatkom limunske kiseline napravili ste upravo seriju od E330 do E333, tako da možete s ponosom da napišete na tegli, da i Vaše slatko sadrži iste te sastojke KOJI SU POTPUNO ZDRAVI i za koje niko nikada neće pokazati da su opasni, korozivni, eksplozivni, mutageni, teratogeni ili kancerogeni. Oni su samo kurirogeni, blicogeni, politikogeni i novinarskogeni. Zato u slast popijte limunadu. Ili surutku. Ili kiselo mleko. 

Na redu je igra - Blogeri se igraju

11 pitanja za 11 blogera - igra koja nas povezuje

OljaKa (http://odsvegaponesto-oljaka.blogspot.com/) me je nominovala, u ovoj igri blogera, gde se polako uspostavljaju veze između blogera, nao nervno tkivo virtuelnog društva. Pratim blogove koji mi privuku pažnju. Moj zadatak u ovoj igri je da, po pravilima lančane reakcije, nominujem 11 blogera, koji imaju manje od 200 pratilaca, "iako bi po sadržaju zaslužili mnogo veći broj pratilaca" (uobičajena fraza u ovoj igri, pa je slobodno i Vi iskoristite). Ali, pravila su pravila. Stoga  

evo prvo mojih odgovora na pitanja koja sam dobio od Olje :) 

1. Zbog čega ste započeli da pišete blog?
   Zbog tuge. Rastužilo me je što o mojoj omiljenoj hemiji ne pričaju više deca. Ni njihovi roditelji, već prevaranti, koji nude i obećavaju čuda u kozmetici, hrani, lekovima. I nadam se da će neki novi klinci zavoleti hemiju i poštovati njena čuda.
2. Čemu se obradujete?
   Lično - svojoj porodici i prijateljima.
   Ljudski  -  dečijem osmehu, proleću i zaljubljenim parovima.

   Profesionalno - uspešnim eksperimentima i onome što sledi iz njih, tačnije svemu u čemu su biohemija, hemija i biotehnologija.
3. Volite li da delite savete?
   Da. Pravdam se da je za to kriva profesionalna deformacija. Ali verujem i da je 5 decenija prikupljanja znanja dovoljno opravdanje za po koju reč - savet. Ništa ne košta, a retko ko i da posluša savet i mudrijih osoba od mene. Ali se ne predajem.
4. Zanima li vas politika?
   Da. Mnogo. Ali je ništa ne razumem. Ni kako je moguće da ljudi veruju istim političarima iako ih lažu godinama. Jedino što me sada ne nerviraju. Osim kada pametno zaključe da im nauka ne treba. 
5. Verujete li u ljubav do groba?
   Da.  Verujem u postojanje jedne prave ljubavi sa kojom se odlazi iz života. 
6. Verujete li da postoje i da nas posećuju vanzemaljci?
   Ne. Ni kao dete nisam mogao sebe da ubedim u to. Kako vreme odmiče, a znanje raste ništa se nije desilo što bi me ubedilo u suprotno.
7. Šta je po vama vrednije, imati ili umeti?
   Svakako umeti. Sećam se dana dečaštva u kojima je moja baba ili plela ili heklala. Bilo mi fascinantno kako uz pokrete konca, kao da ih mačka igrajući se mota i mrsi, nastaju savršene šare ili končane figurice. Uz to, obično bi sledila neka priča, maštom obojena, uz vešto sakrivenu pouku. To umeće nikakvo imanje ne bi moglo da mi zameni.
8. Koju osobinu kod ljudi najviše cenite?
   Iskrenost. A toga ima tako malo ovih dana. Tako malo.
9. Šta mislite, zašto se kaže; Što južnije to tužnije?
   Zato što smo na severnoj hemisferi. Oni na južnoj imaju potpuno suprotnu poslovicu. Što severnije - to tužnije. Naša se bar rimuje.
10. Volite li kućne ljubimce?
    Da, ali u tuđoj kući. U mom stanu nema dovoljno mesta ni za trenutne stanare.
11. Ako biste mogli, koji trenutak života biste vratili?
    Nijedan. U onim pričama, uz koje sam napuštao dečaštvo moja baba mi je ugradila priču o tamnom vilajetu. Od tada, do sada, hiljadu puta sam se uverio da je u pravu. I niko od nas ne može da nasluti kakve bi posledice bile, kada bi se trenuci prošlosti vraćali, naročiti ako bi postojala potreba da se menjaju. A da pri tome čovek ima pravo samo na jedan takav "pokušaj" ili "popravku".
    

    
    

    Mojih 11 pitanja za 11 blogera su:
    
    1.Volite li nauku? Koju?
    2. Koja pesma može da Vam promeni raspoloženje da Vas rastuži, a koja da Vas razveseli?
    3. Verujete li da će Srbija 2020.-te i dalj imati PINK televiziju?
    4. Da li je potrebno uvođenje zabrane točenja alkoholnih pića posle 22 časa?
    5. Da li je psovka opravdana?
    6. Mogu li blogeri da poprave stvarnost?
    7. Šta treba uraditi da bi se sprečilo društvo da pređe u stanje "Veliki brat Vas posmatra"?
    8. Da li treba da se plaća TV pretplata?
    9. Knjiga ili film?
    10. Da li treba decu kažnjavati ako je to "za njihovo dobro"?
    11. Za partnera birate onog ko u Vama budi strast i nepouzdan je ili je pouzdan i beskrajno običan? (Nema drugih opcija :)).
    Činjenice o meni:
    Porodičan otac/muž.
    Bavim se naukom i obrazovanjem.
    Obožavam proleće.
    Ne funkcionišem ako nemam internet.
    Volim da majstorišem.
    Filmove gledam i sanjam. 
    Kakao mi je strast.
    Sve sam umorniji od gluposti koja me okružuje.
    Blogeri su mi uneli svetlost u život.
    
    Volim trubu, džez i drugu muziku koju sve ređe puštaju.
    Ne umem da vozim - svuda me vozi žena.
    
    Nominujem sledeće blogere:
    1. IMEhrane http://imehrane.blogspot.com/
    2. Kuhinjske čarolije http://kcbyjafi.blogspot.com/
    3. Lisazoid http://lisazoid.com/
    4. Lugarski http://lugarski.wordpress.com/
    5. Sosinifinisapuni http://www.manufakturamiletin.com/
    6. Andreina  http://andrea-bosak.blog.hr/
    7. http://moje-grne.com/
    8. http://agroekonomija.wordpress.com/
    9. http://malaprge.wordpress.com/
    10. http://wardrobezoo-sr.blogspot.com/
    11. http://natasacvetkovic.com/o-nama/
    
    Uvek će se desiti preklapanja, pa su neki ljudi više puta nominovani. Zato ovu listu treba ostaviti otvorenom. Ipak je ovo Srbija, a ne USA. Ima nas nešto manje. Zato drage moje kolege blogeri, iskusniji od nas početnika, pokažite dobru volju i igrajte se. Možda igra postane zbilja, a možda ostane baš to što jeste. Čista igra.
    
    

Hrana koja izaziva rak - štetočine u destruktivnoj internet akciji

Nisam zaboravio na lešnik namaz. Čekam dobar kakao iz Austrije. Ovaj naš je s....Do tada, čitao sam i nisam mogao da se uzdržim.

Kada nestručne štetočine pišu o hrani

Volim hranu. Oduvek sam je voleo. I nemam neku bitnu selektivnost. Dobro, možda malo više volim slatko od slanog. Ali volim i meso (crveno, belo, plavo, zeleno), pohovano, seckano, mleveno drobljeno. Voće. Sirovo (oprano), oceđeno, umućeno. Sa šećerom ili bez. Pečeno (jabuke), kuvamo (kompoti), slatka, pite. Sir, jaja, mleko. Ne volim baš povrće (osim da lažem), ali ga jedem. Krompir na 1001 način obožavam. Ipak trudim se da sledim osnovno pravilo dobre ishrane RAVNOTEŽA. IZBALANSIRANOST. PRAVILAN RAZMAK. Dovoljno vode tokom dana da se olakša organizmu "procesovanje" hrane. I onda pročitam tekst od koga mi istovremeno padne mrak na oči i propišti para kroz uši. Setim se onih dana kada sam u vojsci, po krševitoj Puli, jureći s drugima u vodu, "zalegao" od raznih imaginarnih opasnosti. Odbio sam da legnem na čuvenu, vojnicima mog doba tako mrsku komandu - atomski s leva. Zašto? Pa, jer tu nema pomoći. Mrtvi smo, bilo  s leva ili s desna. Zašto ležati? E takav isti snop budalaština, bez ikakve cenzure, bez obrazovanja lansira se internetom. I ne mogu da verujem koliko malo ima reakcija na te IDIOTE. Svaka druga reč bi bila suviše blaga. Neozbiljna. Neodgovorna. Jesam bloger početnik. Ali sam naučnik profesionalac. I imam nos za lupetanja, laganja, neškolovane eksperte. I uvek kada Vi koji nemate dodir s naukom vidite studiju koja je urađena na nekom univerzitetu ne verujte u nju automatski. Izguglajte. Nađite originalni izvor informacija, uz napomenu da budale ovde nisu ništa veće od budala na zapadu. Samo oni imaju veću čitalačku populaciju. A žive od klikanja na njihovom sajtu.

Neobrazovani, bezobrazni izazivači panike. Lupetala. Da su mi deca - tukao bi ih. Ups, to se sada ne sme. Da su mi blizu i da ih znam - posvađao bih se sa njima. Sećate se one stare  vuk, vuk, vuk. I onda se izgubi osećaj za to šta je (u hrani) stvarno opasno.

Kako se rađa glupost?

Ne mogu da budem pristojan i suzdržan, jer su ovi ljudi opasni. Nestručni mračnjaci. Babe bajalice koje mrmljaju. Pisao sam o osmotskoj magli sapundžija, ali oni su mala deca spram ovim MRAKOVA.

Neki portal, npr. http://www.lepoizdravo.com/a20292-ovo-su-namirnice-koje-izazivaju-rak izbaci tekst koja hrana izaziva rak. Kako sam naleteo na link? Iskreno, dobio sam ga da ga prokomentarišem. I nisam mogao da verujem na način, kojim se ovi "ljudi" (ako tekst nije generički napisao gugl kreator) obraćaju imaginarnom čitaocu. Dobro, nema autora. Neko je odgovoran za zlupotrebu slova i inetrneta. Ali ima IZVOR. Kliknem na dotični izvor i iskoči mi ni manje, ni više, nego TELEGRAF. Ali i on ima svoj izvor. Ne leži vraže,  T.M. / Izvor: Haber.ba.  Lično, bilo bi me sramota da se potpišem ispod ovakvog teksta. Bilo bi me sramota i da ga prenesem bez komentara. Ali to su naši "novinari". Nije ni čudo što se nije potpisala. Ostaje ultimativni izvor HABER BA ???? Hajde da vidim šta je to. Koji su to stručnjaci otkrili koja je to hrana otrovna. Predajem studentima godinama razne toksine i otrove, a moje  kolege razne male molekule koji mogu da otruju hranu. Ali ovakve informacije nismo našli. Pomislih svaka čast istraživačkom novinarstvu. I setih se one priče, kako je nastalo SENZACIONALISTIČKO novinarstvo. Dotrčao mladi novinar do urednika i rekao mu je - Na ulici pas ugrizao čoveka. - Dobro to je informacija. Ako hoćeš da bude vest, i to vest koja prodaje novine NAĐI MI ČOVEKA KOJI JE UGRIZAO PSA. Tu se začelo zlo. Tako je nastalo seme, koje je procvetalo na plodnim internet njivama. Nisam psiholog, pa ne želim da spekulišem kako im je palo na pemat da pišu o onome, čemu ništa ne znaju. Niti zašto. Da li ih je otac zlostavljao, a majka pušila dok je bila trudna. Možda su zvezde krive? I ne želim da znam. Ali ne dozvoljavam da lažu ljude, da lupaju gluposti o hemikalijama, a da pojma o tome nemaju. Dosta je bilo magle. Ova je opasna. Iz nje se rađaju čudovišta, strahovi, zablude.

Nekada je postojao termin ODGOVORNO novinarstvo. Ili bar provereno. Novinaris su bili obrazovani ljudi, široke kulture i širokih inetersovanja. Radoznali. Ali možda grešim. Zašto internet zbrku, nazvano novinama ili portalom doživljavam kao novinarstvo? Možda je to parodija na našu stvarnost, baš kao što su nam turske, indijske, pre njih latinoameričke ili američke sapunice. Eto, kako god nešto krenem, sve se završi sa sapunima.

I tako uđoh na dati "PORTAL". Da vidim šta "stručnjaci" kažu o hrani. Dobro i loše. I opet mi se slošilo. Dok sam se snašao, naletim na tekst na koji sam bio takođe upoznat, ali nije bio ovaj link

Koštice i sjemenke sa vitaminom B17 100-postotno zaustavljaju rak?  
Da nema ovog znaka pitanja da se odmah izvičemo na njih - sram vas bilo budale. Lek protiv ove opake bolesti je specifičan, baš kao i sama bolest. Zamislite koštice sadrže lek, a velike farmaceutske kompanije to kriju. Logično? Naravno da nije. Da je tačno otkupile bi sve voće sveta. I da ne dužim dalje oko ovog "leka" radi se o toksičnom glikozidu (jedan od lekcija na zagađivačima hrane).

Citat ;"Naučnici su utvrdili da određene sirove sjemenke i koštice u potpunosti sprječavaju nastanak raka i u većini slučajeva mogu da ubiju ćelije raka." Pa dobro, jeste li normalni? Naučnici. Oni doktori u Pinkovim TV serijama. Ti možda jesu otkrili kako zujanje mobilnih telefona može da izleči sterilitet. Ali rak se ne leči otrovom. Leatril. Zvuči pomalo mistično.
Ali nije. Prosto radi se o glikozidu kao što je bio i steviozid. Steviozid je sladak i neotrovan. Ovaj kvazivitamin, niti je vitamin, niti lek, ali je latentni otrov (cijanidni glikozid) i u organizmu oslobađa HCN (cijanovodonik), koji može da usmrti korisnika. Zove se amigdalin.

Što se unese veća količina, smrt je sigurnija. Amerikanci dozvoljavaju 1-2 koštice gorkog badema ili koštunjičavog voća dnevno. A ovi maj...preporučuju 7 odjednom, pa tako danima.

Da krenemo redom u obračun sa sedam budalastih tvrdnji. http://www.haber.ba/lifestyle/zdravlje/43597-sedam-najnezdravijih-namirnica-koje-izazivaju-rak.html

1. Mesne prerađevine

Ono kod odgovornog novinarstva je bilo i da se novine i novinari ponašaju u skladu sa onim što pišu i o čemu pišu. Npr.

Logično. Deo teksta govori o izazivaču raka, ali to sigurno nisu proizvodi Bajra.ba. Jer se ne bi u odgovornim novinama koje sve znaju (i od kojih drugi kradi ili prepisuju tekstove) reklamirali toksični proizvodi.

"Nakon detaljnog pregleda više od 7.000 kliničkih studija, koje pokrivaju veze između ishrane i raka, Svjetski fond za istraživanje raka je objavio da bi potrošači trebali prestati kupovati i konzumirati mesne prerađevine do kraja života. Ove prerađevine uključuju: slaninu, kobasice, viršle, zapakovanu šunku, parizere, salame, te sve vrste crvenog mesa koje se koristi u zamrznutim vrstama obroka."

7000 studija o prerađenoj hrani. Da li su ovi pušili nešto jače od duvana? Toliko studija nema o hrani uopšte. Ne radova, već studija. Klinička ispitivanja. Zamišljam kako je VMA odlučio da uradi studiju o uticaju pašteta koje su mame odobrile ili o prokaženom Matijeviću. Odvojili su jedno krilo i 20 lekara, 2 miliona evra. I zaključili? Ništa. Ova hrana se pravi po regulativama koje se moraju poštovati. Ima u toj hrani loših sastojaka, ali kako je svi jedu, mnogi u oromnim količinama svi bi dobili rak. Moja kontrateza je uvek DUVAN. Dok s ljubavlju izdišete duvan detetu u lice, dok ono štuca od gustine istog u sobi, nikako, ali baš nikako mu ne dajte viršlu. Spasićete mu život. Crveno meso smeta svima. I nama. Zato što nam je krv crvena. Zato ko hoće da ima plavu krv i plavo meso neka se najede vitamina B17. Cijanidi će da odrade svoje. Samo pazite bićete kratko vreme plavi, a potom mrtvi. 

2. Gazirana pića
Citat "Sadrže ogromnu količinu kalorija, šećera i umjetnih sastojaka te nemaju hranjivu vrijednost. Jedno gazirano piće sadrži oko 10 kesica šećera (u jednoj kesici je oko 7 grama šećera).

Prema istraživanjima, najpopularnija dijetalna i “regularna” gazirana pića imaju isti uticaj na zubnu caklinu kao i akumulatorska kiselina, što dovodi do povećanja osjetljivosti zuba i pojave karijesa uprkos dobroj oralnoj higijeni. Istraživanje koje je proveo Univerzitet u Minesoti pokazuje da osobe koje popiju minimalno dva gazirana pića u toku sedmice skoro udvostručuju rizik od dobijanja raka pankreasa."

1 L sokova i gaziranih i lažno voćnih ima oko 100 g šećera. Ne lupajte oko brojeva, nervirate me. Čijim istraživanjima? Perice internetiste. Akumulatorska kiselina je sumporna i ona rastvara kosti. Ugljena i fosforna ili limunska kiselina ne rastvaraju kosti. Ne lupajte. Naučite hemiju. Pitajte decu u 8.-om osnovne. 

Inače ovo Haber me je zabrinulo, Jer je Haber jedan od hemičara koga jako poštujem. Na svu sreću sa imenom prestaje svaka sličnost. 

Istraživači u Nevadi su pokazali da ko pročita dva članka u Haber.Ba može da oboli od šizofrenije ili da mu se iščaši kuk. (ovo je itinita vest - piše na ovom blogu).

3. Čips

Odakle nekom ideja da je čips hrana? Baš kao što ni koka kola nije piće. Masno je, puno aditiva, veštačkih ukusa i svega drugog. Ali trans masne kiseline ne izazivaju rak. Krompir pun masti izaziva gojaznost, ali ako se gojazna osoba saplete na ulici, pa je zgazi autobus, koji se zbog toga prevrne i udari u kiosk, ne znači da čips izaziva prevrtanje kioska.

Čips jeste realno opasna grickalica, ali nije hrana.

4.Kokice za mikrotalasnu

Istini za volju mrzim smrad kokica i ne volim da ih jedem. I eto pošteđen sam od svake opsanosti.
"Prema istraživanja američkog univerziteta UCLA, hemikalije koje se nalaze u unutrašnjem omotaču vrećice, uključujući perfluorooktansku kiselinu (PFOA), dio su klase jedinjenja koja se mogu povezati sa neplodnošću kod ljudi."

Mrak na kvadrat. Ova se supstancija nalazi svuda oko nas, baš kao i benzen, katran, duvanski dim, čestice iz kosmosa i ...Kakve one ima veze s kokicama? Da nisu kokice od teflona? U proizvodnji teflona se koristi kao emulgator. Ali je nema u tiganjima. I količine su takve, da će Vas pre otrovati komšinica kojoj je jednom zagoreo ručak ili iskipelo mleko, nego PFOA iz kesice za kokice. 

Evo do sada 4 lupetanja. Kokice i čips kao hrana. Pa ko se time i hrani ne mora ništa kancerogeno da bude u njemu, doživeće kratko i lošu starost. Idemo dalje.

5. Uzgojeni losos

E, ovo me je zabrinulo. Jedem svakog dana po dve šnicle i stvarno me je vest lecnula. Bolji je šaran iz Dunava, zajedno s parazitima u njemu (koje su samo uzgred spomenuli na TV). Ili sardine koje se u ciklusima greju i hlade na pijačnim tezgama ili Maksiju (kako god se sad zvali oni limeni šatori u kojima se prodaje hrana).

"On ne samo da sadrži znatno manje količine vitamina D u poređenju sa “divljim” lososom, već sadrži i ogromnu količinu raznih kontaminirajućih materija, kao što su polihlorovani bifenil (PCD), kancerogene materije i razne pesticide, od kojih je najčešći dihlor-difenil-trihloretan (DDT)."

DDT je zabranjen 1972. godine. Ako su ovi lososi od tada, manje me brine DDT u njima, mnogo više ono ostalo. Opasnost u hrani vreba od zloupotreba hemikalija, načina kako se odnosimo prema okolini, od našeg obrazovanja i od toga koliko volimo svoju decu. Ako neko vozi razdrndani auto iz koga kulja dim, taj me 1000 x više ubija i truje od gajenog lososa. Ali ovo je valjda ostala vest iz 1972. pa im neću zameriti. Lažem, hoću. 

6.Obične jabuke (i druge vrste “prljavog” voća)

"Prema istraživanju američke Radne grupe za životnu sredinu, namirnice koje u prosjeku sadrže najviše pesticida su jabuke. Sadržaj pesticida u više od 700 testiranih uzoraka iznosi 98%."

Jabuka ima 98% pesticida i 2% svega ostalog: vode, pektina, šećera i sl. Zato ima tako čudan ukus. A ja naivan, mislio od kiselina ili tanina u njoj. Istraživači američkog instituta za blesometriju našli konačno idealnog subjekta za ispitivanje - čitaoca koji je poverovao u ovu nebulozu. Idiotiozu.

Ljudi jedite jabuke da sve pršti. Super voće oduvek, zauvek.

7. Konzervisani paradajz

"Unutrašnjost ambalaže većine konzervisanih namirnica sadrži bisfenol-A (BPA), hemikaliju koja se ponaša kao estrogen i koja remeti hormonalnu aktivnost organizma."

Glupostima nikad kraja. Da ne moram baš sve lično da prokomentarišam ja, koristiću isti Haber-sve-zna izvor.

Dvadeset najzdravijih namirnica na svijetu (klikni, ali ne veruj)

Donosimo vam listu ukusnih, slasnih i raskošnih namirnica, čiji vas zalogaji opskrbljuju najvažnijim nutrijentima i čuvaju vaše zdravlje.

Veličina slova:  

Paradaiz ( Foto: haber.ba)

LIMUN je poznat po svojim antiseptičkim svojstvima, posebno protiv grlobolje, kao i zbog svog vitamina C. Malo limuna u zelenom čaju ili s kamenicama omogućuje da organizam bolje apsorbira antioksidanse koji se nalaze u čaju, kao i željezo iz plodova mora.

LOSOS, skuša, tuna, pastrva: masne ribe su jedan od najvažnijih izvora prirodnih masnih kiselina omega-3. Brojne studije su pokazale da njihovo redovito konzumiranje osjetno smanjuje smrtne srčane udare, a sprečava i recidiv infarkta.

GROŽĐE - vrline koje se pripisuju vinu proizlaze iz resveratrola kojim obiluje kožica grožđa. Taj fenolički spoj ima kardio-zaštitne i neuro-zaštitne učinke, a može smanjiti i neka oboljenja od raka, kao i dijabetes. Grožđe (svježe, iscijeđeno ili sušeno), pravi je izvor minerala i vitamina A, B i C.

RAJČICA dobiva svoju crvenu boju od likopena, tvari koje imaju antikolesterolna i antiupalna svojstva, a štite i od raka prostate. Kuhana ili prerađena rajčica u obliku pirea olakšava organizmu bolju apsorpciju likopena.

Umesto zaključka

Hranite se zdravo. Poštujte hranu, higijenske principe čuvanja, kupovine, skladištenja i obrade. Hrana je hrana i prevencija. Hrana nije i ne može da bude lek. Ali hrana može da Vas liši onih problema koje vam je generisala prethodna grupa loših navika. Ako imate vremena šetajte, vežbajte i širite ovaj blog, kao antidot protiv gluposti i površnosti.

Postoji bezbroj kloniranih tekstova, u kojima se eventualno izmeni slika. Sve ostalo, ceo paket gluposti, površnosti i opasnosti ostaje. A pre svega senzacionalizma. Da se samo uverite, kao i ja, koliko se puta samogeneriše idiotluk ukucajte u pretraživaču:

sedam-namirnica-koje-izazivaju-rak