Čudesni zeolit - čudesno leči samo u Srbiji

Zeolit je prirodni mineral koji se najviše koristi u industriji detergenata za pranje veša. Ako ste primetili poboljšanje zdravlja vaše "perilice" upravo sam vam otkrio razlog. Po hemijskom sastavu je natrijum-alumo-silikat (ups a strah se širi od prehrambene sode bikarbone koja NAVODNO sadrži alumijum). Sva merenja sposobnosti adsorpcije ili jonske izmene se rade u staklenim sudovima, pri optimalnom mešanju i najčešće na 20 C. Kanda ni moj, a ni organizam drugih ljudi ne liči na to. Ali da vidimo šta se to sa zeolitom zbiva.

Guslanje                                                                                          

Često nam kažu da nema toga što Srbin ne može da upropasti. Upropastio je tursko carstvo dekapitiranjem Murata, ubio Ferdinanda, glasno rekao Ne silama osovine, pa zabrazdio da upropasti i srpsku verziju Wiki-tračare. Tako Srbin, setan, prisećajući se kako je negda bilo krenuo da gusla po WIKI i da izmišlja šta mu je milo (klik). Ipak bolje je da ja izdvojim taj "maštoviti" deo.  Preparati proizvedeni na bazi aktiviziranog zeolita se koriste za detoksinaciju (mojih 6 znakova pitanja) organizma i kao prevencija raznih problema koji mogu nastati nepravilnom ishranom ili usled poremećaja metabolizma.^{[traži se izvor]} . Sećate se filma u kome Berček dobija čuvenu repliku "I tata bi sine". Eto i ja bih. Ja bih baš da vidim taj izvor. Možda negde u Dolini Zmajeva, ispod obronaka Vilinskih srebrnih brda, a u samoj pećini Babaroge. Naravno da se traži. Ali se neće naći. Malčice je drukčije u stranoj praksi.

Srbin izmišlja. Nije tu ništa novo. Srbija će u evropsku uniju 2007., pričaše tadašnja partija na vlasti. Srbija će pobediti korupciju, pričaše sadašnja. I ok je meni da me političari "ubede" u nešto, a da se posle izvuku iz toga. Još trošim onih 1000 evra koje mi dade Dinkić. Pa što onda tako žestoko protiv anonimnog autora u WIKI.sr...koji je samo želeo da podeli svoju kreativnost s nama?

Hvala GUGLU što te ima

Uvek su me nervirali loši prepričivači. Moja deca su iz onog vremena kada je neki genije ukinuo čitanje lektire, a uveo INTERPRETACIJE. Tada sam prvi put shvatio zašto su Amerikanci prirodno zag...lavili s čitanjem. Ali i to je intelektualni napor, spram CUT (kradi) i PASTE (postavi kao svoje) opcije. A internet upravo dozvoljava raznim lopovima da kradu tuđe tekstove, ideje i komentare i postavljaju ih kao svoje. Bruka bude, kada je prvi, originalni, ortodoksna budalaština. Ali zahvaljujući opciji cut-paste i guglu lako ulazim u trag budalaštinama. Oprost molim -  ekspertima.

Svako dete zna šta su gasovi. U pristojnom i nepristojnoim smislu i značenju. Ali šta se dešava kada odrasli to ne znaju? Čitam tako u novostima naslov Zeolit čisti organizam i čuva imunitet. Čitam, pa se začitam. Pa se krstim, malo levom, pa desnom. Da li se autor najeo koksa, pa pišti ko visoka peć ili je gandža odradila svoje? Kao i uvek novinar bez morala krade opcijom CUT. Pa rekoh imam i ja pravo da njegov tekst CUT-nem i izguglujem.  I blagodarni gugl izbaci izvor "naučni".

Ja sada stvarno zaključujem da nisam bio fer kada sam napao sapundžije da prodaju osmotsku maglu. Nije fer, kada ima ovakvih tekstova u kojima su se autor i hemija posvađali i razišli i još su u sukobu. Ali zašto novinari prenose gluposti kao mentalnu kugu? Zašto? Da sam ljubitelj zavere u svakoj situaciji, a nisam, rekao bih da ih neko plaća, da sistematski obmanjuju i zaglupljuju naš narod. Jer po belosvetskom internetu takvih nebuloza nema. A tražio sam dugo, baš zbog sledećeg navoda. Зеолит је најефикасније средство за превенцију дејства..    Šta se javlja kao izvor? Jedno ime, prepisivano milion puta. dr VM Izvor znanja, svetlosti i sličnog mlaćenja.

Prvi put magla je primećena u časopisu Stil (klik). 2008. Nebojša preuzima tekst 2011. I na kraju sam autor VM ima teskt na svom blogu. I Novosti 2013. Nemam toliko prostora da pobijam svaku navedenu POGREŠNU stavku o zeolitima, ali evo nekoliko odabranih (i dalje mi je favorit gas...). Zato ću koristiti tekst koje su objavile Novosti.

1...Nalazi se u vulkanskim stenama koje su nastale taloženjem gasova i pare u okeanima. ..Genijalno. Znači kada neko ili nešto ispusti gas u vodi, npr. bazenu ili moru, nastaje ZEOLIT. Hvala na novoj naučnoj činjenici, odgovarajuća slika je iznad.

2. Neškodljiv je što je dokazano hemijskim i toksikološkim analizama, a najviše ga ima u podnožju Kopaonika, kao i na Kosovu. Hvala na još jednoj budalaštini. Zamislite kako neko ko pročita ovaj tekst ode podno Kopaonika, ašov u ruke i krene da guta neškodljivi prirodni zeolit. A baš i da ga imamo najviše...

Dakle nije gas, a nije ni neškodljiv, dok se ispitivanjima ne dokaže.

3. Suština delovanja zeolita je u tome da on u ćeliju organizma unosi hranljive sastojke, a iz nje odnosi raspadne produkte metabolizma. Zemljo, otvori se. I ja sam ostao bez teksta. Već vidim kako mi praškasti zeolit prolazi kroz prste. Bukvalno. Ne između. Kroz ćelije, redom. Strava i užas. I pri tome me hrani...

I dosta je tog teksta. Ima još, pa ko ima bolji stomak izvolite slobodno. Meni je muka. Samo jedan završni, ubitačni dodir magle: Zeolit je jedan od preporučenih antioksidanasa, jer se pokazalo da uspešno čuva struktura organizma, ukoliko se poštuju uputstva pravilne primene. 

Ako je njemu jasno šta je hteo da kaže, neka mu je. Meni nije. Jer to ne znači ama baš ništa. Ili ono klasično SEDI, KEC.

Kako se pošast širi već godinama internetom, a blogovi i FB značajno ubrzavaju širenje, nisam ni u kakvom maštanju da mogu guslare da skratim za.... gusle. Ali zato pišem, jer verujem da će biti dosta onih koji misle kao ja, ali su dosada ćutali, odmahivali glavom u neverici, makar i ne bili hemičari. Vreme je da se šarlatanima kaže DOSTA.

Ja ga pravim - imam pravo da te lažem

Naravno da je proizvođačima dozvoljeno da lažu, tj. reklamiraju svoje proizvode. Ali kada vidite kako mladić nosi Pervol znate da je idiot pravio reklamu. Ali kada pravite sami, pa i sami reklamirate "zdravstveni suplement" to je već druga priča. Ostao sam bez teksta. Pročitajte, pa ćete i Vi. Kako smo mi blagosloven narod s tako jednim čudom. 

Volim uvek da iskoristim neku priliku i da, uz znanje koje stekoh ovih godina, dodam novo. Tako sam počeo da kuvam i pišem knjigu o tome. Glavni naslov je:

Zeolit - čudo u stomaku

Primer jelovnika koji hoću da uvrstim u čudesnu knjigu znanja o zeolitu:
Predjelo - hladno prosuti zeolit po tanjiru, uz dimljeni zeolit po ivicama
Jelo - Supa od zeolita (ne mora svih 200 tipova).
Pohovani zeolit itd....
Palačinke filovane zeolitom, uvezane konopljom i ukrašene spanaćem. Divota.

Primer:

Zeolit Homozel pomaže kod :

Uvećanog šećera! Izbeljivanja zuba ! Povišenog krvnog pritiska! Triglicerida i holesterola u krvi! Uvećane prostate! Peska ili kamena u bubrezima ili žuči! Bezbolno ih topi i izlučuje. Uvećane i masne jetre! Artritisa i gihta ! Dovodi do gubitka mučnine ! Nadutost kod zapaljenja i ciroze jetre ! Psorijaze, seboreje i herpesa! Kožnih bolesti ! Gljivičnih oboljenja i ekcema Radioaktivne kontaminacije! Kao prevencija karcinoma! Podmlađivanje i dugovečnost! Rana, opekotina i operacija. U Kozmetici!

Eto čuda u Srbiji. Leči sve, a košta malo. I ne vari se. Živa istina. Pre 40 i neku godinu u mom dvorištu sam video dete koje jede posip za mačke (zeolit). Sada mi je tek jasno. To nijje bilo dete, to je bio deda, koji je jeo zeolit pa se podmladio. Zato oprezno s količinom. Dugotrajno unošenje i bićete mlađi od svog deteta. I siti. Još ako gledate u sunce 30 minuta (kada je najjače) nećete ni videti tanjir.

I stalno da je prirodan. Pa da li ste ljudi normalni? Što ne vozite prirodna kola, spavate na prirodnom ležaju, letite prirodnim orlušinama? Ne mogu da razumem kako se neko leči tako što gleda u Sunce (dokaz 1. da nije vampir), pije srebrnu vodu (dokaz 2. da nije vampir), a poziva se na prirodni LEKOVITI zeolit. Nije prirodan. Samo prirodna (neobrađena) zemlja je prirodna. Mlevenje, prženje, hemijska obrada, ispiranje kiselinama ili bazama, žarenje, umakanje u razne rastvore ne prave prirodni proizvod. I dalje kada vidim proju, vidim proju. Nikako kukuruz kao prirodni oblik te proje.

Dr Džekil ili Mr Hajd?

Gornje su sve priče o zeolitu smešne. Neke su zabavne, bar nama hemičarima. Neke su tragične. Mnogo. Zle. Kada "stručnjak" uveri ljude da zeolit leči sve i uzme 20.000 evra pacijentu koji na kraju umre. Kakva korist od zatvora? Od osude što su nesrećni ljudi poverovali? Od straha da se to nekome oko nas ne ponovi? Zato ne dajte ljudima oko vas da pasu travu, jedu zemlju i trče preko pruge. Ništa od toga nije dobro po život. Vulkanske stene i pepeo nisu zdrave, to iz ličnog iskustva mogu da potvrde Pompejci. Istina samo kao spomenici jedne erupcije i jednog, možda, boljeg vremena. Ipak, drugačije se misli u Srbiji. Čudesni srpski zeolit je deo Pepeljuginog sna. U tom članku je hvalospev dr Džekilu, koji je ipak postao Mr Hajd. Mnogo tuge i patnje zbog gramzivosti, uvijene u znanje o čudesnom lečenju zeolitom. 

Ima i na našem tržištu prečistača vode koji koriste zeolit. I zašto da nema? Zeolit je umereno efikasan izmenjivač jona. Obrađena prirodna sirovina, kao finalni proizvod može da veže aflatoksin, ali i vitamine i lekove. Zato se unošenje lekova ne poklapa s korišćenjem zeolita. Bio on iz Srbije ili ga sam Supermen spustio s neke planete. Zeolit može ponegde da pomogne. Makar kao placebo. Ali prodavati mačiji posip kao čudotvorni lek je čudovišno. Bar meni.

Ja sam dete provereni nutricionista - za svaku voćku i povrćku

Ovih dana se borim sa kuvanjem, poslom, kupovinama. I naiđoh na nešto što bih voleo da podelim s vama.

Stojim u redu za kupovinu voća. I naizgled obični prepodavac, čije je voće iz bašte, majke mi, bez obzira da li je šljiva, dunja, banana ili limun. Samo nalik. Devojka tipično obučena za današnji deo mlade populacije koja pogreši boju, kombinaciju, veličinu i prigodu, pretura po gajbici. Vadi, gleda, baca. Svi se pomalo (ja i malo više) nerviramo, a deda je samo gleda. I razvukao neki osmeh.


- Ma ovo je sve beveze, - ovde nema lepog voća.

Nije baš ovakva, ali nalik joj je kao sestra, samoo plava

- A ti dete, reče deda šeretski, tražiš neku jabuku određenu. Mislim znaš kakva treba da bude, a tu je nema. Da ti donesem drugu gajbicu?
Mi se pogledasmo i ispod oka, poštujući pristojnost, koliko je to moguće na pijaci, ali njen pogled je bio tup. Presečen šiškama prljavo plave kose. I nervozno odmahnu rukom, shvatajući da je tu negde porug, po ivici dedinog osmeha.
-Ne, reče ljutito. Tražim zdravu jabuku.

-Pa dete, takve ti ovde nema. Jabuke se jedu da ljudi budu zdravi. A takvi kao ti ih izubijaju, izlome i one ti se razbole. Pocrne. Znam ti ja to. Jer ja sam ti nutricionista. Znam sve o hrani. Zato bih baš voleo da pronađeš tu tvoju jabuku.

Ovako izgleda bolesna jabuka

-Ona zastade i izrugujući se, kako to ume besno dvadestetogodišnje stvorenje koje misli da zna sve, nemajući u stvari pojma ni o čemu reče - znaš deda sve o hrani?
- Znam dete. Pitaj da vidiš.
- Koje je voće najbolje?
- Ukusno i zdravo.
Sitni osmesi se razvukoše po našim licima i po licima još par pridošlica.
- Koja vrsta, mislila sam?
- Za šta? Kad odeš lekaru ne tražiš mu lek. Ispričaš mu šta te muči. Onda te on ispipa, izmeri ti pritisak, pošalje te da ti vampiri uzmu krv i ono drugo (šeretski osmeh) i onda ti kaže kom specijalisti te šalje. Elem ja ću odma', bez te zarvrzlame da te uputim.
- Imaš li deda voće za nervozu? (Uh, toliko ironije bi smrzlo i ključalu vodu.)
-Jasno dete da imam. To su ti jabuke i šljive. 1 kisela jabuka i 7 slatkih šljiva. (Osmeh ne silazi sa lica, ali se trza. Spadalo..- pomislih i čekam..obožavam tu neizvesnost, očigledno kao i ostali u krugu, koji se oko nas povećava.)
-Zašto?- nadobudno slomljene obrve, pogled koji strelja. Sada već primećuje da je u centru (tačnije polukrugu) zbivanja.
- Kisela jabuka da vidiš da može da bude nešto i kiselije i grđe od jutra kad se probudiš. A šljive da te reše zatvora. Jer su samo osobe koje pate od zatvora tako nervozne, a mladi ne smeju da budu nervozni.

I čudo, pred našim očima. Da, reče devojka. Šljive onda. Izaberite mi Vi.....Bože šta se dešava? Šta mi je promaklo, a sve vreme sam gledao. A onda sam shvatio. I devojka je shvatila da se deda šalio, smešio, ali joj se nije rugao. Naprotiv.

Kupila je šljive, pozdravile se sa grupom (!!!???) i otišla. Ali sesija se nastavila. Deda je probudio radoznalost.

Bakica oronula, umorna, spakovana u upola manju ambalažu od mladalačke upita - A meni za artristis?
Voćke bakice da ti život bude lepši. A artritis leči samo ilovača.
Ode bakica i ne shvatajući ovaj crni humor.

Čirevi, šuljevi, kašljanje. Uvek isti lek. Kombinacija voća. I svi odlaze srećni. Ništa od onoga što je deda rekao nije netačno.

I kao da je znao, gospodin ispred mene upita ono očekivano - šta Vas gospodine čini nutricionistom?
- Kako šta? (šeretski osmeh opet). Pa ja pričam, a ljudi mi veruju i kupuju voće Za svoje pare dobiju robu. Šta dobiju od onih tv trabunjala koji sve leče, sve znaju, a završili iste ovčarske škole kao i ja? Ja dajem pravo zdravlje, a oni da gutaš tablete. Jel' ti možda više voliš tablete? Dobro razumem ako su plave...I crče deda od smeha, vraćajući kusur gospodinu koji je postao crven u licu.

Ajmo dalje. Uzimaj iz ove apoteke.
-A jel prskano?
- Ja ga vala nisam prskao. Ali ako udariš jabuku verujem da će da prsne..osmeh..

- Zašta je ovo? - (bukovača)
- Da se testiraju proteze. Ko pregrize kuvanu da plati zubaru, ko ne pregrize da radi novu. Jer mora da je žvaće dugo, da mu skine holesterol (!!! tačno).

Deda stvarno zna. I dok plaćam i mene muči ista dilema. Po govoru..nije formalno školovan. Ali zna. Nije to samo ona tipična seljačka bistrina. On me gleda, osmehne se kratko i šapnu mi ispod glasa- ko i ne bi naučio dok mi se unuka stalno preslišava dok uči.

Namignu mi i opet poče sa istom mantrom. Ajde deco da vam deda nutricionista da pravo voće za pravu stvar....

Čudo usred mrtvog grada. Osmeh i topla reč i eto transformacije. Konačno jedne dobre...

Belekrem - slatkiš koji je zdrav - ali ga nigde ne možete kupiti

Odobreno od porodice i saradnika

Svi koji budu probali da naprave, a zatim i pojedu ovaj "namaz" oprostiće mi što mu ne nađoh "bolje" ime od Be(ogradski)le(šnik)krema - Belekrem. Ono (nepismeno) euro-, nutella, lada, neda i sl. su zaštićena imena. Pa da se malo poigram i imenima, kad sam i receptima, a da ne bude nacionalno obojeno, kao npr. srbokrem. Moji saradnici i moje ćerke su odobrili recept, isprobavajući ga u raznim varijantama i sa raznim sirovinama. 

Iako bih mogao da kažem da je lako napraviti ovaj namaz - u stvari nije. Ne zato što je išta komplikovano, već zato što živimo i radimo i kupujemo u Srbiji. Trebalo bi da me ta rečenica učini ponosnim, a zapravo me učini pomalo ogorčenim. Neophodna sirovina kakao je ispod donje granice kvaliteta. Očajno je loš, sa aromom koja podseća na one proizvode iz kesica koje sam pominjao ranije. Ovo odugovlačenje u pisanju je baš bilo očekivanje najboljeg kakao. U nedostatku  onog pravog isprobano je nekoliko receptura i bilo je dobro, bolje, ali ne i savršeno. Nepca maštaju. Na slici levo je upotrebljiv kakao, a desno odličan (srednji na slici kakao).

Obratite samo pažnju na boju. Koliko je ovaj upotrebljiv (podnošljiv) kakao, anemičan u odnosu na ostale. Otuda i razlike u recepturama niže. Jača boja, prati jaču aromu.
(O steviji kao zaslađivaču u ovom namazu nisam razmišljao, jer se tehnološki ne može napraviti dobar proizvod samo od lešnika i stevije ili njenih glikozida.) 

Moj Belekrem (namaz od lešnika-kakao-mleka-inverta)

133 g butera od lešnika

165 g invertnog sirupa (74% suve mase)

30 g kakao

35 g mleka u prahu

(0-20 g običnog butera) 

Voda 30-50 g
--------------------------
Masa bez butera sa vodom je oko 390 g.

Cena još nije formirana, ali ako se i kod Vas primi ideja, lako je za cenu. Odokativna metoda kaže oko 150 dinara. Shodno komponentama Nutella od 300 g bi morala da košta upola manje. A čini mi se da nije, iako nisam proveravao cene.

Nažalost godine čine svoje, pa ovakvi slaktiši ili one što pravi moja žena (voće, patišpan i orašasti plodovi i još poneka đakonija za kolače), kao i torte (buter, orasi/lešnik, badem i čokolada)  mogu retko da jedem. Ali je ovo mnogo bolje od nutele, eurokrema i svih drugih industrijskih kvazi čokoladnih premazivača hleba. Naravno da sebe čovek može da počasti i čistim veštakom (čips mog dede ??????? i sl.) i fluorescentno bleštavim sokovima. U moru reklama koju prave eksperti marketinga, ali ne i eksperti za hranu, potrebno je da znate da je ovakav proizvod zdrav. U njemu su i kvalitetno i dragoceno ulje od lešnika i dobar kakao (izvor savršenih antioksidanasa) i smeša glukoze i fruktoze (invert), koja je mnogo slađa od saharoze pa bar 30% manje kalorija unosite ovom hranom, u odnosu na korišćenje saharoze. Da ne bude zabune može i saharoza, ali ona ima tendenciju da iskristalizuje, a niko od nas nema sprave kakvima raspolaže industrija da fine kristale saharoze umuti u mast palme ili neku drugu koja prikriva ukus mikrokristala.

IHMI tehnologija na delu
Rekoh da je rafinisano dobro i da je bolje jesti saharozu od malteksa, žutog nešto (beli šećer uprljan melasom), javora i ostalih kao "zdravih" zamena. Šećer je šećer i važno je reći da je bitna samo količina koja se unosi (u energetskom smislu), da bi se sprečila histerija obožavalaca svih zamena za saharozu, a naročito mučenika koji jedu one braon, smrdljive šećere. Ali i saharoza koju jedemo nije najčistija, jer nam fabrike ostavljaju prostor od onih 1 % da bude tu i malo boje i soli i sl. Zato, radeći sa imobilizovanim enzimima, skupa sa mojim kolegama i porodicom, počeo sam da pravim i konzumiram(o) invertni sirup (klikni). Kao što se na slici vidi kolona ima dva dela. Jedan u kome se pravi invertni sirup i drugi sa specijalnim aktivnim ugljem koji uklanja i poslednje tragove nečistoće. Tako sam napravio invertni sirup farmaceutskog kvaliteta. BELEKREM skoro da postaje lek, a ne poslastica. Šalim se naravno. Hrana je hrana.

Lešnik krem s kakom, mlekom i šećerom je idealna poslastica. Evo recepture u koju kao biohemičar verujem. Ne dodajem arome, već šećer, mleko (u prahu), kakao i lešnik. Mleko je tu da sve objedini. Buter je masnoća (deo mlečne masnoće) koja može da se doda, pa iako se tako još lakše razmazuje ima i više kalorija. A one u ovom slučaju stvarno nisu potrebne.  Nadam se da ćete uživati i praveći i konzumirajući.  A UKUS je pravi. Prijatno!

Tehnološki deo

Priprema butera od lešnika

Presudne su dve sirovine za dobar kvalitet. Dobar lešnik i dobar kakao. Lešnik možete da kupite i na pijaci ili u prodavnici zdrave hrane, već kao pečen ili sami da ga ispečete. Uz brojne varijante, od kojih su mnoge domaćice daleko verziranije od mene, ja sam standardizovao pečenje sirovih lešnika u mikrotalasnoj pećnici. U mikrotalasnu rernu na keramičkom tanjiru ili nekoj tacni (nikako plastičnoj) se odjednom ispeče 150 g lešnika. Pečenje mora da bude tačno 6 x 30 sekundi na 750-800 W. Jedan minut pauze, na svakih 30 sekundi pečenja. Posle svakog minuta, lešnike treba promešati. Iako se ljuska odvaja, u ovom trenutku je ne treba odvajati. Dakle lešnik se peče TAČNO 3 minuta (6 x 30 sekundi).  Ovakvo suvo "pečenje" najlakše "izdvoji" loše lešnike. Topli lešnici se ili u papirnom ili običnom ubrusu protrljaju i ako je lešnik dobar, ljuska se potpuno skine. Ako se ne skida onda lešnik nije za ovakav kvalitetan proizvod.

Lešnik se zatim usitni nekim seckom, a da bi se dobio buter potreban je dodatak ili posebna sprava, sposobna da pravi buter od kikirikija, lešnika ili badema.

Zahvaljujući čarobnoj spravi, moje mlade saradnice, od lešnika je dobijena veoma tečna pasta koja se zove buter od lešnika. Ovakav buter može nedeljama da se čuva u frižideru, a mesecima u zamrzivaču (mada nema ni potrebe, ni logike).


Buter od lešnika - čvrst, a teče :).

Priprema mlečne čokolade

U 165 g invertnog sirupa se odmeri 35 g mleka u prahu i 40-50 g "domaćeg" kakao, koji je iskreno rečeno nikakakav, zvao se on Aleva, Idea, ili Kandid. I to nije moj lični stav. Isprobao sam sve "robne marke" koje se kod nas prodaju, ali su pre robni mrakovi. Tako sam i ušao u Odiseju mučeći i saradnike i prijatelje da mi donose kakao iz inostranstva. E tu skoro da nije bitno koji je u pitanju, samo da nije ORGANSKI, koji je odvratan. Bezukusan, kao prašina. Možda i jeste organsko, ali neka hvala. Moja nepca i jezik su patila dok su ga kušala. Ako imate neki od ova dva sa slike (desno) tada Vam treba 30 g dobrog, na svakih 50 g "domaćeg".

Masa se meša seckom, mikserom ili prosto rukom, dok se ne sjedini. Ono što je ove ključna faza je da odmah radite u plastičnom lončetu, jer traži zagrevanje u mikrotalasnoj. Po desetak sekundi, uz mešanje. Treba da se zagreje do temperature kada ne može da se drži rukom. (Ili ako imate termometar 70 Celzijusovih).

Finalna masa BELEKREMA

U mlečnu čokoladu se doda 133 g lešnik butera. Meša se par minuta rukom, mikserom (žicama), štapnim mikserom, svejedno. Važno je samo da se masa sjedini. Kada se prohladi može da se doda mlečni buter (po želji) - ne preporučujem ili 30 do 50 g vode. Zašto ovde ne pišem koliko TAČNO treba vode? Jer zavisi od prethodnih sirovina. Od kvaliteta mleka u prahu, kakao i lešnika. I od Vaše želje koliko želite da bude mazljiv. Svaka kvalietetna čokolada se dugo meša, da bi dala najbolju aromu. U kući je to nemoguće i obično je gubitak vremena. Jer je ukus toliko bolji od običnih mazalica ili čokolada da nema potrebe za većom mukom. Ono što je bitna faza je da se masa nakon pripreme ostavlja da stoji preko noći, najbolje 24 časa. I nema straha da će da se pokvari, ni na ovako visokoj temperaturi, niti joj smeta ako je stavite u frižider. Čik stavite običnu čokoladu u frižider! Nakon toga se opet muti (ručno, mikserom ) i tada dobija finalni sjaj i kvalitet. Tu se dodaje po kašičica vode, ako želite da bude baš tečan.

Finalno mešanje PRE dodatka vode. Voda služi samo da napravi masu koja se lakše maže. Ako ne želite, ne morate ni da je dodajete.

U prvom dodavanju 20, pa ponovo 20 i na kraju 10. Ukupno na celokupnu masu je 50 g vode. I taj ukus je proglašen savršenim i uspešno napravljenim. Zanimljivo da je ova treća proba s najboljim kakaom ocenjena kao ubedljivo najbolja. Još se pitam zbog čega.

Ako nemate uslova da nabavite dobar ili savršen kakao, tada masu morate da ostavite da odstoji bar 24 časa na sobnoj temperaturi, da bi se izgubila loša aroma "domaćeg" kakao. Ko voli može da doda i 1 kesicu vanilin šećera na ovu masu. Ja nisam. Ne želim sintetičku aromu u ovom bogatstvu ukusa. Masa postaje čvršća posle 24 časa, pa postoje tri opcije (voda, voda buter, samo buter).  Naravno da je verzija samo sa vodom najzdravija i najmanje kalorična. Ali, kao i u svakom slatkom grehu izbor je na Vama. Za decu preporučujem dodajte samo vodu. U masi ima dovoljno ulja koja potiče od lešnika.

Alternativno pravljenje butera od lešnika, badema, oraha i dr. je na ovom videu.

Cena ovakvog mlina je oko 600 dolara, a ima ga svrhe kupovati samo ako se bavite i kozmetiikom, izradom krema i sapuna ili imate veliku, slatkiša stalno gladnu porodicu.
.

Kako je "skupa" tehnologija za vodu izbacila na površinu ne-ljude

Šok. 
When membrane technology is used, the overall cost is less than 46 cents per cubic meter of water produced. - See more at: http://www.sri.com/newsroom/podcasts/thin-tubes-may-widen-access-safe-drinking-water-billions#sthash.97r6KTKv.dpuf

Opet se preslišavam

46 centi (za kubni metar, 1000 L)  za čistu, pijaću vodu. Bez hemije, aditiva virusa, bakterija, gvožđa i arsena. Iz prljave, muljevite. Rečna bi bila jeftinija. Zašto je onda kod nas tako skupa? I zašto je primena te tehnologije dovela do ispoljavanja najlošijih ljudskih osobina kod onih ljudi, od kojih - spravom - očekujemo najviše -  od korpusa medicinskih radnika?

Redom. Voda može da sadrži svakakve rastvorene i nerastvorene materije. Po njoj mogu da plivaju grane, ali i smrtonosne bakterije. Taj strah od "zle" vode je čak i Ceptera (klik) naterao da traži od svakog srpskog domaćinstva da nabavi bar jedan (po mogućstu - njegov) uređaj za prečišćavanje vode. 

Svi znaju da kada se kuva čaj, na šta liči takva voda. Ona ima u sebi grančice, ali i rastvorene materije (ili hemijski - jedinjenja). Uzmimo, samo pojašnjenja radi, da je neko skuvao čaj i da od njega hoće da napravi čistu vodu. Da li je tako nešto uopšte moguće? Jeste. A sada zamislite rečnu vodu. Ona je u smislu čistoće čistija od čaja, samo ima više bakterija. I tu negde, u svetu hemije polimera pojavi se jednostavno rešenje. 

Ceđenjem čaja kroz cediljku, koja ima krupna okca, najveći deo materije se odvoji. A, ako je to fina cediljka, zaostaju i fine čestice. Taj trik se koristi za pakovanje razno-raznog lošeg biljnog materijala u filter kesice. 

Slično je i sa filter kafom. Ne uklanja papirno cedilo samo vidljivo, suspendovano (ono što pliva)  iz čaja ili kafe. Papir se oboji. To je zbog lepljenja velikih molekula po površini. Nešto zbog veličine, nešto zbog toga što su našli sebi slično društvo, pa ostali tu. Bilo kako bilo, dobija se bistra tečnost koja se sada zove filter kafa ili bistar čaj. 

To je suština filtracije. Što su čestice manje to je potrebna "rešetka" sa sitnijim okcima. Naravno, sve se teže cedi, pa se ubrzava povećanjem pritiskom, I to je sva mudrost. Uvek imate tečnost iznad filtera koja nosi sa sobom ono što NE MOŽE NIKADA da prođe kroz cedilo (membranu). To se zove retentat. I ono što prolazi kroz nju (filtrat). Ako je to membrana za ultrafiltraciju, zove se ultrafiltrat. 

Kakve ovo veze ima s dijalizom bubrežnih bolesnika? Tražeći nove informacije za svoja predavanja, naiđoh na sajt u kome se govori o dijalizi bubrežnih bolesnika i o njihovim problemima. A sve je vezano za te uređaje s početka strane, koji od otpale vode prave pijaću.

Apsolutno je ista tehnologija. I znam da će sada poneko, čitajući,  da uloži prigovor. Da nismo dovoljno razvijeni, da je to ozbiljan posao, da to rade samo najrazvijeniji. Jeste. Svi argumenti stoje i svi su potpuno pogrešni. Razumem da nikada nećemo imati Apolo program. I šta će nam? Ali kada vidim, kao s početka teksta da  u nekoj ultra ruralnoj oblasti Indije prave ove šuplje cevčice za filtere, ne mogu da se zapitam zašto ih mi ne pravimo i zašto koštaju toliko koliko koštaju. Ili tačnije koliko nam naplaćuju. A eto rešenje i za žedne čiste vode i za bubrežne bolesnike i za bogatiju Srbiju. Samo neda nam neki đavo da radimo korisne stvari. Ili smo ipak gluplji nego što uobičajeno mislimo. Gledajući šta nam rade s gradovima, gradskim prevozom, naukom i privredom i jesmo. Zato cenu plaćaju i plaćaće svi. I to ne godinama, nego vekovima. 

Džaba smo jednom Muratu odrubili glavu, kad nam se sa svih kanala keze i krevelje "tuske" serije. Možda mi ovi Turci dođoše u svest jer me već 100 godina nerviraju svi oko mene s turskom kafom. A ono, kad već nemamo šuplja vlakna, filtere i mrežice kosmičkih performansi, ne gajimo kafu bar je kuvamo drugačije nego ostali, pa zaslužujemo da je i zovu kako treba - srpska. Neka njima njihovih turskih serija. Eto do čega dovede pisanje. Od filtera za kafu do brenda - srpska kafa. :)

Evo kako to izgleda u varijanti preživljavanja na terenu (klik). I slikom 

18.000 litara čiste vode. Istini za volju košta 25 dolara. 

Ta naša otuđenost ili društveni turcizam, doveo je do toga da su mnogi pacijenti kod lekara na dijalizi omraženi kao Turci. (Pre serija!!!). Svako ima svog krivca. Lekari su optuživali sestre, pacijenti državu, a možda je kriv bio samo proizvođač. Ipak ono što me je najviše potreslo oko priče su ispovesti pacijenata iz Republike Srpske:

Osoblje dijalize nam, kad god ima priliku, stavlja manje dijalizatore od onih koji su nam potrebni.

Protesti nam ne vrijede ništa, jer čak ako pacijent odbije i da se uključi, oni će ga pustiti da se vrati kući, ali mu neće staviti adekvatan dijalizator.

Po nekom nalogu ili razrezu o potrošnji, nastoje da nam stavljaju i igle 14G, od 2 mm u promjeru, iako takve igle uopšte nisu u pravilniku o materijalima za hemodijalizu.

Nalazi rutinskih dijaliznih pretraga nam kasne i po 20 dana, jer ih do tada slažu, premeću i upisuju u nekakve svoje tabele. Tako su jednog pacijenta propustili uputiti na vrijeme na operaciju.

Jednog pacijenta su dvije godine punktirali suprotno od fistule.

Doktor je javno rekao jednom pacijentu da njemu treba veterinar.

Na pitanje drugog pacijenta zašto mu je skraćena hemodijaliza, doktor mu je odgovorio sa “ako ti se ne sviđa, idi kući.”

Zamislite situaciju gdje pacijent koji ima 17 godina plače na hemodijalizi, zbog visokog krvnog pritiska, a niko mu ne prilazi niti se obazire na to. To je naša stvarnost.

Prije mjesec dana se desio incident,koji se završio tučom. Pacijent koji ima 71 god se raspravljao sa glavnom sestrom. U njihovu raspravu se veoma drsko uključio doktor,  tako da ga je revoltirani pacijent udario i krenuo da izađe iz centra bez dijaliznog tretmana. Tada ga drugi i snažniji doktor fizički spriječava da izađe i u jednom momentu ruši pacijenta na zemlju i podere mu pidžamu, pokušavajući da ga zadrži dok policija ne dođe.

Kako je moguće da se ovako nešto dešava? Da vremena mutna uzmute talog i da se neljudi pojave tamo gde su najpotrebniji LJUDI. Jer, u situaciji u kojoj se nalazim, sa svojim vršnjacima i našom decom jedino što možemo pored svega što nam rade, jeste da ostanemo ljudi. I bez zakletvi. I bez honorara. Bez toga, svet zaista postaje crn. I sve to zbog šupljih vlakana. Neću to da dozvolim. Neću.

Inspirisan prirodom i skrivenom industrijom - moćna konoplja u našim ustima

Evo kratkog osvrta na "super hranu". 

delta-9-tetrahidrokanabiol THC
Neophodna komponenta da bi zeleni prah bio suuuuuuper hrana, bar nekima.

Svaka konoplja sadrži neki od halucinogena. Čak i industrijska. Sada je valjda jasno zašto su umislili da prodaju super hranu. I zato su zakonom zabranjene. Inače super je zato što tako kaže onaj ko je prodaje. Ne bih više linkovao one koji prodaju, jer sve to pomalo gubi smisao. Oni i dalje oštro marširaju stazama SVOGA ZNANJA. Ubeđeni da prodaju zdravlje. Ili prosto NAMERNO lažu. Ali zato se može pomalo sve to analizirati. Nije nužno uvek hemijski. Dovoljno je i logično. Plavi tekst je original. Crno su moji (biohemijski) komentari.


Konopljin protein u prahu    Može samo da bude ekstrakt u prahu, nikako protein. Analogija sa surutkom. Inače radi se o proteinima iz semena. Zato nema halucionogena. Osim ako ne zaluta malo lišća :)

300 din (100g)  (originalno pakovanje je od 1kg, vakumirano u plastici, i onda je cena s popustom 2500 din za celo pakovanje, a moze i na meru) Fascinantno je da je prodavac osposobljen za "presipanje" vrlo kvarljive robe pod aseptičnim uslovima. Tada se i unose najveće količine bakterija i drugih nečistoća.

Sadrži 50 % kompletnog proteina. Za mene - reči bez veze. Znači da je svaki prisutan molekul proteina KOMPLETAN. I to minimalno 50 g u 100 g. Prosto, nije tačno. A da ne ide elementarna matematika prodavcu, videćemo nešto niže.
Bez šećera ili veštačkih zasladjivača Zapamtite NEMA šećera. Videti dole u sastavu neslaganje.
Bez konzervanasa, boja i aditiva Bez dodatih. Jer ako nešto ima boju, boje ima. Iako nije dodata.
Bez glutena  Biću tako slobodan da dodam i bez urana.
Bez laktoze Biću tako slobodan da dodam i bez dijamanata.


Proteini se smatraju kompletnim kada sadrže sve aminokiseline u dovoljnoj količini da zadovolje ljudske potrebe. Konopljin protein sadrži svaku od 21 poznatih aminokiselina, uključujući i 8 esencijalnih masnih kiselina  koje odraslo ljudsko telo ne može samo proizvesti.

 +



Da mi ikada student kaže da se protein sastoji od 8 esencijalnih masnih kiselina, pa nisam siguran da li bih preživeo ili bi me "strefio" infarkt. Tek kada se izmiksuju babe i žabe, sve se dobija. Proteini se sastoje od aminoikiselina, nikako od masnih kiselina, koje izgrađuju lipide. Nemaju svi proteini 21 aminokiselinu. Kao i uvek stranci su malko pošteniji (A near-complete plant-based protein, hemp offers the inflammation-fighting power). 

U konopljinom semenu je 65 % od ukupnog proteina globularni protein „edestin“ koji je veoma sličan globulinu u ljudskoj krvnoj plazmi. Edestin se lako vari, lako apsorbuje i od vitalne je važnosti za očuvanje zdravlja imunog sistema. Edestin takodje ima jedinstvenu sposobnost da stimuliše proizvodnju antitela.
Ono što zvanična nauka kaže, nema veze s gornjim pasusom. Tako npr. (klikni) se kaže da proteini konopljinog semena imaju loše osobine i da se moraju hemijski obraditi. Uzgred ovaj prašak se dobija kada se iz konopljinog semena ispresuje ulje. Zaostale masnoće se mogu ukloniti, ali nije nužno. 

Proteini su potencijalni alergeni. Alergije su poznate kod sojinih i mlečnih proizvoda. Do sada nema informacije o alergiji od konopljinog semena.

Ne samo da nije tačno, već...Ima kao i kod svakog izvora prašine i proteina. Čak i anafilaktičkih reakciji, pri unošenju konoplje kao hrane. (Anafilaksija je izuzetno burna alergijska reakcija, nekada po život opasna).

U poredjenju sa ostalim proteinskim prahovima, konopljin protein u prahu ima bogat sadržaj polinezasićenih masnih kiselina Omega 6 i Omega 3 u idealnom odnosu 3:1.

To znači i da se brzo kvari. Kliknite i pročitajte OVDE o masnim kiselinama u ishrani.


Dobro je za biodizel jer ima super odnos omega-6/omega-3

Konopljin proteinski prah je idealan proteinski dodatak za:
-sportiste                                      Nema šanse
-vegetarijance i vegane                   
-za ljude čije zdravstveno stanje zahteva ishranu sa malo ili nimalo životinjskih proteina

Nutritivne vrednosti na 100g:  Čitajte: dajemo sastav, ali da li znamo šta to znači?

Kalorije: 447 kcal
Proteini: 50g   (50 g proteina + 12 g masti + 26 g ugljenih hidrata + 21 g vlakana + 5 g šećera + 8 g vode + 2,1 g kalcijuma =124,1) Perpetuum mobile. Uneseš 100 g dobiješ 124,1. Naravno, pogrešno su navedene komponente vlakana i šećera, kojih čas ima, čas nema).
Masti: 12 g
Zasićene: 1,2 g
Nezasicene: 7,2 g
Polinezasićene:
Omega 6: 6,6 g
Omega 3: 2,4 g
Mononezasićene:
Omega 9: 1,8 g
Ugljeni hidrati: 26 g
Vlakna: 21 g
Šećer: 5 g   UPS reče da nema šećera. Šta je sad ovo.
Holesterol : 0 g
Vlažne i isparljive supstance: 8 g
Vitamin E: 0,8 mg

Tragovi elemenata:

Kalcijum 81 mg
Natrijum 21 mg
Gvozdje 9 mg
Fosfor 2110 mg Ako je 2, 2 g TRAG, onda ne znam šta je sastojak.

50% kompletnih proteina
Sadrži 21 aminokiselinu, uključujući i 8 esencijalnih
Lako se vari, lako apsorbuje
Nije alergen, bez glutena

Umesto zaključka. Da je bog ili evolucija htela da jedemo konoplju, ona bi na s bolje pripremila. Ima još antinutritivnih komponenata ovog zeleniša, ali nema smisla da razvijam naučni rad. Ovo zapravo nisu proteini, već odmašćena masa, naknadno osušena. Slično kokosu koji se kod nas kupuje za kolače. Da su u pitanju proteini etiketa bi izgledala približno:

proteina 98%
pepela 1%
vode do 1%.

Ovako, kupujte zelenu maglu u džaku i preprodajte je kao zelenu izmaglicu. Iz neznanja niko nema pravo da druge obmanjuje. Naročito ne oko alergija. Moj stav znate. Sir, mleko, jaja, salate, voće povrće. Raznovrsno. Obojeno. Ali sve mi se čini da će nam kineska "zdrava hrana" - super hrana doći glave. Uradiće nam ono što nisu ni naši prijatelji dok su nas milosrdno bombardovali od 1912 do 1991. Kad o svemu promislim opet, dođe mi da se prejedem spanaća.