Ja sam dete provereni nutricionista - za svaku voćku i povrćku

Ovih dana se borim sa kuvanjem, poslom, kupovinama. I naiđoh na nešto što bih voleo da podelim s vama.

Stojim u redu za kupovinu voća. I naizgled obični prepodavac, čije je voće iz bašte, majke mi, bez obzira da li je šljiva, dunja, banana ili limun. Samo nalik. Devojka tipično obučena za današnji deo mlade populacije koja pogreši boju, kombinaciju, veličinu i prigodu, pretura po gajbici. Vadi, gleda, baca. Svi se pomalo (ja i malo više) nerviramo, a deda je samo gleda. I razvukao neki osmeh.


- Ma ovo je sve beveze, - ovde nema lepog voća.

Nije baš ovakva, ali nalik joj je kao sestra, samoo plava

- A ti dete, reče deda šeretski, tražiš neku jabuku određenu. Mislim znaš kakva treba da bude, a tu je nema. Da ti donesem drugu gajbicu?
Mi se pogledasmo i ispod oka, poštujući pristojnost, koliko je to moguće na pijaci, ali njen pogled je bio tup. Presečen šiškama prljavo plave kose. I nervozno odmahnu rukom, shvatajući da je tu negde porug, po ivici dedinog osmeha.
-Ne, reče ljutito. Tražim zdravu jabuku.

-Pa dete, takve ti ovde nema. Jabuke se jedu da ljudi budu zdravi. A takvi kao ti ih izubijaju, izlome i one ti se razbole. Pocrne. Znam ti ja to. Jer ja sam ti nutricionista. Znam sve o hrani. Zato bih baš voleo da pronađeš tu tvoju jabuku.

Ovako izgleda bolesna jabuka

-Ona zastade i izrugujući se, kako to ume besno dvadestetogodišnje stvorenje koje misli da zna sve, nemajući u stvari pojma ni o čemu reče - znaš deda sve o hrani?
- Znam dete. Pitaj da vidiš.
- Koje je voće najbolje?
- Ukusno i zdravo.
Sitni osmesi se razvukoše po našim licima i po licima još par pridošlica.
- Koja vrsta, mislila sam?
- Za šta? Kad odeš lekaru ne tražiš mu lek. Ispričaš mu šta te muči. Onda te on ispipa, izmeri ti pritisak, pošalje te da ti vampiri uzmu krv i ono drugo (šeretski osmeh) i onda ti kaže kom specijalisti te šalje. Elem ja ću odma', bez te zarvrzlame da te uputim.
- Imaš li deda voće za nervozu? (Uh, toliko ironije bi smrzlo i ključalu vodu.)
-Jasno dete da imam. To su ti jabuke i šljive. 1 kisela jabuka i 7 slatkih šljiva. (Osmeh ne silazi sa lica, ali se trza. Spadalo..- pomislih i čekam..obožavam tu neizvesnost, očigledno kao i ostali u krugu, koji se oko nas povećava.)
-Zašto?- nadobudno slomljene obrve, pogled koji strelja. Sada već primećuje da je u centru (tačnije polukrugu) zbivanja.
- Kisela jabuka da vidiš da može da bude nešto i kiselije i grđe od jutra kad se probudiš. A šljive da te reše zatvora. Jer su samo osobe koje pate od zatvora tako nervozne, a mladi ne smeju da budu nervozni.

I čudo, pred našim očima. Da, reče devojka. Šljive onda. Izaberite mi Vi.....Bože šta se dešava? Šta mi je promaklo, a sve vreme sam gledao. A onda sam shvatio. I devojka je shvatila da se deda šalio, smešio, ali joj se nije rugao. Naprotiv.

Kupila je šljive, pozdravile se sa grupom (!!!???) i otišla. Ali sesija se nastavila. Deda je probudio radoznalost.

Bakica oronula, umorna, spakovana u upola manju ambalažu od mladalačke upita - A meni za artristis?
Voćke bakice da ti život bude lepši. A artritis leči samo ilovača.
Ode bakica i ne shvatajući ovaj crni humor.

Čirevi, šuljevi, kašljanje. Uvek isti lek. Kombinacija voća. I svi odlaze srećni. Ništa od onoga što je deda rekao nije netačno.

I kao da je znao, gospodin ispred mene upita ono očekivano - šta Vas gospodine čini nutricionistom?
- Kako šta? (šeretski osmeh opet). Pa ja pričam, a ljudi mi veruju i kupuju voće Za svoje pare dobiju robu. Šta dobiju od onih tv trabunjala koji sve leče, sve znaju, a završili iste ovčarske škole kao i ja? Ja dajem pravo zdravlje, a oni da gutaš tablete. Jel' ti možda više voliš tablete? Dobro razumem ako su plave...I crče deda od smeha, vraćajući kusur gospodinu koji je postao crven u licu.

Ajmo dalje. Uzimaj iz ove apoteke.
-A jel prskano?
- Ja ga vala nisam prskao. Ali ako udariš jabuku verujem da će da prsne..osmeh..

- Zašta je ovo? - (bukovača)
- Da se testiraju proteze. Ko pregrize kuvanu da plati zubaru, ko ne pregrize da radi novu. Jer mora da je žvaće dugo, da mu skine holesterol (!!! tačno).

Deda stvarno zna. I dok plaćam i mene muči ista dilema. Po govoru..nije formalno školovan. Ali zna. Nije to samo ona tipična seljačka bistrina. On me gleda, osmehne se kratko i šapnu mi ispod glasa- ko i ne bi naučio dok mi se unuka stalno preslišava dok uči.

Namignu mi i opet poče sa istom mantrom. Ajde deco da vam deda nutricionista da pravo voće za pravu stvar....

Čudo usred mrtvog grada. Osmeh i topla reč i eto transformacije. Konačno jedne dobre...