Vitaminska biblija – vitamini smrtonosni ili spasonosni?

Napisano februara 2014, ažurirano 10. 2020. u novoj seriji o vitaminima.

Prvobitni tekst je nastao kao deo neke zajedničke priče o mineralima i vitaminima između blogera 2014. Nažalost stranice su se ugasile, WP nam je napravio problem, pa sam odlučio da napravim jednu seriju tekstova o suplementima, od kojih vitamini imaju centralnu ulogu. Vitamini su deo hrane i predstavljaju minimalne sastojke, od kojih su neki izuzetno malo zastupljeni i to samo u ponekom tipu hrane. Upravo promene režima ishrane je naterala konzumente i još važnije lekare i zakonsku regulativu da propiše dopunsko unošenje vitamina i minerala kao definisanih suplemenata. Ovo će biti serija tekstova o pravim (potrebnim) količinama, zašto ih ne treba uzimati na svoju ruku i kako da ne nasedate na moćne reklame da ćete umereti ili zaglupeti ako preskočite neku kutiju nečega. Ili da postoji PREVERNTIVA kao OBAVEZA.  

Sendvič koji niste probali.

Vitamini su organski molekuli neophodni za normalno funkcionisanje čitavog spleta ćelijskih procesa. Stručna definicija se dopunjava “potrebom za malom količinom ovih supstancija”. Čitav niz bolesti se javlja ako se ne unosi potrebna količina vitamina HRANOM. Naravno, preterivanje je dovelo do uočavanja drugog niza posledica – hipervitaminoza kao posledica prenaglašene upotrebe raznih vitaminskih suplemenata. Čarobnim pilulama mladosti, koje će da isprave sve loše u našem životu. I stres i svakodnevno buljenje u titrajući ekran i nisku platu i izgubljenu ljubav.

Sve se može nadoknaditi ako se poživi. A za dug život tu su Kerba ili Tebra Life, sa zanosnim lepoticama, koje gutaju tabletice, uz osmeh, ali obavezno u donjem vešu. I upravo je tu tajna zašto ti suplementi (vitamini) ne deluju kod mene ili Vas. Zaboravljate da Vam je za njihovo dejstvo neophodno da ste dugokosa plavuša u donjem vešu. Zato samo za poneke ima nade :).

Njam, njam, mnogo formi čistog zdravlja.

Naravno druga strana zna da su svi “veštački vitamini” otrovni i da ih treba izbegavati.  I tu, čitajući takav “članak”, čoveka koji 20 godina luta i plaši ljude, shvatam da svi oko mene imaju istu fiks ideju. Vitamin C neće delovati ako nije iz prirodnih izvora. Isto važi i za D, A, kompleks B vitamina. Neće, jer je samo prirodni vitamin aktivan, a veštački nije. Da li je stvarno tako? Nije. Nije jer ako je u pitanju ista supstancija, svejedno je da li je poreklom iz šargarepe, GMO pirinča, epruvete ili prosto iz flašice. Da li će delovati isto? Hoće ili neće. Unos vitamina je vezan za strah od bolesti, smrti, nesposobnisti ili prosto želje da se ostane ili postane mlad, vitak, jak, lep i savršen. Pol nije bitan. Obrazovanje nije bitno. Svi nasedaju. Čak i moje kolege. 

Prirodni izvori smrti – aflatoksini.

Sve što je prirodno je bolje ili bar dobro. (Nije!!!!) Nema u prirodi antibiotika ili vakcine. Neka su jedinjenja bila polazna, tzv. prekursori, ali ih je tek dalji razvoj (derivatizacije i sinteze) usavršio. I šta su ljudi uradili? Gutali razne antibiotike i kada je potrebno i kada nije. Posledice su razvoj superbakterija. Ali ne u superlativu, već cinično super. Tako je i sa vitaminima. Bili prirodni ili sintetički, preteran unos ima isti – loš efekat. Samo se problemi lakše i brže uoče ako se višak vitamina unosi kao suplementi. Ali vitamini mogu da budu i opasni za zdravlje sredovečne ili starije populacije.

Britanski Dailymail je objavio zanimljivu priču, podsećajući me na vic o krojaču. Ukratko, čovek počinje da konzumira glukozamin, zatim riblje ulje lečeći povređeno koleno. Po savetu lekara??? Glukozamin je prirodni derivat. Riblje ulje isto. Pa ipak, kolenu nije bilo pomoći, a stvoren je niz drugih zdravstvenih problema. Mit o suplementima se stalno ruši. Kod mnogih ljudi. A šta tek reći za zeolit, kaobajagi vitamin B17, srebrnu vodu i sl. “čuda”?

Šta tačno znači rečenica posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom oko najobičnijih suplemenata? Ništa, osim prevare i skidanja odgovornosti sa sebe. Prebacivanje iste na drugoga. Moj komšija je upalio zavesu i deo zida od neipravne, samozapaljive kineske grejalice. Drugome je ruku umalo odsekla kineska električna testera. Zahvaljujući tenderima i kupovini xxx (cenzura)  kineske opreme shvatili smo koliko je realno loša. A sada mala magija. Ista zemlja, kao pravi dobre lekove, vitamine i sl. suplemente. Kineska fabrika niske tehnologije napravi hemikaliju, npr. VITAMIN C. I nazove je tako. Većim delom to i jeste vitamnin C. Ali uz C, tu su i razna druga slova, jer se Kinezima ne isplati da prave visokoprečišćen vitamin C. Takav (prljav) kupuju svi. Prepakuju ga u kesice, folije, ampule. I nazovu prirodni vitamin C. Nije čist, jer je poreklom iz prirode. I mi ga gutamo jer su nas lagali, a mi lažemo našu decu da će prehlada brže i lakše proći ako se VITAMINIZIRAMO. 

Da je takav ili u limunu, paprici, paradajzu još efikasniji? I tako se u trenucima prehlade proguta po koje kilo limuna, od kiseline zaboli želudac, rastvori se zubna gleđ. A prehlada? Traje samo 7 dana kada se leči. Nedelju dana ako se ne leči. Čitajući najnovije podatke o efektima vitamina C na zdravlje, prikupio sam razočaravajuće informacije. Jednom rečenicom glase: nema dokaza ni kada se uzima kao prirodni, ni kao sintetički da poboljšava ozdravljenje, niti da sprečava visrusne ili bakterijske infekcije. Ali, bar ne šteti ako se uzima “normalno”. U okviru preporučenih doza. (Prva verzija je bila februara, 2014, druga 02.2017. i sada 28.10.2020. isto važi).

Finski paradoks je termin koji sam skovao po analogiji s francuskim. Samo ovaj nema u sebi ničeg pozitivnog. Naprotiv. Veoma zanimljiv članak je izišao tamo daleko, odakle su i krenule vitaminske pomame. Suština upotrebe vitamina kao suplemenata (bilo sintetičkih ili ekstrahovanih iz prirode) je NOVAC, a ne ZDRAVLJE. Nema potrebe za dodatnim vitaminima ako se hranimo normalno, kažu eksperti: biohemičari, lekari, nutricionisti. Ima, ima i potrebno je mnogo više od onoga što preporučuju lekari kažu proizvođači.

Šta kaže tvrda nauka? Vitamini da ili ne kao suplementi?

Sve je zapravo i počelo objavljivanjem rada 1994.-te godine kako utiču vitamini A (β-karoten, kao prekursor vitamina A) i E (α-tokoferol) na zdravlje sredovečnih pušača. Studija je u Finskoj obuhvatila 29.000 muškaraca. I rezultati su bili šokantni. Beta karoten statistički značajno (18%) povećava učestalost raka PLUĆA, a smrtnost povećava za 8%. Vitamin E je pojačavao incidencu raka prostate. Nova potvrda da su vitamini opasni i da povećavaju broj obolelih od raka prostate zbog vitamina E stiže 2011.-te. Vitamini nisu bezopasni, potvrđeno je i kod žena, gde je vitamin D pokazao povećanje infarkta miokarda, naročito uz kalcijum kao suplement. Veliki broj drugih studija ima isti zaključak. Vitamini sami ili uz druge suplemente ne koriste zdravlju, niti su faktori prevencije raka. Umesto toga, mogu da budu faktori rizika. I sve ovo važi samo za OPŠTU populaciju. Dakle za sve nas koji samo bežimo od realnosti. Ove studije se ne odnose na one slučajeve u kojima se vitamini i drugi suplementi daju kao deo terapije. Ali zato nema nikakve sumnje da nema studije koja je pokazala da voće ili povrće može (opet opštoj populaciji) da izazove ikakvu štetu, ako se jede RAZNOVRSNO voće, povrće, mleko, meso, žitarice. Ovde se ne misli na alergije, afla toksine, herbicide i radioaktivne nuklide.

Vitamini koji život znače.

Zašto se onda ispoljava razlika između vitamina unetih hranom i vitaminskh suplemenata, ako već razlika nije u izmišljenom prirodno-sintetičko? U pitanju je tako poznata reč DOZA.  Uneti toliku količinu vitamina ODJEDNOM bi bilo kao da pojedete 6 kg šargarepe uz svaki obrok, pa tako danima. Ili da popijete odjednom svih 8 čaša voda da bi "hidrirali" organizam. Zato, napred kroz život samo prirodnim koracima, to su pravi vitamini za Vaš život. A tu će vam pomoći Vitaminska biblija, a ovo je jedan njen deo. Nadam se da ćete strpljivo pratiti put razvoja nauke vitamina, kao i zablude do kojih su nas mediji doveli.