Pages

Monday, February 20, 2017

Hipoalergeni sapun - iz arhive dec 2014

IZ ARHIVE - XII 2014. 

Kao što sam najavio sledi serija tekstova kojima je mesto na blogu i koji zaslužuju da se ponovo nađu u vidljivoj zoni. Nadam se da ćete se podsetiti utisaka kada ste prvi put čitali ove tekstove, ali i da će koristiti onima koji do sada nisu mogli da ih pročitaju, a moja stranica zoranvujcic.com nije do daljeg funkcionalna. Da li će biti - videću. U tekstu nema izmena, osim poneke zamenjene slike koju je pojelo vreme, nestao link i sl. pa da ne ostaje onaj prazni kvadar. I naravno neka uočena štamparska greška.

Hipoalergeni sapun

Šta je sapun? To je površinski aktivna materija koja svojim repom oblepljuje prljavštinu. Svojim polarnim “glavicama” se rastvore u vodi i sa sobom odnose prljavštinu. Kako se pravi hipoalergeni sapun? Samo malo strpljenja ili siđite na kraj teksta. Tu su dva osnovna recepta za hipoalergeni sapun.
Evo slike kojom sam započeo objašnjavanje kako sapun pere.








2D i 3 D model sapuna. Masna faza (prljavština) je uvek u sredini.

Idealan sapun ne postoji. Zašto? Prvo zato što ove slabe karbonske kiseline lako postaju nerastvorne ako se pomešaju sa solima kalcijuma, magnezijuma, gvožđa, aluminijuma i dr. Bilo koji višestruko naelektrisani pozitivno jon pravi nerastvorne sapune. Zato se u njih dodaju EDTA ili drugi helatori. To je sve odavno poznato. U industriji se svakom proizvodu smanjivala cena, pa i sapunu. Da bi bio jeftiniji nužno je bilo da se u njega dodaju jeftine hemikalije koji su punioci. Razni silikati. Tržišna razmaženost ili sklonost lepom je uvek aktivna dilema. Tek bilo kako bilo u opredeljenju za jednu ili drugu verziju lista aditiva se sve više širila. I sada kada se uzme komercijalni sapun lako se vidi da ima mnogo raznih dodataka koji su na etiketi. Ali ima i onih koji nisu. Oni su prisutni u tragovima i lako mogu da izazivaju razne, najčešće negativne reakcije na koži. Ili dublje. Baš zato naučite da pravite hipoalergeni sapun.

Lista aditiva je različita, pa tako i regulativa po raznim zemljama. Da bih hemiju sapuna približio ljudima koji se ne bave hemijom, oformirao sam i grupu Hemija sapuna na FB. Održane su 3 školice sapuna (jul, septembar i okotobar) i 1 teorijska školica (novembar). Kako reče Dragan mi smo jedina grupa koja se zalaže za pravljenje sapuna bez “popusta”, “premašćivanja” ili prosto rečeno viška masti ili ulja u sapunima. Ima dosta razloga zašto se to tako radi: 1. želite npr. da ga namerno upropastite da lošije pere, 2. želite da se brže ukvari 3. lično želite da se uverite da neka ulja mogu da izazovu alergiju i Vama ili Vašim korisnicina i 4. hoćete da verujete da je cela liga profesionalaca neposobna i da ne zna svoj posao, već su www majstori smislili bolji postupak.  Bilo kako bilo mnogi vole da u sapune dodaju boje, mirise i razne travčice. Koliko sam do sada prikupio podataka ne postoji ni jedna studija o koristi ovih sapuna, baš kao ni kozijih. Dobro www je pun toga, pa šta.

Aditivi koji se dodaju u industrijske sapune (francuski postupak) ostaju u njima nepromenjeni jer su to samo sapuni. Sapuni koji se prave toplim ili hladnim postupkom nisu toliko blagi. Naprotiv. Svi koji su ikada napravili sapun i dodali u njega neku prehrambenu boju ili sok nekog povrća videli su da se boja, pa i miris menjaju. Tako se sapuni “filuju” raznim neproverenim bojama za šminku, slikarskim pigmentima, travčicama, mlekom i sl. Na kraju očekujem da neko u sapune počne da dodaje i rezana kopita ili jareću bradu. Ili eksere za piling. Šalu na stranu, sapun je sapun. Zato se sapun više i ne reklamira. Čuveni Dove nije sapun, već detergent. O tome sam pisao, pa da se ne ponavljam. Dove svakako nije hipoalergeni sapun.

Zašto se toliko protivim lepim, šarenim sapunima? Zato što mogu da budu i lepi i opasni. Naročito kada prozvođači nisu hemičari. Naravno mogu da budu i potpuno bezbedni i samo lepi. Ima mnogo takvih sapuna urađenih i u školici. Zato se držim preporuke standardne hemije. Samo one supstancije koje kroz reakciju s NaOH neće dati potencijalno iritantno ili toksično jedinjenje. A to su sve one boje koje su odobrene za kozmetiku i u preporučenim količinama (FDA, EFSA i sl.) u DEFISNISANOM postupku. Evo slike koje pripadaju članovima moje FB grupe. Šareni su i bezbedni- Da li su i ostali koje viđate po blogovima na www? Možda. Zanimljive su mi ovih dana poneke reakcije koje mi stižu kao privatne poruke oko sapuna.


Šareni, mirisni. Kontrolišite kvalitet aditiva i tehnologiju izrade da biste bili sigurni da je stvarno bezbedan.

Naravno da izbor zavisi od svakoga od nas. Ja lično ne volim šarene sapune. Ne volim ni kada mnogo mirišu. Iskustvo onih koji sapune prave po hladnom postupku je da dobar deo etarskog ulja nestane (ispari) iz sapuna tokom pravljenja. Ako su u pitanju citrusi ili lavanda nakon par meseci od mirisa skoro ne ostaje ništa. Pri tome mirisi se menjaju u hemijski. Kao i boje. I tu započinje zona koja je za mene zona straha. U celu priču sa sapunima uđoh da demistifikujem hemiju koja iza toga leži i prodavače magle koji bi za komad sapuna tražili i po 10 evra. Strah me je nepredviđenih reakcija krilaca slepog miša i jogurta sa jakim rastvorima žive sode. Nekada su razočarane žene mnogo slabije rastvore bacale muževima u lice  i unakaživale ih zauvek. To je opaka hemikalija u tako moćnoj koncentraciji. Zato se sapun pravi s dužnim poštovanjem prema živoj sodi (NaOH). Šta i kako može sve da izreaguje je tako komplikovano da je FDA zabranila sve dodakte u sapun osim mineralnih pigmenata. Čak i tragovi etarskog ulja moraju da se označavaju na etiketi, jer je nekome bezopasna doza za nekoga velika opsanost. Ako izaziva reakciju nije hipoalergeni sapun. Ako suši kožu, izaziva peckanje, takođe nije hipoalergeni sapun.

Opasnost je pre svega u mogućnosti da razni aditivi povuku vodu, obore pH sapuna na površini i da se kontaminiraju raznim mikroorganizmima, koji se nikada tu ne bi nalazili da sapun nije pretrpan “zdravim” dodacima. Ipak mogućnost da nastane neko otrovno ili kancerogene jedinjenje me je opredelilo da pravim i savetujem i druge da prave  hipoalergene sapune. Njihova osnovica su životinjske masti koje su nam  oduvek pri ruci ili u ustima. Loj i mast. Sapun koji ima od 30 do 70% svinjske masti i 70 do 30% loja (najčešće mnogi biraju 50-50) je beo, bleštav i nežan za svaki tip kože, računajući i dečiji. Ovo je provereno u praksi. Mnoga deca su prestala da se češu, jer je koža prestala da im puca. Iskustva drugih sapundžija su i naglašenija. Koža na rukama kod mnogih je prestala da puca, da se ljuspa, crveni i da pecka kod svakog kvašenja i pranja. Miris? Bez. Boja? Bez. Ja znam da to deluje. Štaviše znaju i drugi koji su ga isprobali. Možete i Vi. Hipoalergeni sapun Vas čeka.

Recept
Sirovine
1. 200 g svinjske masti. Domaća, oprana po specijalnom postupku koji je u našoj datoteci na FB stranici Hemija sapuna.
2. 200 g loja. Opranog takođe po objašnjenom protokolu.
3. posebno rastvoriti 57 g NaOH (ljuspice ili kuglice) svejedno u 120 g hladne dejonizovane vode.
Postupak
Najsporija faza u procesu određuje ukupnu brzinu rada. Zato se prvo u kvalitetnoj plastici ili još bolje maloj prohromskoj šerpi rastvori hidroksid. Rastvor se ostavi da se potpuno ohladi. Za to je potrebno oko 1-2 sata. Ako imate hladnu terasu hlađenje je lako. Pri rastvaranju hidroksida OPREZ. Ne sme da dođe u kontakt s kožom ili da ga rasipate okolo. Oprez i sa prahom da ga ne udahnete. U ovim količinama koje sam preporučio nema veće opasnosti. Lako se rastvara i brzo hladi. Ako žurite s hlađenjem može i ovako



Ubrzano hlađenje.

Kada se rastvor potpuno ohladi spremaju se masti. Ova količina se odmeri u plastičnu posudu zapremine 1,5 do 2 L. Tačnije u onakvu posudu koja lako može da stane u mikrotalasnu rernu. 2 x po 30 sekundi na 450 W bi trebalo da bude više nego dovoljno da se masti otope. Ne pregrevajte ih bez potrebe. Nećete ih oštetiti, već će Vam samo trebati više vremena da se ohlade do 40-45 C. Čim masti dostignu tu temperaturu spremni ste za rad.

Temperatura ulja može da bude i niža, ali da ne pišem predugačko zašto to ne savetujem. U ulje se ubaci štapni mikser, uključi laka brzina mešanja i u tankom mlazu se doda rastvor ohlađenog NaOH. Istog trenutka započinje saponifikacija. Nastaje emulzija koja se ugušćuje i dobija se masa nalik na puding. Taj trenutak se označava kao TRAG. Ako masa deluje lepo, kremasto, spremna je za sipanje u kalup.
Kako izabrati kalup?
Ako ne želite fensi kalupe, ne spremate se da osvajate tržište. već želite sapun za sebe, izbor je kalup od silikona kakav je na slici.





Idealan kalup za sapune od 400 do 1000 g.






Naravno da i svi slični dolaze u obzir.

Šta ako ste vegan?

Za ovakav sapun preporučuje se smeša palminih ulja. Palmina mast 40%, palmin olein 60%. Kako kokosovo ulje može da bude alregeno za osetljivu kožu, ne preporučuje se pri izradi hipoalergenih sapuna. Ostatak postupka je identičan opisanom. Naravno da i razna druga ulja dolaze u obzir, ali zbog polifenola (boje) sva mogu da imaju i negativan efekat na stanje kože. Lično, prednost dajem životinjskim mastima. No, pravo izbora je na Vama. Ako Vam smeta jedan recept probajte drugi. Moj savet je da se ne radi na većim količinama od 300 do 400 g ulja (masti). To Vam omogućava da isprobavate i druge masnoće, jer kada jednom uđete u vrtlog groznice pravljenja sapuna teško ćete naći razlog zašto pravite novu šaržu. Prosto Vas nešto natera.

Kada je spreman sapun za upotrebu?
Nakon izlivanja sapuna u kalup prekrijte mu površinu prozirnom folijom (dompak). Preko folije stavite ili savijeni debeli sloj novina ili neki sunđer. Na kraju ceo kalup ušuškajte nekim pokrivačem ili ga stavite u neku drvenu kutiju. Drvena kutija je lakše i elegantnije rešenje od ćebeta ili peškira koji ako se umažu…Hm, jasno Vam je koji problemi mogu da nastanu.










Drvene kutije za sapun. Oba su iz septembarske školice sapuna (2013. Napomena 20.02.2017.) 

Na desnom se vidi i gel faza sapuna.

Nakon 24 časa, sapun se izvadi iz kalupa i iseče na 4 komada. Sapun može odmah da se koristi, ali zbog vode koju ima u sebi trošiće se brže. Zato se savetuje da sapun “sazri” 4 nedelje. Kako to sami možete da vidite. Samo merenjem. Ako sapun ne gubi masu više od 1 g na 400 g mase tokom 1 dana, spreman je za uvijanje. Najbolje ga je uviti u voštani (masni) papir. Ne držati ga tokom sušenja blizu radijatora ili prozora. Uvijeni sapun takođe može da gubi masu. Uvek kada pravite novu šaržu ostavite 1 komad da vidite kako se ponaša i menja tokom 12 meseci. To samo u slučaju da se spremate da iziđete na tržište. Ako nemate takvu želju dovoljno je što ćete pomoći sebi i bliskim ljudima koje volite. I tako običan sapun može da postane lekovit. Time što Vas neće više nervirati to što  Vas sve pecka i svrbi i nervira nakon pranja turskim jeftinim sapunima, Lili-nedefinisanim i sličnim sapunčićima. Srećno sapunjanje. Hipoalergeni sapun Vas čeka.

No comments:

Post a Comment

Sadržaj komentara koji na bilo koji način izlazi van okvira pristojnosti neće biti prikazan.