Sapun od otpadnog ulja - Japanac u meni

Nije Srbin Japanac, ali ima nade....

Kao mali stalno sam slušao o Japancima. Mnogo neki pametan narod. Poštuju vođu, cara, tradiciju. I radan narod. Samo su ratove gubili, jer uvek stanu na onu stranu koja im obećava teritoriju, kao nagradu ako pobede. Tako je bilo u prvom, tako u drugom. Ali tamo gde dobijaju sve bitke, ratove i teritoriju je tehnologija. Mogu ono što niko drugi ne može. Zainate se pa smanje radio. I naprave tranzistor. Mnogi klinci su odrastali  s tranzistorom na uvetu. U vremenu krize toga nije bilo. Pojavili su se mobilni telefoni. I sada su te neke nove tranzistori (stariji znaju termin trandže), koje još mogu i da slikaju, pamte, razmenjuju pisma i emocije. Sve mogu Japanci, samo jedno ne mogu što Srbi mogu. Da prljaju svoju okolinu u kojoj žive. Da su Japanci kao Srbi, odavno bi se svi potrovali. Nisu. O mnogim stvarima vode računa, pa čak i starom i otpalom ulju. Naizgled bezvezna sitnica. Šta se radi u Srbiji? Ulje se baca kroz odvod sudopere, ili se eventualno odloži u kantu za đubre, pa u kontejnere do CIGANSKOG RAJA. Tako sam čuo da zovu one potopne, tvdroglave, neprivlačne i smrdljive bunkere u koje se baca sve. Samo Cigani imaju ključ. I odatle vade stvari. Tako se može zaključiti da su Srbi lenjiji i neorganizovaniji od Japanaca, a da Cigani bolje koriste sekundarne sirovine. Eto nas u zlatnoj sredini.

Nekada                                                         Sada

Sapuni

O njima sam dosta pisao. I kako se prave (ovde) i kako nam podvaljuju male zanatlije (ovde), a kako velika industrija (ovde). U jednom od tih tekstova pomenu sam Japan i Japance. Kako vreme prolazi sve češće ih se setim i nekako mi je teško što mi sve nešto imamo, a oni nemaju. Pre nego što podelim ovu ideju o sapunima, da napomenem šta mi to imamo, a oni jadni nemaju.

1. državu bez granica, sa raspevanim liderima,
2. korumpirane političare uvek i svuda,
3. decu koja po školama tuku nastavnike (računam "normalnu" decu, ne kriminalce),
4. rupe na putevima gde to ni teorijski nije moguće,
5. trole koje se hlade zimi, a kuvaju leti,
6. stočarsku i ratasku proizvodnju a najgadniju gotovu hranu sa tonom aditiva,
7. silikonsku dolinu usred Beograda, u kojoj se nikada neće napraviti čip.
.........
Ma mogao bih tako do beskonačnosti. I zato sam "srećan". Jer imam sve to upakovano u život kakav normalni Japanac mojih godina nikada neće imati. E, nek' mi zavidi.

U takvoj situaciji nije ni čudo što su dokoni. I svašta im pri tome padne na pamet. Tako gleda Japanac Hito svoju ženu kako uzima tiganj da ga opere i sine mu ideja. Ne...Ne bacaj to u kantu za bioreciklažu. Hajde da ga skupimo da nam ne masti biokompost. Žena dobra, poslušna tako i uradi. Malo po malo, počeše da skupljaju sve masnoće u staklenu teglu, pa u flašu i na kraju dođoše do kante.

Nešto malo dalje, ljubomoran (iako japanski - suzdržano, njegov komšija Kasi) hteo je da skupi i veću i lepšu i puniju kantu od njega. Nije znao zašto to Hito radi, ali niko nikada kod njih i ne postavlja pitanje kada se takva akcija zapodene. Kasi nije znao da je samo jedan od ljubomornih (ponavljam - suzdržano) komšija. Krenuli su i drugi. I dok je Hito napunio prvu teglicu, već je cela ulica skupljala. Kada je počeo da puni flašu od soka, i druge ulice su po kućama imale istu akciju. Hito je počeo, pa je on za sve bio kriv. U ovoj priči važno je da znate da su japanske kuće male, a da su žene savršeno uredne. Takva je bila i Moze, Hitova žena. Nije da ona nije poštovala muža, ali prostor i rizik od prosipanja ulja je prevagnuo i ona je kanticu, čim se napunila izbacila ispred vrata. Do večeri su to uradile i ostale žene. Bez dogovaranja. Tek ujutro je svuda bila ispred vrata kantica masnoće. 

Deda Hiro je odavno bio penzionisan. Časovi dokolice naročito teško padaju vrednom japanskom narodu. Iz čiste dosada on je počeo kante s uljem da odvozi u lokalnu fabriku sapuna. I niko nije bio začuđen što stariji gospodin donosi kantice. Pridružio mu se stari drugar Mori i njih dvojica su za par dana ispraznili grad. Dame se bile zadovoljne što imaju ponovo prazno mesto za odlaganje ulja. Muškarci jer su uradili nešto za sebe, cara i za buduće generacije. Starci jer su pomagali Hiro-Mori dvojcu. Fabrika je bila srećna jer je dobila jeftinu sirovinu. Pazite JEFTINU, ne beplatnu. Jer je gazda imao isti osećaj da njegova obaveza prema donosiocu i skupljačima ulja  narasta, kako narasta i količina sapuna koji je proizveden. Organizacija mu je bila urođena, iako nije bio MENADŽER. I on je HM transportnom "sistemu" dao platu. A oni su prema količini prikupljenog ulja vraćali određenu količinu prvoklasnog sapuna domaćicama. I tako se krug zatvorio. Tako je to u Japanu. A kako je u Srbiji?

Nakon prženja (pri čemu mi češće i pržimo i masnija nam je hrana) se toplom vodom masnoća odbaci u slivnik. Generalizuje se politika, brigo moja pređi na drugoga. Iz slivnika do cevi. Ta masnoća se spira odvratnim sredstvima za pranje i na kraju dođe do reka. Naši muškarci nemaju vremena da razmišljaju ni o sadašnjosti, cara nemamo, a budućnost su Srbi odavno izgubili. Ženama je dosta muževa ionako, još im treba skupljanje ulja. Deca bi se najradije našalila prosipanjem ulja po stepenitštu ili po komšiji ispod. Možda bi neka kantica došla i do škole, samo da bi se neka "šala" stvorila. Sve u svemu Srbin je shvatio da je taj posao uzalud.

U histeriji oko biodizela prikupljao sam razna ulja, pokušao čak i od Meka, ali rekoše nema. Mi to organizovano odvozimo negde...Nije baš da sam poverovao, ali...Slično je bilo i u restoranima, hamburegrnicama, kasapnicama (onima što na kancerogenim pločama peku roštilj za čas). Tada sam shvatio da se ovde ništa ne može uraditi, jer nema se volje, a bogami ni znanja za to.

Kakvo je znanje potrebno da srpska porodica počne da skuplja ulje? Nikakvo. A da od njega pravi sapun? Veoma malo. Negde sam čuo da "u unutrašnjosti" (glupog li naziva za sve van Beograda, kao da je u crevima) neka deca u srednjoj školi prave sapune. Nema tog genija koji bi mogao da se doseti da se to na časovima hemije može raditi u svakoj školi.

1. Prikupljena masnoća se procedi kroz plastičnu rešetki koja je samo za tu namenu. (udaljavanje grubih, krupnih komada i mrva). Metalna rešetka iz uređaja za filter kafu je savršena za to.

2. Nalije se na svaki litar masnoća 0,2 L čemenske vode. Mora da odstoji, da se voda staloži skupa sa česticama hrane koje voda izdvaja. Na ovaj način se uklanjaju i vodeno rastvorni aldehidi.

U sredini je filterovano otpadno ulje (eng. oznaka WVO)

3.  Masnoća se izmeri i od nje napravi sapun. Za ovaj sapun je potreban NaOH ili KOH (živa soda ili kalijumova soda) u tačno ili u zenamrljivom višku. To znači na svaki kilogram masnoće treba tačno 136 g žive sode (NaOH) ili 190 g KOH (kalijumove sode). Kako se kalijumov sapun pravi malo teže (kuvanjem) preporučujem hladni postupak. 

4. Soda se rastvori u 350 g vode. Kod rastvaranja razvija se velika količina toplote. I pare su jako opasne. Kada se rastvor prohladi na 55 C pomeša se sa bistrom izmerenom masnoćom koja je na istoj (50-60 C opseg) temperaturi. 

5. Meša se štapnim mikserom dok se ne zgusne kao puding (ako je NaOH) u pitanju. Tada se izlije u slikonski kalup ili se sipa prosto u kesu za pečenje pileta i ostavi u šerpi, skupa s kesom. Bilo kako bilo važno je samo da se masa (šerpa, kalup i dr.) pokriju da ne gube toplotu. Ljudi se dodatno snalaze pa ostavljaju i u rerni, na radijatoru i ko zna kakvim sve izvorima toplote. 

6. Tačno nakon 24 časa od otpalog ulja dobili ste odličan sapun za pranje. Kako je hidroksid u zanemarljivom višku, perite ovim sapunom uvek u rukavicama ili sačekajte 1 sedmicu, pa ga koristite slobodno bez rukavica. Tako štitite ruke od suvišne baznosti. Masa može i da se rastvori u destilovanoj vodi.

Najveća količina masnoće koju ste na ovaj način uklonili s prljavog posuđa je skupa sa sredstvom za pranje biodegradabilna. Ako ne želite da pravite sapun na ovaj način, razmislite o osnivanju akcionarske fabrike. Samo imate li takve komšije kao Hito?

Ako Vas zanima kako se prave sapuni i ko to radi u Srbiji i zašto, čekam Vas na FB https://www.facebook.com/groups/Hemijasapuna/ Do tada sakupljajte ulje, loj i svinjsku mast. Jednom će se i ovde pojaviti Hito.