Nekada je postojala odgovornost za REČ
Postoji nekoliko aditiva koje nikako ne biste smeli da imate u hrani. Internet štetočine su to pre mene prepoznale i ja želim da njihovo znanje dopre do Vas još jednom i da ga odmah ZABORAVITE. Jer ništa od toga nije tačno. Nas nekoliko godinama dobijamo pitanja od raznih novinara kakav je E ovaj broj, a kakav onaj E broj. I uvek u panici. Otrovno, kancerogeno. Šta je i koliko tačno? I tu, kao i ranije, pada se na opštem neznanju hemije. Zato hemija mora da bude predmet koji se na velika vrata vraća u škole. Da bi ljudi dobili pouzdani odgovor od svoje dece kad ih pitaju, ako je kiselina limunska - šta su citrati? Ako je fosforna, šta su soli? I sl. Naravno deca uče mnogo, mnogo više. Tako ćemo sprečiti njihovu deformaciju u plašljivce i neuke plačljivce koji odmah zavrište to ti je hemija. Pa šta? Hemija nije opasna. Na kraju krajeva ni prut nije opasan, to zna svako dete. Prut postaje zao kada ga pokrene ruka. Pokretači hemije koji je zolupotrebljavaju su mnogo opasniji. Oni koriste svoj interes. A onda se dojavi nekome kvazi obrazovanom-kvazi novinaru da su hemikalije koje su potpuno bezbedne maksimalno napadne, jer su u hrani, da se omalovaži Codex alimentarius (Latinski “Knjiga, propisi ili zbornik zakona o hrani”) i da se ljudi preplaše. Onda neko proveri i vidi da je ta hemikalija potpuno bezbedna. I tako dolazi do opuštanja.
Uvek se započne s kancerogenim dodatkom hrani E 330. Zatim E 300. Sledi E 340. I uvek ono poznato, stereotipno ta supstanca sigurno izaziva rak, namerno nas ubijaju.
Zanimljivo, ali netačno. Zaista u hrani ima hemikalija koje plaše. Neke su davno bile proglašene bezbednim, pa su kasnije postale izuzetno opasne. Npr. NaCl. Zastrašujuća hemikalija. Jednom, pre desetak godina, u čuvenim novinama - Politici, hrabro je iznet tekst u kome je rečeno, parafraziraću - ova se supstanca razlaže na jaku, kaustičnu sodu i opasnu korozivnu sonu kiselinu. Tako se oštećuju vaši automobili. Na samom početku hemije deca nauče da ove dve opasne hemikalije stvarno reaguju i grade so. Kuhinjsku so. Bezopasni dodatak hrani. I nikada u vodi od nje ne mogu da nastanu baza i kiselina. Zato sam kritikovao i sapundžije koje na domaćem sapunu napišu sastoji se od ulja i NaOH. Ali ta hemijski bezopasna supstancija nije bezopasna za zdravlje, ako se pretera. E, tako se shvata koncept KONCENTRACIJE. Odnosno količine u jedinici mere ili zapremine. Na E listi ima smrtonosnih supstancija. Ali zavisi od količine koja se unese i u kojoj kombinaciji namirnica.
E 300 je vitamin C. Isti onaj kancerogeni koji se nalazi u svim voćkama i mnogim povrćkama. I u tableti koja se popije kada imate grip. Zaista opasna supstancija. Vodu pretvara u kiselu vodu (ne mineralnu). A kiselina izaziva koroziju. Kako svi imamo po malo gvožđa u sebi - eto opasnosti. Korodiraćemo. E, ali šta je sada E 301 sodium ascorbate, E 302 calcium ascorbate, E 303 potassium ascorbate. To nam farmaceutska mafija podmeće u hranu. Da se razbolimo i kupimo lekove. Kako se prave ove hemikalije opasne po naše zdravlje? Ruku na srce i mnogi od Vas su ih pravili, a da nisu znali. Čim ubacite vitamin C u česmensku vodu nastaju opake (po internet štetočinama) soli ASKORBATI. Čak se i u našem jeziku tako zovu. Tako da su to natrijum askorbat, kalcijum askorbat i kalijum askorbat. Mada mnogi naši novinari, a bogami i trgovci to potassium i ne prevode u kalijum, vać napišu potasijum. Eto, kada se beži s časova hemije, odmah znate da će taj neko biti novinar.
Ima i E 300-303 i E 330-333 i drugih brojeva. Šta da radim?
Ako neko slučajno nije razumeo ovu moju ironiju od 300 do 303 je sve potpuno bezbedno, jer to radite i sami rastvaranjem vitamina C u vodi.
Nova serija opasnosti leži po ovim ljudima od E325 do E335. A njihova opasnost je u nepoznavanju hemije. E 325 natrijum laktat (surutka, jogurt, kiselo mleko), E 326 kalijum laktat (surutka, jogurt, kiselo mleko) E 327 kalcijum laktat (surutka, jogurt, kiselo mleko), E 328 amonijum laktat (isto), E 329 magnezijum laktat (isto) i onda strah E330. Jezivo opasna limunska kiselina. Pod hitno na pijace i u markete i krenite s uništavanjem voća. Ta zla kiselina se uvukla u njih. Naravno i u nama je, ali mi nemamo etiketu. Eto, tako se od neznanja napravi samoreplikujuća glupost. Kurir uvek prednjači :). Ima ih mnogo, pa bi preslikavanje ovih gluposti moglo da me odvede do duboke starosti, a da ne navedem sve linkove. (Samo izguglajte e 330 kancer). Isti tekst. Tu i tamo promenjene slike i redosled. Jeza. Neki ljudi (koji se hrane SAMO sirovom hranom) bi limun ubrizgavali direkno u vene, a ni slutili nisu koliko je opasan. A tek soli, opet u rastućem broju koje se sada zovu CITRATI. E331 natrijum, E332 kalijum, E333 kalcijum citrat. Vi sami to radite praveći limunadu. Dakle, ne žalite se više da Vam ih podmeću farmaceutske kompanije. Trujete sebe i decu praveći im rastvor E330 do E 333 u česmenskoj vodi. I ja. Samo ja dodam steviozid i on obrne efekat toksičnog u potpuno zdravo. Ovaj scenario i ovaj strah su toliko česti i toliko puta ponovljeni da je stvarno red da se kaže DOSTA. Marš, trčećim korakom, u 8. razred osnovne škole. (Za kuhinjsku so u 7.)
Ma gde je ta škola? I koji mi je ovo E broj?
Čitajte etikete i upoznajte se sa tim supstancijama na WIKIPEDIA.ORG ili na drugim sajtovima, ili prosto pratite ovaj blog. Biće još. Za sada smo se uverili da je sve na potezu od 300-303, 325-333 potpuno bezbedno. Dakle, jedite sve namirnice na kojima piše da su ove hemikalije bez ikakvog straha. Ali ne i ako ima i drugih koje nismo "obradili". Npr. da li je margarin (ne)zdrav zato što ima ove kiseline? Nije naravno, ali to nema veze s ovim kiselinama. Već sa industrijskim otpacima, od kojih se margarin pravi.
Kada budete kuvali slatko od šljiva (ili drugog voća) dodatkom limunske kiseline napravili ste upravo seriju od E330 do E333, tako da možete s ponosom da napišete na tegli, da i Vaše slatko sadrži iste te sastojke KOJI SU POTPUNO ZDRAVI i za koje niko nikada neće pokazati da su opasni, korozivni, eksplozivni, mutageni, teratogeni ili kancerogeni. Oni su samo kurirogeni, blicogeni, politikogeni i novinarskogeni. Zato u slast popijte limunadu. Ili surutku. Ili kiselo mleko.
Veoma mi se dopada način na koji "običnom" čitaocu, analfabeti za hemiju, kroz svoje tekstove približavate i hemijuiI istinu o zabludama u vezi hrane. Dobro je da ovaj vaš blog postoji, upravo zbog svega već rečenog.
ReplyDeleteBravo!
Hvala Olja.
DeleteSadržaj programa nastave hemije u školama, kao i drugih prirodnih nauka, treba pod hitno dopuniti tj. osposobiti učenike da ZNANJE PRIMENE i da o bude prioritetni obrazovni cilj. Primena znanja je VIŠI MISAONI proces...tada neće novinski tekstovi biti izvor (pogrešnih) informacija i širenja zabluda i neznanja. Ovako, hemija je kod nas sinonim za trovanje, još ako se to začini "zaverom"- eto panike. Često se pitam zašto je lakše primiti se na laički, nestručan, poluistinit tekst iz novina nego potražiti prave činjenice...ako smo skeptici ili ne umemo da razlikujemo informacije na internetu(eto još jedne potrebe- da se deca još u školi osposobe za kritički pristup tj.za SUMNJU i proveru)...još uvek postoji i NAUČNA literatura... konačno, i vaš tekst doprinosi da se "prošire vidici".
ReplyDeletePozdrav Zorane,
ReplyDeleteimajući u vidu vaše detaljno poznavanje hemije i želju da običnom svetu pojasnite mnoge marketinške prevare, podvale i zavrzlame, bilo bi lepo da napišete o jednoj od većih i ozbiljnijih naučnih prevara na koju su naseli, a na žalost, i dalje nasedaju brojni naučnici širom sveta, a to je stavljanje znaka jednakosti između sintetičke L-askorbinske kiseline i prirodnog vitamina C iz voća i povrća.
Pozdrav
Ja ne vidim razliku između prirodnog i sintetičkog vitamina C, tako da ne mogu da objasnim tu razliku.
DeletePozdrav Zorane,
Deleterazlika između prirodnog i sintetičkog vitamina C ne postoji, samim tim što sintetički vitamin C ne postoji. Postoji prirodna i sintetička askorbinska kiselina (za koju je u jednom trenutku istraživanja pretpostavljeno da je isto što i vitamin C). 1937. godine dva naučnika su okitili nobelovom nagradom, jednog za otkriće askorbinske kiseline, drugog za osmišljavanje jeftinog industrijksog procesa za dobijanje sintetičke askorbinske kiseline. I tako je po kratkom postupku završeno sa ''naučnim'' stavljanjem znaka jednakosti između vitamina C i askorbinske kiseline, sve podvučeno nobelovom nagradom. Ono što je široj javnosti malo poznato jeste to da je Albert Sent Đerđi, mađar koji je otkrio askorbinsku kiselinu i za to dobio nobelovu nagradu, istu hteo da vrati godinu dana kasnije, jer je došao do nekih novih otkrića po pitanju vitamina C (ne askorbinske kiseline) i njegovog dejstva, i zbog toga što nijedan slučaj skorbuta nije izlečen sintetičkom askorbinskom kiselinom. Međutim, njegov zahtev je odbijen od strane nobelove komisije, a nekako baš prikladno je ubrzo promenio profesiju i počeo da se bavi politikom, i tu je ostao sve do kraja 60tih godina, kad se vratio nauci, ali ovaj put istraživanjima u oblasti raka.
U duhu vašeg novog posta na blogu (koji u potpunosti podržavam i pozdravljam), poziv ka znanju mora da podrazumeva i poziv ka razumevanju tog istog znanja, jer se neke od teških naučnih zabluda mogu ispravno razumeti i nazvati pravim imenom samo ako se istovremeno izvrši sinteza činjenica dobijenih iz same nauke, istorije nauke, filozofije nauke i politike nauke.
Sintetička askorbinska kiselina je ništa drugo do običan industrijski konzervans, od kojeg čovekov organizam nema nikakve koristi i koji objektivno nema nikakve veze sa vitaminom C koji se prirodno nalazi u voću i povrću.
Narod ne sme da naseda na marketinške trikove u kojima na reklami stoji čovek koji u jednoj ruci drži limun a u drugoj kutiju tableta askorbinske kiseline tj. ko će sad da se bakće sa nekakvim limunom, kad zahvaljujući nauci, naučnicima i napretku civilizacije imam gotov proizvod spreman za gutanje.
Kako pratiti i utvrditi koju količinu sintetičke askorbinske kiseline u sebe dnevno unosi jedna osoba? Koja je gornja granica unosa sintetičke askorbinske kiseline? Član 5. tačka 8 pravilnika o kvalitetu proizvoda od voća, povrća i pečurki i pektinskih preparata glasi ovako:
''...Deklaracija sadrži:
1)....7)
8) vrstu i količinu materija od biološke vrednosti dodatih radi obogaćivanja sastava. Ako je L-askorbinska kiselina dodata kao antioksidans, ne mora se deklarisati.''
Tu jasno vidimo da proizvođači nisu u obavezi da navedu da je u proizvodu korišćena sintetička askorbinska kiselina, što za sobom povlači činjenicu da je praktično nemoguće tačno utvrditi koliko sintetičke askorbinske kiseline dnevno jedna osoba unosi u sebe, pogotovo ako se ima u vidu da većini ljudi industrijski procesirana hrana i piće predstavljaju sastavni i praktično neotuđivi deo svakodnevne ishrane. Sve i da je navedena askorbinska kiselina, svakako nema podataka o korišćenoj količini.
Zbog dužine komentara, morao sam da ga podelim na dva dela :D
Delete...
Kako bi na shvatanje običnog čoveka uticalo kada bi mu se predstavilo činjenično stanje po pitanju vitamina C? - na jednoj strani imamo situaciju da uzimanjem limuna ili koje god biljke koja sadrži vitamin C, naš organizam dobija celokupan aktivan biološki kompleks koji je poznat pod imenom vitamin C (dakle, sve zajedno sa njegovim omotačem, askorbinskom kiselinom), a na drugoj strani imamo situaciju da uzimanjem sintetičke askorbinske kiseline naš organizam dobija susptancu koja je krajnji proizvod sledećeg industrijskog procesa - iz kukuruza se izoluje skrob, potom se vrši enzimska hidroliza skroba sa ciljem dobijanja D-glukoze i onda redom idu:
1) redukcija D-glukoze u D-sorbitol u prisustvu nikla kao katalizatora
2) selektivna enzimska oksidacija hidroksilne grupe sa C-5 D-sorbitola u prisustvu bakterija Glyconobacter oxydans ili Acetobacter suboxydans pri čemu nastaje L-sorboza
3) zaštita hidroksilnih grupa sa C-2, C-3, C-4 i C-6 L-sorboze prevođenjem u acetal pomoću acetona u prisustvu sumporne kiseline
4) oksidacija primarne alkoholne grupe zašticene L-sorboze u diacetonski derivat 2-keto-L-glulonske kiseline u prisustvu paladijuma kao katalizatora
5) kisela hidroliza diacetala u 2-keto-L-gulonsku kiselinu
6) konverzija 2-keto-L-glulonske kiseline u L-askorbinsku kiselinu izomerizacijom i intramolekulskom esterfikacijom (laktonizacijom)
Ako pred kapije ''industrije vitamina C'' postavimo šleper kukuruza i šleper limuna/paprike..., šta će industrija vitamina C izabrati kao početnu sirovinu za dobijanje sintetičke askorbinske kiseline? :D
Večeras sam kupio flašu nekog 100% ceđenog soka od breskve i jabuke, pasterizovan, bez ikakvih aditiva, konzervansa, boja, i piše doslovce ovako na etiketi- Sastav: ceđen sok od jabuke 60%, sok iz kaše od breskve 40%, vitamin C.
I ko je sad tu lud? :D
Da ne zaboravim, kada se priča o vitaminima, uvek na umu treba imati i poreklo njihovog naziva - pojam vitamin je plod zablude jednog naučnika s početka 20. veka, da su sva jedinjenja neophodna našem organizmu po svojoj hemijskoj strukturi amini (dakle, amini koji su vitalni, stoga vitamini). Kasnije je utvrđeno da to nije tako, ali se opšti naziv vitamin zadržao, a nekako se zadržalo shvatanje da su vitamini pojedinačna jedinjenja, što je u potpunosti suprotno činjenici da su (svi) vitamini biološki kompleksi različitih jedinjenja koja ne funkcionišu jedna bez drugih, i ne postoje u sintetičkom obliku, koliko god da se čovek do sada svim sredstvima trudio da imitira prirodu.
Da, tačno je, hemija je zaista božanstvena, jedinstvena i sveobuhvatna nauka. Proučava, analizira, stvara. Na žalost, posmatrano sa krupnog plana, sve što je stvorila i iznedrila moderna hemija namenjeno je obuzdavanju i borbi protiv prirode. Da nije tako, verovatno ne bi bilo potrebe za ovim pozivom da se obrati pažnja na sve 'što nas nesvesno menja, uništava zdravlje, lepotu, okolinu, kulturu, budućnost.'
Srdačan pozdrav i iskrene želje da nastavite sa razotkrivanjem zabluda.
сјајан коментар!
Deleteда немате можда и ви неки свој блог или сл.?
Iako i dalje to ne znači da su svi E kancerogeni, o čemu je tekst i bio, komentar jeste dobar i ostavlja utisak. Voleo bih da pročitam odgovor prof. Vujcica
DeleteSjajan komentar, voleo bih da citam vas blog !
DeleteU nauci su relevantne samo činjenice. Ne lična verovanja. Nauka kaže da između izolovanog i sintetizovanog jedinjenja nema razlike ukoliko su analitički podaci identični i ako se biološki testovi slažu međusobno. Po oba parametra, sintetički i iz prirode izolovani vitamini su identični. S time što čovek ide i korak dalje i pravi vitamin C koji je derivat masnih kiselina. E tu se realno otvaraju dileme da li je takvo novo jedinjenje potrebno.
ReplyDeletePoštovani,
ReplyDeleteU ovom tekstu ste među ostalim zelenišima pomenuli i koprivu,te sam imala nameru da vam prosledim link za pravljenje sirupa od iste, ali ne mogu naci taj po kom sam pravila sirup, ukratko, kopriva se potopi 24 sata, kuva 10 min, pa dodaju limun i med. Da li je ovakav nacin upotrebe koprive dobar?
Unapred hvala, Marija
P.S. Da li ste u nekom tekstu komentarisali konzumaciju svezeg brokolija?
I P.P.S. moram da postavim pitanje: da li Vas je iko blizak pitao:"Dobro, Zorane, pa kako da se snademo mi, nepoznavaoci hemije, u svim iskušenjima koje nude priroda i nauka?" I sta ste mu odgovorili? :-)
Srdacan pozdrav!
Kopriva je zanimljiva biljka, koja lepo pere flaše, daje ukusne čorbe i piree, ima u sebi mralje kiseline i silikatne vrhove koji zabodeni ostaju tamo gde se ubodete. Ima svaka biljak potencijalno lekovito dejstvo. Čak i smrtonosne. Samo je potrebno dobro ih hemijski procesovati. Sirup koji ste pomenuli je neka vrsta tradicionalnih biljnih napitaka nekih regiona Srbije. Lekovito dejstvo nema sigurno, osim na nivou placebo efekta.
ReplyDeleteO brokoliju se razmišljam duže vreme da napišem tekst, pa evo možda me ovo pitanje potaken.
Jesu. Mnogi, računajući i moje studente i tribine na kojima sam držao predavanja, računajući i GMO hranu. Odgovor je izuzetno lak. Onime čime su se hranili naši stari. I u količinama koliko su to unosili, uz vežbe (rad) koji su oni imali. Sve u svemu nikada omladina od klinaca do devojaka i mladića nije bila deblja, a svi pomodno jure hrono, mono paleo, i ostale dijete. Uravnoteženost, pre svega.
Hvala najlepse na odgovoru! A izvinjavam se, sto sam komentar stavila iza neodgovarajuceg clanka, slucajnost :-)
ReplyDeleteI poslednje, ali ne najmanje važno, (sto bi rekli Englezi ;) svaka pohvala za blog!