Gost na blogu je moja FB prijateljica, prehrambeni tehnolog Radmila Gajić-Đorđević.
Iz njenog pera su reči, sećanja i recepti. Ja sam dodao slike.
Uživajte i vratimo se korenima dobre hrane i kvalitetnih slatkiša.
SLADOLED, TAJ DIVNI DESERT
17.IV 2017.
Prvih
deset godina moga inženjerskog staža provela sam u fabrici glinice, u jednoj
fantastičnoj laboratoriji. U nekom momentu bila sam zasićena tim poslom, a i
zdravstveni razlozi, naveli su me u potragu za novim poslom. Ukazala mi se
prilika u prehrambenom kombinatu u to vreme čuveni Delišes, stariji se
verovatno sećaju, poznati proizvođač Hani
sokova. Bio je to prehrambeni kombinat u pravom smislu te reči, od plantaža do
fabrika za preradu voća i povrća, mleka i da ne nabrajam. Formirali su fabriku
za proizvodnju sladoleda i trebao im je tehnolog. Elem, između svih kandidata,
prime mene. U maju mesecu počela sam da radim.
A
sad moram malo da evociram uspomene. Kada sam ja bila dete, a i kasnije, toliko
sam volela sladoled i slatkiše, jabuke i sve voće, da sam sanjala da imam svoju
poslastičarnicu, kako bih se gostila do mile volje. Zamislite moje ushićenje
kada sam iz prašnjavog i zaluženog boksita i glinice došla u ovakav kombinat i
prvo što sam ugledala bila su brda jabuka, krušaka itd. Jer voće se doteruje u
šleperima-kamionima, pošto su za proizvodnju npr. kaše ili koncentrata potrebni
vagoni voća. Zamislite koja je to razlika, kada sa laboratorijskih ppm-a
pređete na tone i vagone, bogami trebalo mi je vremena. Eh, pošto nisam imala
nikakvo iskustvo u oblasti proizvodnje hrane, bacila sam se punom parom na
učenje. A i kombinat me je poslao u Dansku da se specijaliziram baš za
proizvodnju sladoleda.
Bila
sam, malo je reči sva euforična, ushićena željom da to sve što pre naučim, da
konačno na novoj opremi organizujem proizvodnju te divne poslastice. A i
zarekla sam se direktoru, koji je jednog momenta posumnjao da ću ja to uspeti,
da ću u avgustu napraviti prvu seriju. I bogami, uspela sam.
Nekada
se podrazumevalo da se sladoled pravi od mleka,
jaja i maslaca a danas na moju
žalost u toj oblasti, kao u ostalom i u svim drugim delovima industrije, desile
su se velike promene. Danas sladoled može da se pravi od svega i svačega. Samo
što nas je pravilnik zaštitio pa je rekao ako
nije od mleka i maslaca ne može da se zove sladoled nego desert. Obratite
na to pažnju, kada čitate deklaraciju.
Zamislite
kakav je to sladoled kada vam stigne sveže mleko, voćna pasta koju smo mi pravili
u drugoj fabrici u istom krugu, pa maslac iz sopstvene mlekare. Nema ničeg
lepšeg od sladoleda sveže napravljenog i točenog direktno sa proizvodne linije.
A
šta kažu naši pravilnici, šta je sladoled, kako su podeljeni i definisani
sladoledi po kvalitetu i koje kriterijume moraju da zadovolje. Kako je to dosta
opširno za ovaj tekst ja ću to sažeto objasniti.
Pravilnik
danas kaže da je sladoled zaslađeni proizvod dobijen od proteina i emulgovanih
masti uz dodatak aditiva u količinama koje moraju da zadovolje zahteve Pravilnika o kvalitetu sladoleda.
To
znači da su danas na tržištu prisutni svi mogući derivati mleka tj. proteini
mleka, kazein, mlečna mast iz mleka itd. ali takođe su prisutni proteini iz
biljaka kao npr. soje, pa biljne masti iz raznih biljaka. Najzastupljenija je,
bar u proizvodnji sladoleda palmina mast. Tako da se danas sladoled pravi
kombinacijom svih gore navedenih elemenata u takvim odnosima koji će
zadovoljiti zahteve Pravilnika.
Nije zgoreg (a ja to obavezno
radim) čitati deklaraciju na proizvodu, a sam naziv proizvoda, takođe vam
govori o kakvom se proizvodu radi. Jer nisu isto sladoled i desert, obratite
pažnju na to.
Zavisnos od kojih
sirovina je napravljen sladoled, imamo sledeće tipove sladoleda:
1.
mlečni sladoled, koji sadrži
minimum 2,5% mlečne masti u suvoj materiji mleka, najmanje 6% bezmasne suve
materije mleka i najmanje 24% ukupne suve materije. Ne sme sadržati biljne masti niti biljne proteine.
2.
krem sladoled, koji sadrži min. 5%
mlečne masti, 6% bezmasne suve materije mleka i minimum 30% ukupne suve
materije. Takođe ne sme sadržati biljne
masti niti biljne proteine, tako da ja svojoj deci kupujem, ako kupujem, samo
krem sladoled.
3.
sladoledni desert, koji sadrži
minimum 2,5% mlečne ili biljne masti i najmanje 24% ukupne suve materije i može
sadržati mlečne ili biljne proteine. Ovo
ja svome detetu ne bih kupila.
4.
smrznuti aromatizovani desert, to
je proizvod koji sadrži vodu, šećer, arome, boje i dodate sastojke. Detetu ni slučajno.
5.
smrznuti voćni desert je proizvod koji sadrži vodu, šećer,
voće, boje, arome i druge dodate sastojke ( praktično to vam je smrznuto
osvežavajuće ali negazirano piće) ali mora sadržati min. 5% voća ili
odgovarajuću količinu prerađevine od voća.
Eh
sad moram da napišem nešto i vezano za moje iskustvo kao tehnologa. Devedeset i
neke godine, kada smo bili pod sankcijama, u velikoj krizi, dođe meni
komercijalni direktor i donese neki beli prah u kesi, i kaže e vidiš, nema
potrebe da pravimo sladoled od mleka kad imamo ovu gotovu smesu samo rastvoriš
i zamrzneš i gotovo. Zamislite, on meni predlaže da pola fabrike stavim van
upotrebe, jer za tu sirovinu je nepotrebna. Ajde kaže on meni napravi ti nama
uzorke od ovog praha da probamo. Pogledam ja deklaraciju na pakovanju, vidim
proteini soje, hidrogenizovane biljne masti, emulgatori, boje, arome... Nigde mleka. Pošto je između tehnologa
i komercijaliste uvek sukob niskog intenziteta, a bogami zna i da eksplodira,
mi smo prema njima obično sumnjičavi te ja shvatim da mi direktor vrši pripremu
za neke drastične promene. Uglavnom napravim ja šlj uzorke od tog praška, kojima se niko nije oduševio, a uz to
složim priču da naši previlnici ne dozvoljavaju upotrebu tih proteina. I tako
odložim proizvodnju takvog tipa deserta.
Međutim
vreme je mene i moje generacije pregazilo i sada imamo sladolede koji nisu od mleka. Na te gotove prah smeše prešle
su i sve poslastičarnice u Beogradu. Vidite da je kod svih sladoled isti, nema
razlike. Ne prave više ni slastičari sladoled od mleka i jaja. Poslednjih godina pojavile su se ekskluzivne poslastičarnice, koje prave
sladoled od mleka, ali cepaju sa cenom. Pa ko voli, neka izvoli - ako može da
plati.
Pravio sam sladoled po prvom receptu, ali previše se smrznuo u zamrzivaču, tj, nije ispao onako vazdušast kako bi trebalo.
ReplyDeleteMiksao sam ga par puta pošto sam ga stavio u zamrzivač.
Neka ideja?
Prvo, odmah da kažem da u kućnim uslovima teško možete da dobijete taj vazdušasti sladoled. Ali opet, pitanje: da niste pregrejali kremu sa žumancima i mlekom, jer u tom slučaju žumanca se skuvaju i odvoje iz tečne faze i vi više nemate kremu. Poenta je da se krema kuva na temperaturi max. 80 stepeni uz neprestano mešanje. Ovo znaju iskusne kuvarice. Nadam se da će vam ove sugestije biti od pomoći.
DeleteHvala na odgovoru.
DeleteU kućnim uslovima sam jedini put dobio sladoled koji se nije skroz zaledio kada sam koristio sledeći recept za osnovnu kremu:
Hladno Kondenzovano, zašećereno mleko pomešati sa šlagom od slatke pavlake.
Kondenzovano mleko dobijem kuvajući na laganoj vatri oko sat vremena dve šolje mleka i 150g šećera.
Ovakav sladoled ima vazdušatost, ali nema onu punoću koju daju žumanca.
Podsetio me je ovaj lepi tekst na jednu dogodovstinu iz vremena dok sam studirala. Imali smo profesorku iz Prehrambene tehnologije koja je vazila za tesku i strogu, elem izasla ja na ispit i izmedju ostalih pitanja naslo se i: koja je razlika izmedju sladoleda i smrznutog dezerta? Kazem ja razlika je u mlecnim proizvodima jer ih sladoled sadrzi a dezert ne (skracena verzija), a ona meni na to cestitam koleginice polozili ste! Ako se dobro secam dobila sam 9... :)
ReplyDeleteKada čitam deklaraciju na sladoledu, treba mi neki priručnik iz tehnologije ili hemije, jer za pola sastojaka ne znam šta su.
ReplyDeleteOnaj prvi nam je pravila baka I zamrzavala u posudama za led. 3 kocke jedna porcija.
ReplyDeleteKrem sladoled nam je pravila mama, ali sa kiselom pavlakom jer nije bilo slatke.
Ne postoji sladoled koji moze da im parira.
Hvala :)
This comment has been removed by a blog administrator.
ReplyDelete