Skrivanje neprijatnih mirisa dezodoransima ili zaustavljanje normalne fiziologije antiperspirantima

                                  Nežno, nežno, nežnije....

Ovih dana tugujem zbog loše muzike, nevaspitanja, TV reklama, maltretiranja likovima neukih političara, strašću političkih navijača, beznađa studenata i propasti države. Tugujem i zbog Noleta koji je poslušao neuku i nestručnu i prvo počeo da klizi, a onda i da strmoglava propada. Tugujem zbog nestalih ukusa, komšijinog dobar dan, pridržanih vrata od strane ljubaznih i nasmejanih klinaca. Tugujem što su mobilni zamenili smeh i šalu, a dobro kupanje agresivni i smrdljivi mirisi. Mnoge od napomenutih problema mogla bi da odnese voda.

Agresivni i neprijatni dezodoransi i u borbi protiv prirode. Znoj se stvara normalno, kao mehanizam kontrole temperature tela. Kao i pH krvi, tako i telesna temprataura moraju da se drže u uskom opsegu. Ubrzano kretanje uzbrdo, pojačane vežbe, stres ili vruća hrana imaju isti poznati efekat - intenzivno znojenje. Napad povišene temperature može da bude fatalan, pa se pri infekcijama organizam rashlađuje znojenjem. Znoj je tečnost. Tečnost isparavanjam hladi površinu. Idealno kada je u pitanju destilovana voda. Nažalost znoj nije destilovana voda, pa isparavanje ostavlja iza sebe rastvorene komponente. Neretko (ako niste pušač) možete da osetite miris kože ljudi koji su jeli beli luk. Intenzivni miris se znojem izbacuje na površinu kože. Znojem se izbacuju i soli i organska jedinjenja. I soli i organska jedinjenja su idealna hrana za bakterije. Uz dovoljno znoja, u uslovima mraka, vlažnosti, konstantne temperature, nedostatka kiseonika i uz dovoljno hrane nesvesno ljudi naprave termostat, idealizujući uslove gajenja bakterija, čiji metabolički proizvodi fino rečeno mirišu neprijatno.

Zbirku mirisa upotpunjuju i ostali fiziološki procesi, sumirani na slici dole.

Zamislite samo očaj koji se širio sredinom osamdesetih godina prošlog veka, kada je glavna komponenta mirisa znoja dovođena u vezu sa shizofrenijom. Na svu sreću nije nađena veza. Ne bi bilo dovoljno što se ljudi "osećaju", već bi svako bio podozrivo gledan s upitom u očima, koja ti je dijagnoza. Ta kiselina je  trans 3-metil-2-heksenska kiselina (TMHA), koja se opisuje kao "kozija aroma". Druga kiselina,  3-hidroksi-3-metilheksanska kiselina nosi miris kumina, a što je posebno interesantno kada se opisuju mirisi začina, neki kumin opisuju kao "miris" muškog pazuha kome je 7 dana izostalo tuširanje, uz aktivno vežbanje. I poslednja komponenta koja aromatizuje pazuh tako da se smatra čak i glavnom komponentom (S)-3-metil-3-sulfanilheksan-1-ol  koja se opisuje kao mešavina mirisa znoja i crnog luka. To je S enantiomer. Njegov R oblik ima voćni miris, a takođe ga luče znojne žlezde. Kako se profil mirisa definiše kombinovanim metodama gasne hromatografije i elektronskim ili ljudskim nosem, jasno je da uvek postoji unakrsni faktor prepoznavanja komponente koja "miriše na znoj" ili znoja koji miriše na neko hemijsko jedinjenje. A ko je za sve zaslužan? Naravno halapljive bakterije. Pet glavnih su Corynebacterium tuberculostearicum, Corynebacterium minutissimum, Staphylococcus epidermidis, Staphylococcus haemolyticus i Bacillus licheniformis. Najznojavija je označena crvenim debelim slovima. Ove bakterije ima svako od nas. Ono šta jedemo utiče na to kako će i one jesti i koji tip arome će se isprofilisati. 

Naravno i ono što oblačimo. Garderoba pamučnog tipa je daleko kvalitetnija od akrilatne plastike, poznatije kao "kinesko"... U pokušaju da se uštedi na pranju, razvijaju se dodatni procesi degradacije koji se otparavanjem vode koncentruju. Tako, jednom oznojena garderoba ima više deponovane hrane pod pazuhom, pa je bakterijama, u opisanim uslovima idealno da se nahrane i razviju još intenzivniji neprijatni mirisi. 

Na osnovu prethodnog ostaje da se urade dve stvari da se ne bi "aroma znoja" osećala na telu. Prva opcija je sprečavanje znojenja. Druga je ubijanje bakterija. Istini za volju postoji i treća opcija, dopunska, ali ona je demode. Čemu evolutivno služe dlake ispod pazuha? Osnovna namena im je da spreče "slepljivanje" kože za kožu, jer upravo to pogoduje bržem rastu bakterija. Ljudi pogrešno veruju da uklanjanje dlaka uklanja mirise. Bilo kako bilo, žileti su presudili dlakama u tom regionu. Sada bi trebalo sanirati štetu. 

Od početaka ljudske civilizacije koja je vezana za prikrivanje ili uklanjanje mirisa dominantno sredstvo je bila higijena. Nauka potvrđuje da je i priroda darežljivo ljudima omogućila da znojne žlezde luče jedinstveni peptidni antibiotik. Nažalost, bakterije se brže množe od količine ovog antibiotika i na kraju ga nadvladaju. I eto problema. Ne želim da ulazim u fiziologiju lučenja znoja i podele na ekrine i apokrine znojne žlezde, kao i na broj istih po kvadratnom centimetru kože. To je za lekare. Onaj zabavniji, hemijski deo je sudbina znoja i kako od smrada do mirisa. Da li maskirati miris, ubiti bakterije ili zapušiti znojne žlezde i ugurati u njih "neškodljiva" aluminijumova jedinjenja? Nekada nisu neškodljiva.

Da li postoji razlika između dezodoransa i antiperspiranta? DA!!!!!

Dezodorans

preparat koji parfemom maskira mirise, a antibiotikom ubija bakterije pod pazuhom. Da belo ostane belo, a crno crno.

Antiperspirant

preparat koji zapušava lojno-znojne kanale. Nema hrane bakterijama, nema smrada. Naravno da se dodaje i malo parfema, jer ništa nema efikasnost 100%.

Suštinska razlika je u upotrebi supstancija koje zapušavaju izlaz znojnih pora.  

(http://www.compoundchem.com/wp-content/uploads/2015/09/Deodorants-vs.-Antiperspirants.png)

Antibakterijsko sredstvo triklosan takođe nije potpuno bezbedan za sve kozmetičke proizvode. Ispod 0,3% se smatra (EFSA) da je bezbedan. Pri tome važi jedan mali, pogani trik. Nikada se ne uzima u razmatranje udisanje sprejeva u malim kupatilima, a ruku na srce ex-YU zona je svetski rekorder u minimalizmu kupatila. U stikovima je po tome bezbedniji. Naravno ako dva puta nanesete neki dezodorans znači da se dvostruko prekoračili bezbednu količinu. A opet, ko još čita uputstvo za upotrebu, naročito kada su dani koji iz vas cede znoj ekspresno. Tada sve curi u potocima. Uz to, ovaj maleni bakterijski ubica može da stvori supermoćne bakterije. Nije baš obećavajuće, zar ne? 

Rastvarač koji nosi dezodorantske supstancije je silikonsko jedinjenje - ciklometikon, za koji je sada jasno pokazano da se akumulira u svim organizmima koja su analizirani. Dakle, ako ga ima u krabama i planktonu, ima ga i u nama, ali hajde da se i dalje pravimo ludi da je on bolji od alkohola. 

Aluminijum svuda oko nas

Znajući da civilizacija dobrih mirisa zamenjuje ugodnu, ne mogu da kažem da prestanete da koristite antiperspirante i vratite se prirodi. Ne mogu, jer nije lepo da nekome u autobusu odnesete nos, kao što su meni stotinama puta, naročito leti. Ali ne mogu ni da se pravim lud, pa da ne prokomentarišem i gornji ACS video i mnoge druge navode, da je mit da je aluminijum opasan i da je mit da izaziva Alchajmera i druge neurodegenerativne bolesti. Kao prvo, rezultati su kontroverzni i zavise od metode i analitičara. Kao drugo, EFSA je saopštila da nema dovoljno podataka da se izvede pouzdan zaključak o njegovoj štetnosti, pre svega zato što su takvi eksperimenti na ljudima nehumani. A trebalo bi da se meri količina apsorbovanog aluminijuma kroz kožu. Ko bi bio lud da pristane na to? Inače sva aluminijumova jedinjenja "rade" na istom principu. U kontaktu sa znojem formiraju gel, koji se polepi po površinama koje izbacuju znoj, a deo kompleksnih aluminijumovih jedinjenja ulazi u pore i tu pravi čep. Zato je važna higijena uveče. Taj sloj mora da se ukloni s kože, a ona imbecilna reklama kako zaštita traje 48 do 72 sata bi trebalo da se smatra aktom protiv ljudskog zdravlja i kao apsolutni nedostatak ukusa. Ne bi bilo loše o svakom od sastojaka napisati po neku reč, ali ovo je prvi, opšti tekst. Uz jednu napomenu. Svi preparati se nanose na ZDRAVU, neoštećenu, neiritiranu kožu. A to znači ako se samo zacrveni NIJE PAMETNO NANOSITI NIŠTA. Inače postoji značajna korelacija raka osoba koje se brijaju i istovremeno nanose ove preparate. Ali, o tome se ne priča. Jer je ovo posao od 18 milijardi dolara godišnje.

Za analizu sam izabrao jedan primer Nivea antiperspirant u stiku.

Aqua, voda

Aluminium Chlorohydrate, neorganski polimer nedefinisane strukture. Formira gel po površini, čep u pori. Masnjikav na opip, kada se kvasi. Kvari garderobu.

PPG-15 Stearyl Ether, omekšivač kože.

Steareth-2,  Steareth-21  emulgatori = surfaktanti, http://www.cosmeticsinfo.org/ingredient/steareths

Glycyrrhiza Glabra Extract, umirući antioksidativni ekstrakt biljke sladić.

Hamamelis Virginiana Distillate, hidrodestilat hamamelisa.

Persea Gratissima Oil, avokadovo ulje. Stvarno su majstori kada da koriste latinski, a kada običan jezik.

Panthenol, provitamin B5 za negu kože.

Trisodium EDTA, kompleksirajuća so za uklanjanje kalcijumovih jona iz znoja.

Butylene Glycol, rastvarač etarskih ulja ili sintetičkih parfema.

Benzophenone-4, UV filter

Polysorbate 20, nejonski surfaktant = detergent.

Iodopropynyl Butylcarbamate, antibakterijski agens, konzervans. Zaštitnik preparata, a ne protiv bakterija iz znoja.

Parfum miris, da prikrije deo neprijatnih aroma.

Smrtonosno mleko - kap po kap vodi pravo u smrt. Ko to tamo laže?

Mleko je ubica.
U njemu se nalazi smrtonosni protein kazein.
U njemu je aflatoksin.
U njemu su bakterije.
Da bi vas ubilo potrebno je da ga popijete.
Onaj ko vam daje mleko je ubica.
Vaša majka je ubica.

Ovakva i slična serija silogizama i konkluzija dovode do tračarenja po internetu. Svi sve znaju, a gde su i kako su stekli to znanje, ostaje misterija. Nije ovde više u pitanju ni obična, normalna logika, ni klasično obrazovanje. Nije ni stručnost. Radi se o tome da ljudi rado LAŽU. Masno i bezobrazno. U ovim internetskim vodama osnovni problem je što ne možete da suočite laika i stručnjaka. I što o hrani svako ko je jede daje sebi za pravo da ZNA. Kao kada bi hodač mostom, čim pređe preko jednog krenuo za podiže drugi. Moramo posredno, preko tekstova koji se kopiraju i prenose da jurimo original i da lomimo deo po deo kule od karata. Činjenicama i naučnim istinama protiv ubeđenja, uverenja ili internet gurua. Zapravo protiv budalaština.

Iluzija puta, iluzija istine

Šta se zamera mleku?

1. Belo je, pa asocira na PETU belu smrt. Ipak svi koji su pili sojino i bademovo "mleko" (zapravo masne vodice) su takođe bele tečnosti. Bela boja je od masti koje su kao sićušne kapljice raspršene u vodi. Tako se dobija taj utisak beline. Ako se ostavi dovoljno dugo da stoji, na površini se uvek uhvati masnoća.

2. Masnoća iz mleka ubija. Opet je bela, ali samo dok ima vode. Muljanjem i sušenjem postaje žuta. Ta boja potiče od karotena (iz biljne hrane). Masne kiseline iz butera su taman toliko otrovne kao i voda koju pijemo. (Ne govorim o prženju na buter, trpanje tone butera u sve i svašta i stalnim podmazivanjima ždrela). Zanimljiv video o poređenju margarina i butera. 

Istini za volju srpski je uvek beo.

3. Napadi na masnoću su deo strategije da sirotinja pije vodice, sa dodacima ko zna čega i mlekom koje ima TALOG na dnu flaše, a da se masnoće prodaju kao nešto treće. OK. Nije to loša reklama, ali mast je mast. Da li je maslinovo ulje zdravije od butera? Nema naučnih studija na tu temu, po mom saznanju. Ako neko ima informaciju rado bih je pročitao. Samo da ne bude priča o zasićenim masnim kiselinama i antioksidantima u ekstradevičanskom ulju. To i nije baš ubedljiv argument. 

4. Napadi za napadom su doveli do teorije mentalnog rastrojstva koja kaže MLEKO IZAZIVA RAK i kiselost organizma i svetsku ekonomsku krizu, pad aviona u Moskvi i ponavljanje izbora u Srbiji. Mleko je krivo za sve. 

Detaljni napad - moja odbrana 

Još uvek mnogi žive u zabludi da je kravlje mleko visokokvalitetna namirnica koja sadrži velike količine proteina i kalcijuma. Međutim, poslednjih godina rezultati velikog broja istraživanja pokazali da od konzumiranja kravljeg mleka ima više štete nego koristi. Zbog viška fosfora i kazeina (proteina u kravljem mleku) ljudski organizam loše apsorbuje kalcijum iz kravljeg mleka, a ne može ni da preradi kazein u potpunosti, što dovodi do njegovog trulenja u crevima. Toksini koji nastaju tokom trulenja izazivaju povišenu kiselost organizma.

Nema takvih istraživanja. Nije tačan nijedan navod. Mada lupetanje kod mene izaziva povišenje pritiska, tako da se zagrevanjem sistema oslobađam ugljen dioksida i postajem alkalan.

Česta upotreba proizvoda od kravljeg mleka (posebno pasterizovanog) smeta apsorpciji gvožđa i doprinosi formiranju sluze u organizmu i razvoju gljivica. Neprijatne posledice toga su: alergije, česte prehlade, kijavica, anemija i astma.

Sluza??? Ko pije mleko ne dobija gljivice. Mleko i gljivice nisu u vezi. Inače bi svi ljubitelji sira bili pokriveni plenivim slojem. A ne budu. Čak ni oni koji jedu buđave, smrdljive i ostale sireve. 

Istraživanja su pokazala povezanost između veće konzumacije kravljeg mleka i nekih ozbiljnih bolesti: osteoporoze (jer mleko povlači kalcijum iz kostiju, umesto da ga daje), ateroskleroze, cista jajnika… Neki naučnici (npr. Colin Campbell)  povezuju upotrebu mleka sa nastankom raka upravo zbog kazeina.

Nema takvih istraživanja. Kazein nigde nije ni osumnjičen da izaziva rak, a kamoli da ima takvih dokaza. Kako su tek cistu jajnika spojili s mlekom, ostaje misterija. U ozbiljna istraživanja se ne računa kada neko napiše knjigu. Ne. Mora da postoji kritička analiza, tzv. recenzija naučne misli. Pa i ako se provuče neki rad koji nema u sebi naučnih kvaliteta on biva brzo izdvojen iz naučne zajednice. Jedini problem je u tome, što je gluplji rad, to ga novinari više vole i šire. Za ono malo popularnosti.

Još jedan minus kravljeg mleka je njegov loš kvalitet. Zatrovanost stočne hrane raznim pesticidima, hemikalije i lekovi koje se daju životinjama (hormoni rasta, antibiotici itd.), loši uslovi u kojima se odgaja stoka, zatim proces pasterizacije – zbog svega toga mleko i mlečni proizvodi bukvalno postaju otrov. Nemojte očekivati ni dobar rezultat od kupovnog jogurta s probioticima. Zajedno sa malom dozom tih probiotika dobićete porciju teškog za varenje proizvoda, često sa dodatkom šećera, konzervansa i veštačkih aditiva.

Jedina realna opsanost zaista leži u nekim od navoda. Skorašnji slučaj aflatoksina to potvrđuje. Količina antibiotika i odavno nije opasnost. Nije mi jasno šta imaju protiv jednog od najvećih genija svih vremena hemičara i mikrobiologa Luj Pastera? Pasterizacija je genijalni i bezbedni postupak zaštite mleka od mikroorganizama. UHT mleka nisu pasterizovana. Sirovo mleko može da bude izvor patogenih bakterija, ali i ne mora. Kao i svaka druga hrana. Da napomenem da su biljna mleka sojina i bademova imala i više aflatoksina od kravljeg.

Bez obzira što ne smatram mlečne proizvode zdravim namirnicama, ponekad ih ipak jedem, jer na taj način unosim promene u svakodnevni jelovnik, a volim i pikantan ukus kozjeg ili ovčijeg sira, posebno u kombinaciji sa povrćem.

Veoma hrabar gest, nekoga ko je napisao da mleko izaziva rak. Sumnjam da bi istom lakoćom pio benzen koji je dokazani kancerogen.

Snaći se u izboru mlečnih proizvoda pomoćiće ova hijerarhija.

Na samom vrhu ove hijerarhije su namirnice od sirovog kozjeg i ovčjeg mleka, koje su najbolje za upotrebu, ako već ne možete bez mleka. Pasterizovano mleko gubi enzime, ali zahvaljujući manjim molekulama, jogurt i sir od kozjeg ili ovčjeg mleka predstavljaju bolji izbor, nego iste namirnice od kravljeg mleka.

Sirovo ovčije mleko može da bude veoma opasno, ako je životinja ima brucelozu koja nije samo naš problem. 

Sve ovo bi moglo da prođe kao lični stav. Ima grešaka, koje se stalno prepisuju po internetu. Evo serije ozbiljnih pogrešaka, pa ako naletite na njih i na drugim mestima, da znate šta nije tačno.

Kriterijumi u ovoj hijerarhiji su:

• Sadržaj enzima kojih ima samo u sirovim namirnicama i koji pomažu u varenju hrane. Tokom obrade na temperaturi preko 50˚С enzimi se raspadaju. Zbog toga svaka pasterizacija otežava varenje namirnica.
• 
  
• Veličina molekula. Molekuli masti i proteina u kozijem i ovčijem mleku su znatno manji nego molekuli kravljeg mleka. Što je manje molekula, našem organizmu je lakše da ih apsorbuje.
• 
  
• Sadržaj vlage. Namirnice sa manjim sadržajem vlage zahtevaju više napora za varenje.
• 
  
• Enzimi koji se nalaze u mleku nemaju veze s varenjem. Grejanje mleka ili jajeta dovodi do denaturacije proteina, koja POTPOMAŽE VARENJE. Mnogi izvori hrane imaju svoje prirodne inhibitore enzima varenja, pa se kuvanjem njihov efekat poništava ili umanjuje. 50 stepeni nije ni pasterizacija, niti denaturacije. To je nešto više od mlakog mleka.
• 
  
• Veličina molekula Ovo je notorna glupost. Kazein je kazein. Mast je mast. 
• 
  
• Dokaz o veličini molekula. Svi su kazeini slični. 

I ponešto o sastavu mleka. Voda i ....

Constituents (/ 100g)	Cow	Goat	Sheep	Buffalo
Water (g)	87.8	88.9	83.0	81.1
Protein (g)	3.2	3.1	5.4	4.5
Fat (g)	3.9	3.5	6.0	8.0
Carbohydrate (g)	4.8	4.4	5.1	4.9
Energy	66.0275	60.0253	95.0396	110.0463
Sugars (Lactose) (g)	4.8	4.4	5.1	4.9
Fatty Acid
Saturated (g)	2.4	2.3	3.8	4.2
Monounsaturated (g)	1.1	0.8	1.5	1.7
Polyunsaturated (g)	0.1	0.1	0.3	0.2
Cholesterol (mg)	14	10	11	8
Calcium (iu)	120	100	170	195

Source:-  Mc Cane, Widdowson, Scherz, Kloos.

• Sadržaj vlage kontradiktornost. Ako sirevi imaju manje vode, a imaju, kako je onda moguće da su u hijerarhiji iznad mleka po kvalitetu. Mleko bi se onda lakše varilo, jer ima mnooogo više vode. 

Zaključak . 
Pijte mleko i uživajte ako Vam prija. Na njemu je stasala civilizacija koja nije imala internet. U zemlji seljaka (ratara i stočara) izbor je širok i prepušten Vama.  Nema ni trunke istine o truljenju mleka u crevnom sistemu. Jer stoka ne pije mleko, a biljna hrana joj i te kako truli u stomaku. To znaju svi sa sela. Krava je emiter metana. I to, što zdravija krava, to više metana. 

Vitaminska biblija – vitamini smrtonosni ili spasonosni?

Napisano februara 2014, ažurirano 10. 2020. u novoj seriji o vitaminima.

Prvobitni tekst je nastao kao deo neke zajedničke priče o mineralima i vitaminima između blogera 2014. Nažalost stranice su se ugasile, WP nam je napravio problem, pa sam odlučio da napravim jednu seriju tekstova o suplementima, od kojih vitamini imaju centralnu ulogu. Vitamini su deo hrane i predstavljaju minimalne sastojke, od kojih su neki izuzetno malo zastupljeni i to samo u ponekom tipu hrane. Upravo promene režima ishrane je naterala konzumente i još važnije lekare i zakonsku regulativu da propiše dopunsko unošenje vitamina i minerala kao definisanih suplemenata. Ovo će biti serija tekstova o pravim (potrebnim) količinama, zašto ih ne treba uzimati na svoju ruku i kako da ne nasedate na moćne reklame da ćete umereti ili zaglupeti ako preskočite neku kutiju nečega. Ili da postoji PREVERNTIVA kao OBAVEZA.  

Sendvič koji niste probali.

Vitamini su organski molekuli neophodni za normalno funkcionisanje čitavog spleta ćelijskih procesa. Stručna definicija se dopunjava “potrebom za malom količinom ovih supstancija”. Čitav niz bolesti se javlja ako se ne unosi potrebna količina vitamina HRANOM. Naravno, preterivanje je dovelo do uočavanja drugog niza posledica – hipervitaminoza kao posledica prenaglašene upotrebe raznih vitaminskih suplemenata. Čarobnim pilulama mladosti, koje će da isprave sve loše u našem životu. I stres i svakodnevno buljenje u titrajući ekran i nisku platu i izgubljenu ljubav.

Sve se može nadoknaditi ako se poživi. A za dug život tu su Kerba ili Tebra Life, sa zanosnim lepoticama, koje gutaju tabletice, uz osmeh, ali obavezno u donjem vešu. I upravo je tu tajna zašto ti suplementi (vitamini) ne deluju kod mene ili Vas. Zaboravljate da Vam je za njihovo dejstvo neophodno da ste dugokosa plavuša u donjem vešu. Zato samo za poneke ima nade :).

Njam, njam, mnogo formi čistog zdravlja.

Naravno druga strana zna da su svi “veštački vitamini” otrovni i da ih treba izbegavati.  I tu, čitajući takav “članak”, čoveka koji 20 godina luta i plaši ljude, shvatam da svi oko mene imaju istu fiks ideju. Vitamin C neće delovati ako nije iz prirodnih izvora. Isto važi i za D, A, kompleks B vitamina. Neće, jer je samo prirodni vitamin aktivan, a veštački nije. Da li je stvarno tako? Nije. Nije jer ako je u pitanju ista supstancija, svejedno je da li je poreklom iz šargarepe, GMO pirinča, epruvete ili prosto iz flašice. Da li će delovati isto? Hoće ili neće. Unos vitamina je vezan za strah od bolesti, smrti, nesposobnisti ili prosto želje da se ostane ili postane mlad, vitak, jak, lep i savršen. Pol nije bitan. Obrazovanje nije bitno. Svi nasedaju. Čak i moje kolege. 

Prirodni izvori smrti – aflatoksini.

Sve što je prirodno je bolje ili bar dobro. (Nije!!!!) Nema u prirodi antibiotika ili vakcine. Neka su jedinjenja bila polazna, tzv. prekursori, ali ih je tek dalji razvoj (derivatizacije i sinteze) usavršio. I šta su ljudi uradili? Gutali razne antibiotike i kada je potrebno i kada nije. Posledice su razvoj superbakterija. Ali ne u superlativu, već cinično super. Tako je i sa vitaminima. Bili prirodni ili sintetički, preteran unos ima isti – loš efekat. Samo se problemi lakše i brže uoče ako se višak vitamina unosi kao suplementi. Ali vitamini mogu da budu i opasni za zdravlje sredovečne ili starije populacije.

Britanski Dailymail je objavio zanimljivu priču, podsećajući me na vic o krojaču. Ukratko, čovek počinje da konzumira glukozamin, zatim riblje ulje lečeći povređeno koleno. Po savetu lekara??? Glukozamin je prirodni derivat. Riblje ulje isto. Pa ipak, kolenu nije bilo pomoći, a stvoren je niz drugih zdravstvenih problema. Mit o suplementima se stalno ruši. Kod mnogih ljudi. A šta tek reći za zeolit, kaobajagi vitamin B17, srebrnu vodu i sl. “čuda”?

Šta tačno znači rečenica posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom oko najobičnijih suplemenata? Ništa, osim prevare i skidanja odgovornosti sa sebe. Prebacivanje iste na drugoga. Moj komšija je upalio zavesu i deo zida od neipravne, samozapaljive kineske grejalice. Drugome je ruku umalo odsekla kineska električna testera. Zahvaljujući tenderima i kupovini xxx (cenzura)  kineske opreme shvatili smo koliko je realno loša. A sada mala magija. Ista zemlja, kao pravi dobre lekove, vitamine i sl. suplemente. Kineska fabrika niske tehnologije napravi hemikaliju, npr. VITAMIN C. I nazove je tako. Većim delom to i jeste vitamnin C. Ali uz C, tu su i razna druga slova, jer se Kinezima ne isplati da prave visokoprečišćen vitamin C. Takav (prljav) kupuju svi. Prepakuju ga u kesice, folije, ampule. I nazovu prirodni vitamin C. Nije čist, jer je poreklom iz prirode. I mi ga gutamo jer su nas lagali, a mi lažemo našu decu da će prehlada brže i lakše proći ako se VITAMINIZIRAMO. 

Da je takav ili u limunu, paprici, paradajzu još efikasniji? I tako se u trenucima prehlade proguta po koje kilo limuna, od kiseline zaboli želudac, rastvori se zubna gleđ. A prehlada? Traje samo 7 dana kada se leči. Nedelju dana ako se ne leči. Čitajući najnovije podatke o efektima vitamina C na zdravlje, prikupio sam razočaravajuće informacije. Jednom rečenicom glase: nema dokaza ni kada se uzima kao prirodni, ni kao sintetički da poboljšava ozdravljenje, niti da sprečava visrusne ili bakterijske infekcije. Ali, bar ne šteti ako se uzima “normalno”. U okviru preporučenih doza. (Prva verzija je bila februara, 2014, druga 02.2017. i sada 28.10.2020. isto važi).

Finski paradoks je termin koji sam skovao po analogiji s francuskim. Samo ovaj nema u sebi ničeg pozitivnog. Naprotiv. Veoma zanimljiv članak je izišao tamo daleko, odakle su i krenule vitaminske pomame. Suština upotrebe vitamina kao suplemenata (bilo sintetičkih ili ekstrahovanih iz prirode) je NOVAC, a ne ZDRAVLJE. Nema potrebe za dodatnim vitaminima ako se hranimo normalno, kažu eksperti: biohemičari, lekari, nutricionisti. Ima, ima i potrebno je mnogo više od onoga što preporučuju lekari kažu proizvođači.

Šta kaže tvrda nauka? Vitamini da ili ne kao suplementi?

Sve je zapravo i počelo objavljivanjem rada 1994.-te godine kako utiču vitamini A (β-karoten, kao prekursor vitamina A) i E (α-tokoferol) na zdravlje sredovečnih pušača. Studija je u Finskoj obuhvatila 29.000 muškaraca. I rezultati su bili šokantni. Beta karoten statistički značajno (18%) povećava učestalost raka PLUĆA, a smrtnost povećava za 8%. Vitamin E je pojačavao incidencu raka prostate. Nova potvrda da su vitamini opasni i da povećavaju broj obolelih od raka prostate zbog vitamina E stiže 2011.-te. Vitamini nisu bezopasni, potvrđeno je i kod žena, gde je vitamin D pokazao povećanje infarkta miokarda, naročito uz kalcijum kao suplement. Veliki broj drugih studija ima isti zaključak. Vitamini sami ili uz druge suplemente ne koriste zdravlju, niti su faktori prevencije raka. Umesto toga, mogu da budu faktori rizika. I sve ovo važi samo za OPŠTU populaciju. Dakle za sve nas koji samo bežimo od realnosti. Ove studije se ne odnose na one slučajeve u kojima se vitamini i drugi suplementi daju kao deo terapije. Ali zato nema nikakve sumnje da nema studije koja je pokazala da voće ili povrće može (opet opštoj populaciji) da izazove ikakvu štetu, ako se jede RAZNOVRSNO voće, povrće, mleko, meso, žitarice. Ovde se ne misli na alergije, afla toksine, herbicide i radioaktivne nuklide.

Vitamini koji život znače.

Zašto se onda ispoljava razlika između vitamina unetih hranom i vitaminskh suplemenata, ako već razlika nije u izmišljenom prirodno-sintetičko? U pitanju je tako poznata reč DOZA.  Uneti toliku količinu vitamina ODJEDNOM bi bilo kao da pojedete 6 kg šargarepe uz svaki obrok, pa tako danima. Ili da popijete odjednom svih 8 čaša voda da bi "hidrirali" organizam. Zato, napred kroz život samo prirodnim koracima, to su pravi vitamini za Vaš život. A tu će vam pomoći Vitaminska biblija, a ovo je jedan njen deo. Nadam se da ćete strpljivo pratiti put razvoja nauke vitamina, kao i zablude do kojih su nas mediji doveli.

Micelarna voda za čišćenje masnoće i šminke - apsolutna hemija

Učenje hemije nije lako. Ali razumeti je bez učenja, prepričavati je i davati sopstvenu viziju hemijskih fenomena je čudo koje se regularno dešava i u svetu i kod nas. Nema veze. Jednom sam rekao da sam odgledao dosta youtube o letenju i da se osećam dovoljno kompetentnim da upravljam letelicom ili još bolje da budem kardiohirurg. Počeo sam blogovanje s tekstom o konjskom šamponu. Zatim su na red došli sapuni. I slika koju sam napravio da bih objasnio kako sapuni peru.

Šta je u stvari sapunski rastvor? Micelarna voda. Eto koliko je jednostavan pojam micelarne vode. Ali pre dubljeg zavirivanja u tajne profitabilnog proizvoda da vidimo kako naše popularne stranice prikazuju micelarnu vodu. Ili kako pričaju besmislice. Citiram (da ne bih bio plagijator kao neki ...)

Prvi put je upotrebljena u Francuskoj, a radi se o vodi koje nije za ispiranje, ne sadrži sapune, a sadrži micelarne molekule...Micelarne molekule su sagrađene od masnih kiselina koje se dobijaju iz prirodnih šećera, a kad ovu vodu stavite na pamuk, ovi molekuli se aktiviraju štiteći kožu od svih štetnih uticaja i zagađenja. Završen citat. 

Crvena glavica - polarni deo. Žuti štapić nepolarni deo. Crno - prljavština na licu.

Ili Mondo portal. Citiram: micelarna voda sastoji se od micela - posebnih vrsta molekula koji se dobijaju od prirodnih šećera u vodi odgovarajuće pH vrednosti, dakle - onoj koja nije tvrda. Micele privlače i uklanjaju sa lica nečistoće (i one koje su rastvorive u uljima i one koje su rastvorive u vodi) ne isušujući kožu. Završen citat. Razjašnjenje nešto kasnije.

Ovakvih sajtova kod nas ima na desetine. I naravno da nije sve netačno. Ima i blogova s korektnim opisom. Kao što je Kremašica. 

Da pođemo redom. Šta je stvarno micelarna voda? To je rastvor detergenta. Ne bilo kog, već nekog iz serije onih koji najmanje iritiraju kožu, a prilično su jeftini. Trik uopšte nije u skidanju šminke ili prljavštine s kože rastvaranjem, već u kombinaciji pilinga vlaknima pamučnog tufera i detergenta. Svi korišćeni detergenti su čista sintetika. I u principu nema tu ničeg lošeg. Na kraju krajeva isprobajte micelarnom vodom i s par tufera da operete tanjir. Biće skoro čist, bez ispiranja. E sada da li biste baš jeli iz njega? Ali se poljubac u takav obraz smatra higijenski ispravnim. Čudno.

Ono u čemu se ne slažu reklame i sajtovi glavnih proizvođača su kada se koristi MV i da li se koristi česmenska voda za ispiranje lica. Naravno i oni počinju priču sa...jednom davno u Francuskoj su izmislili micelarnu vodu, pa eto i mi kao ona žaba što je čula potkivača, pa refleksno podigla nogu, krenuli da pravimo istu takvu magičnu vodicu. Zapravo nema magije. Samo hemije. Iako je život uvek između magije i hemije ovde je stvar jasna. MV nije zamena za umivanje, kao što ni Elvita keks nije ručak.

Svaki detergent ima neku graničnu koncentraciju kada se pri rastvaranju njegovi molekuli tako skupe da formiraju sferu (ruku na srce to mi idealizujemo) koja se zove micela. Takva koncentracije se označava kao KRITIČNA. Kritična micelarna koncentracija nam govori da će svaki dalji dodatak detergenta ili bilo koje masnjikave komponente (prljavština, sebum, čađ, šminka) ulaziti u te micele. A onda ih pamuk jednostvno oguli i zalepi za sebe. Da je micelarna voda efikasna sama po sebi, ne bi bilo potrebno natapanje abraziva (ribača - pamučnog tufera) i to ponekad i 3-4 puta, već bi samo kvašenje bilo dovoljno i sva prljavština bi bila skinuta, kao kada perete ruke sapunom.

Najskuplja i navodno najbolja, najblaža...

Sastav: WATER (AQUA), PEG-6 CAPRYLIC/CAPRIC GLYCERIDES, CUCUMIS SATIVUS (CUCUMBER) FRUIT EXTRACT, MANNITOL, XYLITOL, RHAMNOSE, FRUCTOOLIGOSACCHARIDES, PROPYLENE GLYCOL, DISODIUM EDTA, CETRIMONIUM BROMIDE.

Voda, smeša polietilenglikolskih derivata kaprilnih i kaprinskih triglicerida (emulgator, omekšivač i premašćivač), ekstrakt krastavca (sećate se žena iz raznih filmskih scena čija su lica presvučena kolutićima krastavaca), ugljeni hidrati - šećeri sledećeg sastava (manitol, ksilitol, ramnoza, fruktoziloligosaharidi -kao u Balansu - humektansi), propilen glikol (humektans), kompleksal koji "omekšava" česmensku vodu, i zvezda proizvoda katjonski detergent i antiseptik - cetilpiridinijum bromid:

Cena mu je oko 250 dolara, za 1 kilogram. Pitanje je koliko ga ima u 200 mL ove vode koja košta oko 15 dolara, pri najboljim cenama na tržištu (za korisnika)? Neka približna računica kaže oko 80 mg u svih 200 mL. Isplati se zar ne? Generalno najskuplja komponenta u šamponima, micelarnim vodama i sličnim proizvodima je dejonizovana voda.

-----------------------

Razjašnjenje

Nikada mi neće biti jasno kako se neko dokopa portala i isprosipaju svoje nebuloze. Od šećera samo mikrob može da napravi masne kiseline. Micelarni molekuli ne postoje. Micela je čestica, baš kako je prikazana na gornjim slikama. Pamuk ne "aktivira" molekule. Tužni tragovi "novinarstva". O stručnosti nema reči.