Ta divna reč molekul

 O molekulima života - reč, dve, tri

Nova serija - priča 3

Davno neko vreme bez sveta i života. Neki opasni gasovi koji su ispunjavali prostor. Malo delo hemije. I munje, gromovi, varnice. Pražnjenja koja započinju haos. Haos započinje sudare i pregrupisavanje nekih atoma. Nastaju molekuli, nastaju polimeri, nastaju znakovi života. Od tog doba, priroda je sastavila šta je htela. mogla i umela. Potrajalo je, ali sastavila je i čoveka. Da li je baš ponosna na svoja dela, nije ni bitno. Nisu mnogi roditelji ponosni na svoju decu. Naročito ako biju ili gaze studente.

Tako u tradiciji nastanka svega što znamo, a što se sastoji od molekula (ili atoma) priroda je nekim životinjama dala sposobnost da lete preko Anda, a nekima da prave brane po rekama, gamižu po dnu okeana osvetljavajući nedodirljivu prazninu. Od svih kreativaca, čovek je prirodi najviše pomogao svojom kreativnošću (pazite nisam rekao dobrotom), praveći nove molekule, pa čak i nove organizme. Uzbudljiva i maštovita bajka koja od ćilibarnog komarca reinkarnira dinosaurusa. Mašta? Videćemo. Neka nova AI možda se zaigra. A baš tu AI stvorio je kreativni čovek. Koliko se tu tek molekula uključuje u proces razmišljanja, sećanja, stvaranja.

Priroda je racionalna. (Uglavnom). Da li ste znali da insekti u svom telu drže "čorbicu enzima" koje po potrebi koriste više puta? Racionalnost, jer ako bi stalno pravili nove molekule, stradali bi brže. Čovek takođe iz "molekulskog đubreta" recirkuliše sirovine za nove molekule. Čak ni najčistiji vegan na svetu nije vegan, jer autofagijom i drugim mehanizmima jede samog sebe. Enzimi koji su tu, a zarobljeni u matriksu (ona pominjana čorbica enzima) inspirisali su biotehnologe da vežu enzim za plastiku, strogo mu zabrane da beži s mesta i da u tonama i tonama mleka (samo 1 kg) takvog enzima uništi laktozu i eto čuda. Problematična hrana prerađena enzimom postaje laka za varenje i nema više intolerancije. Jedan molekul laktoza transformisao se u dva molekula (glukozu i galaktozu). Enzim je naravno laktaza.

Kad jedemo molekuli pokušavaju i nama i pčelama i mikrobima da govore čega ima u toj sirovini i počinje da se pravi potrebni enzim u mnooooogo većoj količini, nego kada hrane nema u našim ustima, pa nadalje. Tako npr. ako popijete ovseno "mleko" organizam pravi amilazu, jer je to "mleko" od skroba. Ako popijete bademovo "mleko" prave se proteaze (jedu proteine) i lipaze (cepaju masti). Kao da ste pojeli šniclu. Ako popijete sok koji je zaslađen glukozom nema tog organizma koji će da pravi amilazu, invertazu ili proteazu (ako je zdrav-normalan). Tako i npr. pčela ako popije invertni sirup neće da pravi invertazu, ali hoće neke druge enzime. Jedan od najbitnijih enzima je enzim koji oksiduje glukozu do kiseline praveći vodonik peroksid, dezinficijens svima dobro poznat. Jer pčela je čudo, baš kao i cvet.

Ključni korak u varenju je povratna regulacija. Kada bi se proteaze (enzimi što grickaju meso i sve druge proteine do aminokiselina) stalno lučili u organizmu na kraju bismo pojeli sami sebe. Mora da postoji neki molekul koji je stop. I neki drugi koji ga prepoznaje. I neki treći i peti i stoti. Nije možda dobra analogija, ali kao kod kretanja po ulici, haosa, ali i semafora i policajaca kontrolora.

Jednom zauvek- čuvajte vaše molekule. Nema tih smutija, botoksa, hijalurona, puževe sluzi i trčanja po suncu, koji mogu mrtvu kožu od sunca, propalu jetru od alkohola, oslabljene oči od noćnog zurenja u mobilni da ožive. Ima šminke, ali to su najčešće minerali, pigmenti i boje. To nisu molekuli života. Ima i transplantacije, ali tada se uzimaju neki gadni molekuli koji utiču na imuni sistem. Ima i naočara. U ovom vremenu glasnosti uvek se nađe neki nadrilekar koji uz svoj moral prodaje i vodicu koja pamti ili ima živog kiseonika, razigranog vodonika ili zaljubljenog ozona. Tek jedna takva prodavačica pokušava da ovom molekulu neobične lepote i ubitačne snage pripiše svojstvo čupanja antibiotika iz mesa i svih toksina. Najstrašnije je što na ovim mrežama ne možete takve mračne likove da zaustavite ili bar upitate - KAKO? Kojim mehanizmom? Šta je difuzija, šta oksidacija, a šta polimerizacija? Koji su to toksini i koji parziti u našem organizmu? Ove reči su običnim ljudima nepotrebne, a nama hemičarima mentalna sonda da li je neko u tim reklamama bezobrazan ili prosto glup. Ne isključujem dualnu prirodu pokvarenih ljudi.

I naravno nemojte da pijete po 8 čaša vode (8 x 250 mL) ako imate 45-60 kg. Višak vode ne hidrira. Baš kao što ni glicerol ne hidrira ruke u kremama, niti će vam biljka cvetati dan i noć ako je zalivate na svakih 2-3 sata.

A sada reč-dve o čarobnom molekuli koji sprečava starenje.

Ovo je naravno šaljivi kraj, jer takav molekul ne postoji, ali kada bi postojao zvao bi se SPOKOJIN. Dakle priđe vam neko i izvređa iz čistog mira. Ali spokojin ne dozvoljava vašim ušima da prihvatite njegove reči, već umesto besne bujice pomahnitale osobe vi vidite balavo dete koji pljucka dok ljutito guguče. I umesto da vas iznervira vama se lice razvuče u spokojni osmeh, a spokojin se širi krvnim sudovima. I odete nasmejani, bez stresa. Jer stres povlači mnogo molekula u našem organizmu da rade protiv nas. Tako da bi molekul života SPOKOJIN mogao biti neki narkotik, bensedin i sl. ali bez ikakvog škodljivog efekta. Osim malih bora na licu - zbog osmeha.