Wednesday, August 14, 2013

Jedite spanać, u njemu ima puno gvožđa - reče mama deci i slaga ih

Demistifikovanje spanaća i drugih "zeleniša" - ne jedite ga sirovog!!!!


Da li si sigurna mama da je ovo puno gvožđa? A ako slomim zub?


Kažu da je spanać je potencijalno zdrava hrana, ako se pravilno gaji, bere, čuva i procesuje. Inače postaje gadni neprijatelj zdravlja. Da li bi trebalo da se brinemo o tome kakav nam je kvalitet spanaća na trpezi? Generalno  NE, jer nije dobar, ali mi tu ništa ne možemo da uradimo. Ne valja nam ni mleko, pa šta. Ne valja nam ni sir, ni meso, kukuruz, hleb, riba. Zašto bi smo se onda brinuli o spanaću?

Ništa me tako godinama nije nerviralo kao savet:  jedite spanać, koprivu i druge zeleniše, u njima ima puno gvožđa. I ako je Tito u onom poznatom vicu, posle dosta viskija, u Smederevu podigao železaru, jer je umesto grožđa čuo da ima gvožđa, čudo je što mnoge majke danas spopadaju decu da jedu ove, veoma često, ogavne namirnice, pogrešno spremljene, bez mleka i mlečnih proizvoda. Spanać nije lako svarljiv, niti je uvek zdrav. A tek sirov? 

Ali pre nego što napišem šta kažu kolege koje su ga analizirale i otkuda ta čuvena bajka da u biljkama ima toliko gvožđa, da vidimo razliku u kupovini spanaća kod nas i u svetu.



Kao i drugo povrće spanać se kupuje na 3 načina. Na pijaci, najčešće, neprekidno zalivan vodom iz improvizovanih Coca-cola prskalica (ova koka kola ne miruje u pravljenju štete). Lišće se prevrće, pri čemu se mešaju razni slojevi. Ako je oštećeno, isprskano, ubrzava se rast bakterija. Svaki prelom na listu omogućava curenje hranljivih sastojaka i razvoj bakterija. Kako pojedini seljaci prskaju i koliko? - ostaje otvoreno pitanje.



Drugi način  kupovine su bakalnice ili supermarketi u kojima se hrana suši, izložena je jakom svetlu, promaji, prašini i pipanju. Obično je lišće izgubilo boju, postalo je žućkasto, pocrnelo, prelomljeno. Ovakva prodajna mesta treba izbegavati, jer je ovakva hrana štetnija i od prethodne. A mislili ste da ne može gore?!

Sunce se rodilo mnogim lenjim domaćicama, zaposlenim ženama i neukim kupcima kada su lanci supermarketa počeli da pakuju hranu u posebne kese. Tako spakovana je čistija i zdravija, misle mnogi potrošači. Ali je upravo obratno. Naime, veliki proizvođači na zapadu su odavno konstatovali smrtonosnu E coli (Escherichia coli) u svojim proizvodima. I gle čuda. U organizovanoj zemlji postoji organizacija koja o tome obaveštava proizvođače i zabranjuje promet takve robe. Ono što je malo poznato je da svetski proizvođači spanaća peru spanać u hlorisanoj vodi. I pored toga ostaje 1 do 10% bakterija koje su preživele, naročito u naborima listova i na prelomima koji su neizbežni kad je spanać u pitanju. Dodatno neke bakterije koje se ne nalaze prirodno na spanaću mogu se ili na tezgama ili na proizvodnim linijama prebaciti s jednog tipa povrća ili voća na spanać. I obratno. Ako hlorisana voda ne može da ubije sve bakterije, zamislite samo šta im radi obična voda!!!! Hrani ih.

Spanać iz kese nije ništa čistiji od onoga s tegze, ali ima manje posla. Čak i na pijaci se mogu naći prodavačice koje "čistim" nožem skidaju viškove. Na tim prelomima rastu brojne bakterije.

Dakle ako želite kvalitetnu sirovinu kupujte spanać na pijaci, kod prodavaca koji ga ne kvase i ne čiste.

FDA (američka organizacija za kontrolu prometa hrane i lekova Food and Drug Admistration) neprekidno analizira kvalitet svakog pojedinačnog proizvođača živežnih namirnica. I pogodite koji se proizvod najčešće nađe na udaru. Spanać, brokoli i sl. zeleniši. Tu i tamo kompanije "dobrovoljno" povuku spanać i sve proizvode koji su korišćeni od nekog anatemisanog proizvođača.

Ko u Srbiji radi takve analize? Ko obaveštava potrošače? Niko, koliko ja znam. Nema državne agencije koja bi nam saopštila koje se to bakterije kupaju po našoj hrani na našim pijacama. Izguglovao sam "spanać pun bakterija" i umesto bilo kakvih prikaza na tu temu iskaču mi budalaštine kako spanać ubija bakterije, kipi od gvođža, spada u 20 čudesnih namirnica i sl. Prvo - nema čudesnih namirnica! Drugo - spanać je podloga za rast bakterija. Treće - ne dajte ga deci dok ne naučite sve o njemu. Ali kako da naučite kad nas niko ne podučava.


Makrobiotičari  spanać kuvaju samo 1 minut u velikoj količini ključale vode. Na taj način se mogu ukloniti neki antinutritivni sastojci, ali bakterije se ne mogu uništiti na ovaj način. Za sigurno uništavanje bakterija (i dalje nije 100%) primenjuje se autoklaviranje (što je grejanje na 121°C, minimalno 15 minuta). Ako se u jednominutno pripremljeni spanać doda meso ili krompir dodaje se nova hrana za bakterije (E. coli, Listeria monocytogenes, Listeria innocua i Listeria seeligeri). Zbog ovih bakterija spanać se u frižideru čuva 1-2 dana, a blanširan ili skuvan u zamrzivaču do 10 meseci (FDA). U ovom korisnom dokumentu imate sigurne podatke koliko se hrana čuva i kako se ponaša pri zamrzavanju. Saveti sa tzv. zdravohranskih sajtova da se čuva do 5 dana, da se kuva 1 minut i da se ne podgreva u mikrotalasnoj su obične gluposti.

U kakvoj su vezi gvožđe i bakterije? Često bakterije na podlozi na kojoj rastu uzimaju nophodno gvožđe i osiromašuju podlogu. A sada par reči o Popaju, koji je za mnogo toga kriv, ali nije za sve. Većina ljudi je u svakodnevnom životu koristila neki od džepnih kalkulatora. Svaki je imao karakterično dugme, označeno strelicom. Kada se pritisne ono pa 2 iskucava se .2, a znači 0,2. U starijoj literaturi, čak i naučnoj postojala je ova tačka, ali ne i nula ispred nje. Prepisivači, koji nisu znali osobenosti ovakvog pisanja (1870, nemački časopis, "osumnjičeni" Emil von Wolff) su mislili da je štamparska greška. I tako je količina gvožđa od .02 g po kilogramu "ispravljena" u 0.2 g po kilogramu. I svi su bili srećni. Tvorci crtanog filma jer su dobili način kako da Popaj postane jak, roditelji jer je spanać jetiniji od mesa. Inače tačan izvor greške se ne zna. Sve su ovo spekulacije i mentalna razbibriga.

Evo načina kako se spanaćem može obezbediti dovoljno gvožđa.


Igra brojeva


Gvožđa ima oko 2,7 mg u 100 grama sirovog zelenog, očišćenog lišća. Oko 100 grama sirovog spanaća i jeste doza po obroku. I to bi bila dnevna doza od oko 15 % potrebnog gvožđa za odraslu jedinku. Lepo, ali ima jedno ali koje sreću kvari. Ovaj tip gvožđa spada u ne-hemsko gvožđe, pa i da nema oksalata,   zdrava osoba bi mogla da resorbuje maksimalno 15% PRISUTNOG gvožđa. To znači da se od 2,7 mg resorbuje 15 % (iako je efikasnost resorpcije iz spanaća mnogo bliže 5%). Ukupno se spanaćem unese SAMO 2,25% po obroku. A problem s oksalatima i dalje ostaje. Obratite pažnju da su Amerikanci rešili problem anemije i nedostatka gvožđa obogaćivanjem (fortifikovanjem) cerealija (žitarica) koje tako zdušno gutaju svakog jutra. To stvara neke druge probleme, ali su rešili problem anemije.



U samo jednom obroku pileće džigerice (jetre) (84g) na raspolaganju je 11 mg gvožđa ili 65% potrebne dnevne količine. Za hem gvožđe (meso i džigerice) efikasnost usvajanja je oko 18%. Tako se ovim obrokom resorbuje 11,5% gvožđa. Za to je potreban efektivni ekvivalent od 1,3 kg najkvalitetnijeg spanaća. A često je skuplji od mesa (klikni).

Ali, ako nema gvožđa koliko se mislilo, oksalata ima. Na svakih 2,7 mg gvožđa stoji 1 g oksalne kiseline. Ona reaguje i s kalcijumom i gvožđem gradeći fero oksalate i kalcijum oksalate. Upravo u toj kiselini leži problem resorpcije gvožđa. Zato se spanać priprema i servira s mlekom, jogurtom ili kiselim mlekom. Na svakih 100 grama spanaća (1 g oksalne kiseline) potrebna je jedna čaša jogurta ili mleka da prevede oksalnu u neškodljivi kalcijum oksalat. I u svim slučajevima kada se unose oksalati preporučuje se povećano pijenje česmenske (ne Rosa) vode.

Zato spanać pripremajte u malim porcijama, uklanjajući sve žile. Ovo je najsporiji deo, ali je neophodan u procesovanju. Kratko ga provucite kroz kipuću vodu (1-2 minuta) i ocedite. Propasirajte ga, napravite pire i napravite neki beli sos s mlekom (bešamel). Servirajte ga toplog, uz dodatnu količinu kiselog mleka.

Ipak, u meni ostaje dilema, čemu sve ovo? Samo iz jednog razloga opravdano mi je konzumiranje spanaća. Čovek treba da jede raznovrsnu hranu, što različitijih boja i uvek kombinovano.

Savršen oblik konzumnog spanać-ručka. Desno je, za neupućene, jogurt.

Za dobru resorpciju gvožđa folati (i folna kiselina) nisu bitni. Tako da je i to samo jedan deo opšte sheme kako da se uz jedan potreban proizvod nametne potrošnja i drugog. A, šta je potrebno da bi se gvožđe dobro resorbovalo možete da pročitate OVDE

33 comments:

  1. Napokon demistifikacija "magičnog" spanaća. Da se razumemo, nemam ja ništa protiv povrća, i sam rado konzumiram isto, i, uprkos znanju i svesti o rizicima, uglavnom ga jedem svežeg, hrskavog i ohlađenog (malo belog bibera, balzamika i maslinovog ulja ne računam :D). U to spadaju čak i listovi mladog spanaća. Da, znam za rizik od bakterija, naročito koliformnih, ali, neka ide sve do đavola, malo rizika u životu nikad ne škodi, ako me povrće ne otruje, otrovaće me nešto drugo, ovako ću bar da uživam. Ono što me je uvek nerviralo je cela ta fama oko "zdrave" i "nezdrave" hrane kao i nesuvislo pričanje o tome za šta sve je ovo ili ono dobro, a sve bazirano na "rek'o mi jedan čovek" argumentima (logično, od autora bloga ovde očekujem i priču o demistifikaciji veze šargarepe i dobrog vida :D ).
    Svako ima pravo da se hrani kako mu prija, ali niko ne može da me ubedi da je Homo sapiens, omnivora, sa sistemom za varenje i aparatom za ishranu prilagođenim verovatno najbolje za natrulo voće i insekte u raznim stadijumima razvoja, dizajniran da se hrani isključivo jednom vrstom hrane. Lično nemam ništa ni protiv mesa, ni protiv biljaka, ubeđen sam da je balansirana ishrana velika pomoć našem organizmu da opstane i razvija se ravnomerno. Svaka isključivost u hrani mi je strana, a naročito kada prerasta u opsesiju. Ja ne mogu ništa protiv toga što neku biljku krava, ovca ili koza može dobro da iskoristi i preradi, dok meni uglavnom služi kao četka za sistem za varenje. Kad je priroda delila sposobnosti, nama je dala veliku glavu, a kravama velike stomake i beta-glikozidazu. Valjda to tako ide. Ne možemo da varimo celulozu, ali skrob, glikogen možemo...
    Kao što reče plemenski poglavica Asteriksovog malog galskog sela "Stvar je u tome da se ne preteruje sa sosom...".
    Prijatno.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Pa Homo sapiens i nije omnivora već frugivora. Jasno je ko dan. :)

      Delete
    2. Kasnim, ali bolje kasno nego nikad. U svome zelotskom nastupu vegana/vegetarijanca, ne citate dobro sta drugi pisu, a i zaboravljate biologiju. Opet ponavljam: sistem za varenje, vilicni aparat i desetine hiljada godina evolucije vas demantuju, naravno, ako verujete u evoluciju. A ako ne verujete, onda je rasprava bezrazlozna, iako mi se cini da .

      Delete
  2. Aleksandra... Mislim da je glupost prirodna selekcija kod ljudi. Samo nastavi da jedes samo travu. Previše nas je i tako.
    Zorane... Svaka čast na altruizmu i želji za prosvećivanjem mase. Shvatam da nisu ljudi krivi..Šuvareva reforma i tako to..

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala. Jedina smo zemlja u kojoj kada struka progovori (kao recimo moji tekstovi o hemiji) ima ljudi koji se jave i znaju da je to "bezveze". Je oni znaju TAJNU, koja je začudo dostupna na internetu, ali su je samo oni shvatili. Bojim se da nije samo Šuvar kriv. I sada se roditelji bune protiv nastavnika koji hoće decu da nauče hemiji, fizici, biologiji. Naopaka neka vremena.

      Delete
    2. Koji je tvoj problem, Anonimni? Kriza identiteta? :D

      Delete
    3. This comment has been removed by the author.

      Delete
  3. Nijedan komentar koji u sebi nosi nepristojnost neće biti prikazan. Molim sve i potpisane i anonimne da poštuju pravila bloga i pristojnosti.

    ReplyDelete
  4. Postovani Zorane,
    Sa zadovoljstvom citam Vas blog i moram da zakljucim da svaki put naucim nesto novo, sve pohvale za teme i inspiraciju, ali nekako citajuci komentare koje neki ljudi ostavljaju postajem iziritirana bezobrazlukom. Meni nije namera u ovom komentaru da nikom izigravam "drvenog advokata" ali htela bih da skrenem paznju na jednu rec- postovanje.
    Dragi blogeri i citaoci blogova, ako vam osoba koja je zavrsila neke skole, ima neko iskustvo i postovanje u svojim strucnim krugovima napise neke cinjenice valjda cete te cinjenice pre prihvatiti nego nesto sto ste procitali na neproverenim sajtovima i iz neproverenih knjiga...Da, mozete biti skepticni i iskazivati nepoverenje, ali dragi moji, tu je strucna literatura, naucni radovi itd. pa izvolite proverite. Baviti se hemijom ili bilo kojom drugom naukom nije lako, zahteva dosta ucenja i odricanja tako da vas molim da postujete tudji trud i rad. Drago mi je sto blog cita veliki broj "obicnih" ljudi i drago mi je sto su radoznali i postavljaju pitanja- ziveo istrazivacki duh! Nastavljam da Vas pratim,
    Veliki pozdrav,
    S.

    ReplyDelete
  5. Veliki pozdrav i sve pohvale za blog. Imam 16 godina i volim hemiju tako da pratim Vaš blog. Zelio bih Vas pitati sta se desilo sa tekstom o sjemenkama kajsije i da li planirate nesto pisati o fluoru (fluoridima) i njegovim stetnim dejstvima?

    ReplyDelete
    Replies
    1. Još par dana strpljena. Ovde (Bečići) imam internet samo u tragovima.

      Delete
  6. Gospodine Zorane,interesuje me sta nauka tj.hemija kaze o jajima japanske prepelice. Cuo sam da su vrlo bogata gvozdjem i raznim vitaminima,kao i to da uopste nemaju holesterola ali me interesuje da li je to tacno.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Zaista ne znam. Ali po mom "hemijskom osećaju" jaja su jaja, sad bila od ptice, morke ili kokoške (mislim na seljačke) ne bi trebalo da bude bitnije razlike. Ako imate bilo kakav link, makar i sumnjiv pošaljite mi proveriću. Pozdrav i izvinite za malo kašnjenje u odgovoru. Bio sam van ozbiljnog pristupa internetu.

      Delete
    2. Ja sam oce Ivane cuo da su jaja veoma zdrava od nastavnice biologije iy moje skole. Puno pozdrava iz Beograda

      Delete
    3. Jaja su jaja, a profesori biologije moraju da daju bar neki argument da bi im se verovalo. :)

      Delete
  7. Zaista odlično rečeno i potkrepljeno činjenicama. Ja sam pisala nešto malo o štetnosti sirovog spanaća i slaboj apsorpciji gvožđa iz njega u jednom članku, ali Vi ste to mnogo bolje i preciznije rekli... :)
    Pozdrav!

    ReplyDelete
  8. Ja bih samo dodala ponesto o gvozdju sa druge tacke gledista. Veoma vas postojem kao strucnjaka i hemicara, ali ja studiram medicinu, a moja struka ne postmatra namirnice spram strukture nego njenog uticaja na ljudski organizam. Koliko se secam sa predavanja (a trenutno ne mogu da nadjem knjigu), potrebno je uneti oko 20 mg gvozdja da bi se apsorbovalo 2 mg neophodnog za zivot. U slucajevima nedostatka gvozdja, moze se apsorbovati i tri puta vise, ali ne preko toga. Takodje, mesni proizvodi su najbolji izvor a ne biljni, jer se tamo gvodje nalazi u istom obliku kao i u nasem organizmu (hemoglobin, mioglobin), sto je najvaznije, kao dvovalentni jon. U biljkama se nalazi u trovalentnom obliku koji je tesko apsorbovati. Da ne gresim dusu, ima ga i u dvovaletnom, ali je vezan za gore pomenute kiseline i ne moze se apsorbovati. Valjda smo svi culi koliki problem sa anemijama imaju vegeterijanci (obicni staromodni, cak i oni koji konzumiraju jaja i mleko) zbog nedostatka gvozdja, vitamina B12 i folne kiseline.
    I samo jedna ispravka. Autoklaviranje (121 stepen, 15 min, 1 atmosfera) je metod sterilizajice, sto znaci da ubija SVE mikroorganizme, tj. ne ostaje nista zivo na tom predmetu. Dakle, jeste 100%. Kuvanjem je naravno potrebno puno, puno sati da bi se sve pouijalo. To nije 100% posto.

    ReplyDelete
  9. Nije dobra ispravka. Autoklaviranje nikada ne ubija sve bakterije. Već ih smanjuje na manje od 99,999%. Pri tome se spore ne uništavaju. Kuvanje s druge strane ne ubija sve bakterije, ali ubija sve glavne patogene.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ispravka je dobra.
      ''Sterilizacija je metod ubijanja ili uklanjanja svih zivih organizama. *** Sterilizacija je apsolutan pojam, odnosno ne postoje stepeni sterilizacije.
      Za sterilizaciju se koriste fizicke i hemijske metode:
      toplota itd.
      Autoklav je uredjaj u kome se sterilizacija vrsi vodenom parom pod pritiskom.''
      Ovo su citati iz knjige ''Medicinska bakteriologija'' Milena Svabic-Vlahovic i saradnici, Savremena administracija, Beograd 2008.
      Takodje, SPORE Bacillus stearothermophilusa se koriste za kontrolu sterilizavije autoklavom, sto se izvodi tako ste se paketici sa tim sporama ubaju u autoklav i izvrsi se sterilizacija. Nakon toga se te iste spore zasejavaju na tecne podloge i inkubiraju. Ako dodje do zamucenja, sterilizacija nije uspela i autoklav nije ispravan. U suprotnom slucaju autoklav i dalje moze da se koristi. (parafrazirano iz gore navedene knjige)
      Ako ne bismo uspeli da potpuno uklonimo spore iz podloga, kada bi se zasejao bolesnicki materijal, rasle bi i bakterije od spora, a samo ne iz bolesnickom materijala i ne bismo znali sta se sve nalazi u krvi, grlu itd. Zbog toga je sterizacija neophodna, kao potpuno uklanjanje zivota sa predmeta, a autokla je najefikasniji, mada ima vise.
      S druge strane, to ne znaci da je sve sto je proslo sterilizaciju bezbedno za ishranu. Termostabilni toksini mogu da odole i vecim temperaturama.

      Delete
    2. Nije dobra, jer je npr. pritisak 2 atm, ali nije bitno. U praktičnom smislu se niko ne oslanja na vreme od 15 minuta i 121 C. To su usloviza sterilizaciju podloge, praznih sudova i dr. POVRŠINA ( (Review of surface steam sterilization for validation purposes
      Joost van Doornmalen, Ir,a,b and Klaas Kopinga, Am J Infect Control. 2008 Mar;36(2):86-92). Nije npr. za šupljikavi materijal, čak ni za igle. Masni materijali traže i dva puta više vremena (Int Phar, http://apps.who.int/phint/en/p/docf/). Ako ima više slojeva materijala za sterilizaciju prodor pare na ovoj temperaturi i pritisku nije dovoljan. Takođe iz iste te prakse se zna da čak i kad test traka ili spore pokažu da su uslovi sterilizacije dobri i da je autoklav ispravan, dešava se da nije sve sterilisano (zavisi od kvaliteta pare, njene "suvoće" tj. nosi li sa sobom kapljice, brzine izbacivanja vazduha iz materijala i sl). Čak se i sa podlogama to dešava. Zato se uvodi validacija, testiranje i senzorski monitoring. Čeka se zapravo da u ampuli ili podlozi ili drugom materijalu POSTIGNE zadata temperatura, pa se onda drži 5 minuta na 134 C ili 15 na 121 C i sl. Ali ovo je ionako irelevantno za hranu. Ljudi nemaju uslova da kod kuće sterilizuju hranu, niti je to potrebno.

      Što se toksina tiče u pravu ste, ali ni tu nema pomoći. Nekada interakcije između toksina i drugih komponenata hrane mogu da ukinu ili smanje toksičnost, nekada ne. Zato je važnije sprečiti pojavu toksina. A za to treba izbegavati loše namirnice i loše čuvanje istih.

      Delete
    3. I da dodam: The inactivation of micro-organisms by physical or chemicalmeans follows an exponential law; thus there is always a finite statistical probability that a micro-organism may survive the sterilising process. For a given process, the
      probability of survival is determined by the number, types
      and resistance of the micro-organisms present and by the
      environment in which the organisms exist during treatment.(EUROPEAN PHARMACOPOEIA 5.0)

      Delete
  10. Pretpostavljam da ni "kuvanje" brokolija na pari nije dovoljno? Ili ga treba pariti 15-ak minuta?

    ReplyDelete
  11. Poštovani, imam jedno pitanje koje će verovatno biti glupo, ali bih voleo da čujem Vaše mišljenje: naime, odavno sam uveo u praksu (sada je to već navika) da u jednom obroku ne kombinujem meso i mlečne proizvode jer sam nekad čuo i u to poverovao (više se i ne sećam izvora).

    ReplyDelete
    Replies
    1. Savet je ok, kao i navika. Mislim da Jevreji takođe praktikuju to razdvajanje. Ali ja ne razdvajam. Kombinujem. Ako imam spanać s mesom, teško da mogu da izbegnem mleko. Naravno ne treba preterivti s kolilčinama, mada biohemijski nema opravdanja. Protein je protein. Čak se mlečni lakše i brže vare. Ako ste se odricali i trpeli na ukusu, promenite naviku i uživajte :).

      Delete
  12. Samo da dam primer i opovrgnem gore nekoliko recenih "stvari". Ja sam vegetarijanac (ovo-lacto vegetarijanac) 16 godina. Isto toliko godina nisam imala grip, nisam imala nikakve upale niti bilo kakve druge zdravstvene probleme. Jos par ljudi koje poznajem su nesto krace vegetarijanci sa istim opisom gore. Nikada niko od nas (u periodu vegetarijanstva) nije bio anemican. Moja sestra i roditelji si veliki uzivaoci mesa. Majka je tri puta operisala tumor na dojci, otac ima cir i probleme sa prostatom, sestra konstantne probleme sa aknama i gljivicama kao i vaginalnim sekretom. I on sto je najinteresantnije, majka i sestra su konstanstno anemicne! Pomenucu da sam i ja kao dete par puta bila anemicna, ali tada sam jela sta se kuva u kuci i sta mi daju.
    Srdacan pozdrav svima!

    ReplyDelete
    Replies
    1. ovo-lakto..vegeterijanac. Znači biljke + jaja + mleko. Pa šta je tu problem. Meso i nije potrebno. Ali i genetika je čudo. Sve dok ste zdravi, uživajte u toj hrani. Ja recimo znam vegeterijance (čak i osnivače makrobiotike) koji su umrli od raka. I?

      Delete
  13. Šteta što novinari (Blic Žena) nisu pitali i Vas kada su pre par dana objavili intervju sa dr. Romanom Novaković iz Centra izuzetnih vrednosti u oblasti istraživanja ishrane i metabolizma (CENM) pri Medicinskom fakultetu u Beogradu. Doktorka nas upozorava da nikako ne unosimo istovremeno spanać i mlečne proizvode jer taj duet troši kalcijum iz kostiju?! Ajd' sad :-)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Nema veze sa kombinacijom, samo mleko troši kalcijum iz kostiju, vrlo se teško vari. Zato posle njega jako smrdi iz usta jer mu treba baš dosta vremena da ga želudac pusti dalje. Ja sam imala problema sa kolenima dok sam ga konzumirala.

      Delete
  14. Doktori su čudo. Ali hemija je isto tako čudo za njih. Postoji jedna poznata reakcija formiranja nerastvornih soli oksalne kiseline dodatkom kalcijum hlorida. Nastaje nerastvorni kalcijum oksalat. E taj nerastvoran prolazi kroz organizam bez uticaja. E sad moguće je da uvek ima onih koji otkriju tajnu, pa tako i doktorka, koja je saznala nešto novo. Šteta što to nema veze s hemijom. Ili tačnije ni sa čim.

    ReplyDelete
    Replies
    1. E, pa sad taj nerastvorni C2CaO4 je prosao slobodno do mojih bubrega gde se natalozio i sada mi pravi probleme. Receno mi je da smanjim unos sireva i jogurta.

      Delete
  15. Profesorka biohemije nam je na casu rekla da je spanac kancerogen sutradan nakon spremanja. Da li je to tacno?

    ReplyDelete
    Replies
    1. Nije. U tom smislu kancerogen je odmah, jer ovaj tip povrća ima oko 3 do 5 g nitrita i nitrata po kilogramu. Previše. Ali urbana legenda je da podgrejani spanać postaje otrovan ili kacerogen. Inače, dobro pitanje je uvek ZAŠTO? Ako ne zna odgovor, možda je nasela na reklame i FB priče.

      Delete

Sadržaj komentara koji na bilo koji način izlazi van okvira pristojnosti neće biti prikazan.