Thursday, March 26, 2020

Alkohol, hrana, voda, hlor, grad, selo - stanje posle Covid 19

Ništa više neće biti isto.
Nikada policija nije tukla građane po ulicama što se šetaju.
Nikada gradonačelnici Italije nisu vulgarno psovali svoje stanovnike.
Nikada se Šveđani i Holanđani nisu ponašali tako glupo.
Nikada se nije desilo da imunolozi i lekari širom sveta pričaju da je grip opasniji od novog virusa, o kome skoro niko ništa nije znao.
Ekonomije su zaustavljene.
Mali privrednici širom sveta su pred vratima pakla.
Veliki sistemi su neodrživi ako su putevi blokirani.
ljudi u velikim sistemima mogu biti izvor zaraze kada se naglo rašire po Zemlji (Lombardija).
Protiv svih bolesti se moglo ranije jačim sredstvima, ali smo morali da zastanemo.

Kada smo konačno zastali saznali smo da nam je potrebno znanje, struka, nauka.

Dezinfekciona sredstva treba proizvesti. Neću o asepsolu, jer njega nema ko da napravi u ovoj zemlji na tonskoj skali.

Neću o hloru, jer traži specifičnu opremu.

Hoću o etanolu, o pokretu koji je od 1970.-te se razvijao u Americi. Nije se razvio jer su taj etanol delom pili, a industrija alkoholnih pića je gora od najcrnje mafije. Interesi viskija, džina, votke su morali da se veštački zaštite. I sada kada znamo da nikada neće biti isto, kako razmišljamo?

Tačno 2006. smo konkurisali za dobijanje projekta etanol. Nismo ga dobili. Dobili su neki drugi, neke druge, tada možda važnije projekte. Nismo odustali. 2009. Krušik i ja smo uspostavili saradnju koju je forsirala samo Gorica Stevanović. Moj kolega dr biologije Petar Krunić, dipl. ekonomista Gorica Stevanović i ja smo bili tim koji je 2009. dobio patent za proizvodnju etanola. Koncept nije zaživeo. Rečeno nam je da ima jeftinog alkohola iz Ukrajine. Toliko da se Srbija udavi.

Od davljenja do očaja ljudi koji ne mogu da dođu do njega. Koncept koji su tada Amerikanci imali i naš koncept suštinski je strahovito različit. Naši seljaci su, po našem konceptu mogli da prave nerafinsani alkohol 80% u svojim kazanima. Preuzimala bi lokalna mala destilerija koja bi bila centralno pozicionirana, apo obodu bi bilo 5-10 sela. I tako po celoj Srbiji. Tada bi se dobijao i apsolutni alkohol u toj fabrici. Bilo bi svuda etanola, bez potrebe da se uvozi. Nusproizvod stočna hrana. Alkohol bi se pravio od domaćih sirovina, jer jedino čega Srbija i sada ima je brašno.

Naš zadatak bi bio da na naučimo seljake i preduzetnike kako da prave etanol. I u tu priču se uključio i Rapid, Gornji Milanovac. Marko Miljanović je kao vlasnik uložio i dosta vremena i svojih sredstava (opreme) da nas podrži u razvoju. Nažalost takva istraživanja traže moćne partnere koji ne žele da ulože 10 dinara, a sutradan da zarade MILION. Potrebni su enzimi. Opet ista priča. Ne uvozni, iako je to lakše, već domaći. I to smo napravili. dr Biljana Dojnov i ja smo na tome radili. Priča uvek ima prekide, pa tako i ova. Nikome etanol nije bio interesantan, ni kao projekat, ni kao državni interes. Jer postojali su brojni drugi interesi. Naš je bio da uradimo nešto sopstvenim sredstvima, jer smo na malom pokazali da to radi. Otud i patent i publikacije.

Sada su stvari drugačije. Mislim da mnogi žale što nemamo sopstvenu proizvodnju po selima ili čak i američku verziju - po dvorištima i u gradovima. Nije baš za stanove, jer etanol može i da se zapali i eksplodira u malom prostoru. Od etanola mogu da se naprave mnoge vredne stvari ili da se sačuvaju najvrednije - životi. Možda će nekome više da se posreći. Moje vreme je prošlo, dolazi doba kada se sumiraju rezultati. I kada shvatite da impakt faktor ne vredi više od krpe natopljene 70% etanolom, može da bude prekasno. Za narod, za naciju, za nas pojedince ostaje dilema, da li smo mogli više. O, da, samo da je bilo sluha. Zato se nadam draga deco koja pročitate ovo da ćete imati bolje uslove za rad od moje generacije i pametniju državu da više finansira u domaću pamet, čak i ako nije najjeftinija. Jer je važno znanje, a ne trenutna cena iz ...neke zemlje.

Nova ekonomije nas tek čeka. Bilo kako bilo propast malih i velikih će biti sigurna. Ko će opstati i u kojoj industriji tek ostaje da se vidi. Do tada će ravnozemljaši, sektaši, tehnofobičari i antivakcinaši i dalje da vuku sve nas unazad. Ali niko ne može da nas vuče unazad, kao što može neznanje.

Hrana će biti drugačijeg ukusa. Možda zdravija. Možda će je biti više. Možda manje. Mnogo filmova sam odgledao s apokaliptičkim vizijama. I sve ovo mnogo liči na to. I nimalo ne pomažu oni koji imaju teorije o genezi virusa u laboratoriji američkog interesa. Nebo je čistije. Vazduh je bolji. A ipak sve više ljudi nosi maske. Promeniće se sve. Nadam se da će u budućnosti u automatima biti 70% etanol kao roba, da se može uzeti u bilo koje doba. Da neće biti policijskog časa. Jer da bi preživeli ovo vreme neophodno je da se svi urazume. I da štetočine koje su žene terale u Italiju na šoping odgovaraju krivično. Kao i oni koji ližu gelendere, pljuju po liftu i po samouslugama po predmetima. Da će se novčano kažnjavati i pekari koji drže hleb nezaštićen, ali onaj ko ga dodirne rukama. Ili da će se vratiti ono dobro vreme kada ti prodavac uz osmeh dodaje hranu, hleb, vodu. Kada te pogleda kao komšiju i kaže - dobar dan. I misli to.

Profit je suprotstavljen čovečnosti. Čovečnost je zagubljena.

Obrazovanje? Ko prati moje tekstove zna da mrzim šta nam rade. Potrebno nam je obrazovanje koje će shvatiti da postoje 3 grupe ljudi. Oni za vole i znaju IT, matematiku, hemiju, fiziku ili biologiju, oni koji obožavaju jezike, muzičko, likovno i fizičko. I treća grupa koja apsolutno  MRZI obrazovanje. Toj grupi ništa nije potrebno osim vlasti, moći, i da imaju koga da zlostavljaju. Oni mrze i prvu  i drugu grupu. Oni su zlo savremenog doba. Misle da sve mogu da kupe. Postaju vlast, moć i misle da su bitniji od svih. A onda počinje panika kada se ovako nešto desi. (Naravno da ima dece koja i vole i znaju ponešto iz obe grupe predmeta i talentovana su i za jezik i za matematiku ili fiziku. Ali oni NIKADA ne mrze one druge ili ove treće.) U školama, na fakultetima često im pomažu. Naravno da je  to izgubljeno vreme i jer ih treća grupa tada zapravo još više mrzi. Što naravno ne znači da se neće potruditi da uzmu, ukradu, prepišu radove za iste te titule preko noći, za koje su potrebne godine rada. I sami poveruju da je ukradeno Mr, Dr postalo delo njihove ličnosti. Da su postali kompetentni. Primere svi znate, ne treba ih navoditi.

Da smo ulagali u obrazovanje kao Finska i Norveška, verovatno bi sada stvari izgledale drugačije. Verovatno sportisti ne bi pokupovali naše firme za male ili velike pare, pa ih prodali Pepsiju ili Koka-koli. Verovatno da se svest tanji kao i kućni budžet. Zato je potrebno da se setimo da je ovo zemlja seljaka. Da postoje ljudi kao što je Branislav Cvetković koji ima stotine vrsta semenja prikupljenog od naših starih sorti voća i povrća. Takvo blago koje treba istražiti traži nove IT stručnjake, bioinformatičare, biologe, biohemičare, genetičare, lekare, zubare, biotehnologe....sve one kojima svest o zdravoj hrani koja je bila deo našeg podneblja nešto znači. To je šansa Srbije. Uz naravno bioetanol, bilo kao sredstvo za dezinfekciju, bilo kao piće ili naprosto kao gorivo.

Kako će funkcionisati selo posle svega, videćemo. Naša sela su već suviše stara. Zapostavljena, zaboravljena. Osim za glasanje, kada ih se svi iz treće (i poneko kupljen iz one dve grupe) sete. Ono što sigurno mogu da tvrdim, bez znanja ekonomije - ako selo propadne gradovi će takođe propasti. Naravno samo u ovakvim situacijama. Kada se granice zatvore i kada se zabrani distribucija robe iz drugih zemalja. Ili kada je prosto nestane. Zato kažem opet, kao i 2016. verujte struci. Ovo je moj tekst o pravljenju alkohola i verovanju kako selo može da iziđe iz krize i da počne da pravi profit (link).

1 comment:

  1. "...impakt faktor ne vredi više od krpe natopljene 70% etanolom..."
    Ali tako je to kad je cela svetska naučna zajednica pristala da bude rob brzoga profita - a "izvrsnost" postala sama sebi cilj...:/

    ReplyDelete

Sadržaj komentara koji na bilo koji način izlazi van okvira pristojnosti neće biti prikazan.