Imuni na TV reklame - blago vama, ja nisam

Sedim, gledam, ne verujem

Ovo nije tekst o hemiji koji bi nešto trebalo da razjasni. Ovo je tekst o tome kako nam izluđuju moždanu hemiju, prave nas sirovima, prljavima i glupima. Ipak, u mnogim reklamama mnogi, nadam se ne i vi, pogrešno "prepoznaju" hemiju. Radi se o zloupotrebi hemije u farmaciji, domaćinsvu, ulepšavanju i održavanju higijene i zdravlja. Takvi tekstovi tek slede.

Kao i svi ljudi u godinama koji posao nose kući, radim na laptopu, koji me nervira što se ili suviše greje ili glasno duva dok se hladi. Posao je različit, pa mi je često deo  audio-vizuelnih  aktivnosti pasivno usmeren na TV. Od svega što TV prikazuje ja bih izabrao samo filmove i krimi serije (Ubistva u Midsomeru, Poaro, gospođica Marpl). Sve ostalo nikada ne bi moralo da se prikazuje, preživeo bih. Ja volim ovu našu jedinstvenu zemlju. Jedinu koja na TV unutar legendarne efikasnosti ima SBB kablovske operatera, koji emituje sve programe uz isto toliko reklama. Verovao sam da ako plaćam kablovsku ne moram da gledam skečeve budalaština. Ali, ne brine mene sadržaj reklama, jeftinoća snimanja, kič aranžmani i glupost poruka. Mene brine ukupni skup tih reklama, način kako su upakovane i koliko se svojski trude da mi nasapunjaju i operu mozak. 

Daljinski nije više nikakva odbrana. Menjanjem kanala  samo uletim u "zeleni talas" toka reklama po programima. Prebacivanjem s programa na program ulazim u reklamne džepove i umesto da zaštitim mozak, prosto uletim u drugi reklamni džep, na početak iste reklame od koje sam "pobegao". Da verujem u teoriju zavera pomislio bih da su se dogovorili da nam puštaju iste reklame u isto vreme. I to one apsolutno ponižavajuće i potpuno iste za Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju, Bosnu, a verovatno i još po koju zemlju iz okruženja. Prestao sam da verujem da reklame tog tipa snimaju živi ljudi. To je sigurno neka grupa animatora stvorila morone koji otvaraju usta, a prilagođena imena  i poruke čitaju nacionalni spikeru, prilično uzbuđeno kao da im se nešto drugo dešava (ovo je aluzija na xxx).

Mesto gde naši "spikeri" snimaju reklame

I danima tako, kidaju mi živce, ne dopuštajući da se opustim uz pasivne zvuke dok radim. Zapravo me odvraćaju od rada i nerviraju. Zarad lične mentalne sigurnosti odlučio sam da ubeležim neke reklame, jer ću verovatno kasnije misliti da sam umislio sve to i da se to nikada nije desilo. Zato sam odlučio da ih ovog puta PAŽLJIVO odgledam i naređam u priču za koju ZNAM da mi je namenjena. Jer ja sam samo jedan od onih koji "vrte" te dugmiće.

Priča 1. Sin  pali lampu i ne vidi oca, koji leti, roni i pretvara se u tapete dok Komercijalna banka čeka nove revolving, involving žrtve. Poruka: debili potrčite u banku, uzmite kredit od 110.000 da biste dugovali 130.000. Onda uzmite kredit od 130.000 i kada vas niko ne vidi udavite se u kadi, ubijte se strujom ili prosto odletite. Terapija: Ne uzimati teške droge, jer one dovode do verovanja da banka ima želju da nam pomogne i da su nam u njoj prijatelji.

Priča 2. Filmska diva. Neki tzv. fudbaleri se valjaju po blatu, dok se povampirena Aleksis zaslađuje snikersima, jer nije sva svoja. OK, nije ona nikad bila svoja, ali od snikers (Snickers) đubreta sigurno se ni ona ne bi pretvorila u muškarca. Poruka: kada se već hranite kao idioti, kupite jedan snikers i dajte ga detetu. Tako će sigurno brže da se ugoji, manje će se hraniti zdravom hranom, pre će da zaglupi, pa čim odraste otiči će u reklamu 1 i uzeće kredit. Terapija: sebi i deci napravite dobru čokoladnu tortu ili voćni kolač.

Priča 3.  Debeo čovek gleda kako njegova žena donosi hranu, koju prožderu (iako je po veličini bila za porodicu od bar 8 odraslih jedinki. I zabrinut on pita ko će to da opere. Nevidljiva MOĆNA ruka u jednom potezu opere pola posude. Poruka: znamo kakvi ste kad kupujete naše proizvode. Što da Vas cenimo, kad ste izabrali naše proizvode. Terapija: kupite bilo koji koji se ne reklamira. (Za svoju dušu).

                                                Mnogi bi baš ovakvu pomoć u pranju sudova.

Priča 4. Čist veš. I posle 7 opranih dana još miriše. Poruka: mi znamo da mirisi izazivaju alergiju, ali tako vam prodajemo više. Terapija: ne kupovati. Ostati pametan. Za potrebe pranja najbolji je onaj koji miriše najslabije.

Priča 5. Crna haljina. Nije izgubila boju, jer muškarac izvlači flašu Pervola kad god zatreba. Poruka: Naši su muškarci takvi, da li nam zavidite. Terapija: ugasite TV. Da slučajno ne postanete takav muškarac.

Priča 6. Severina i Maksimo sladoled. Poruka i terapija: BEZ KOMENTARA. Ovde sam čak i cinični ja ostao bez teksta.

Priča 7. Tuborg. Muška depilacija, XXX poruka, mnogo leda i još jedno pivo. Poruka: ako hoćete da postanete pijanica, krenite laganim koracima. Pivo je najbolji izbor, jer još i tripujete da se zabavljate. Terapija: ne piti, ne kupovati. Ako ne možete da odolite koristite uvek drugog proizvođača. Inače piće ne generiše radost. 

                                                     

Priča 8. Ovu sam nazvao blistava reklama (razni proizvođači).72 časa svežine. Belo ostaje belo, a crno crno. Poruka: ne morate više da se kupate. Samo se prskajte i obucite 3 majce, jednu preko druge (ili haljine) i skidajte svakog dana po jednu. Terapija: kupajte se ljudi, pa vi tamo imate mnogo više para. Zašto da se "kiselite" 3 dana?

Ni 48 časova, a već sam.....

Verujem da među vama koji čitate ove redove ima dosta iznerviranih gledalaca i slušalaca. Podelite to sa mnom, jer ću tako znati da moja moždana hemija nije jedina sluđena, uvređena, ponižena. 

Otuđena hemija

25.05.2013.

Hemija je svuda oko nas. Toliko je zaokupila naše živote da je postala neprimetna, nevidljiva, sve više otuđena. Otuđenje pre svega nastaje u strahu i zloupotrebi reči, tačnije fraze "to ti je neka hemija". A šta je zapravo hemija? Nauka? I da i ne. Deci u osnovnoj školi je to strašni bauk. Srednjoškolcima samo jedan od predmeta koji ih deli od slobodnog vremena i zabave. Studentima, pa čak i onima koji studiraju hemiju, zbrka informacija koje su sve podjedanako važne.

A nama koji hemiju volimo od malena? Mi smo je prosto obožavali kao klinci, slušali i čitali o velikanima nauke koji su rešavali tajne prirode, krotili sile i materijale. Uživali u pirotehničkim eksperimentima, nevidljivim mastilima, bojama i raznim mešanim eksperimentima s nama sličnim zaluđenicima fizičarima, biolozima i matematičarima (iako su oni uvek bili nekako drugačiji, jer nisu imali svoje eksperimente). Svi smo obožavali eksperimente. Čitali smo Zabavnik, pa Galaksiju, Živka K.Kostića i razne druge knjige iz biblioteke. Nije bilo interneta, youtube, google i kompjutera. Ali, nije nam smetalo da dođemo do informacija. Računali smo na raznim "digitronima". Ali hemija, fizika, matematika i biologija su nam bile jasne. Razumljive. I uzbudljive. Znali su razni eksperimenti da nam se uvuku u misli, da ih sanjamo, proživljavamo i da postaju naši. Moji drugovi, koji nisu bili dobri đaci,nisu imali strah od ovih predmeta. Naprotiv. Bile su to žive i jake diskusije. Argumenti, mašta, pročitano, odsanjano. I pre svega lično. Sve je bilo u igri. I zato, nama je hemija prosto postala ljubav. I kao svaka ljubav prolazili smo i mi doba potpune strasti, razočaranja, uspona i padova. Ali bila je naša i ostala naša. 

Bez obzira koliko smo imali znanja kao klinci ili sada kao profesionalci, mučilo nas je uvek isto pitanje. Zašto? Ono pitanje koje roditelje izluđuje kad dete uporno ponavlja zu reč, od trenutka kad je shvatilo kolika moć leži u toj reči. I pogledate u nebo i postavi se pitanje zašto...je nebo plavo, pada kiša, sneg, sija sunce..zašto se sve kreće, otkuda boje. Kad se na poneko zašto vremenom nađe odgovor, pojavi se novo pitanje. Kako? Pa - koliko? I onda otrgnete deo prirode, njene pojave i postavite ga u sopstvenoj laboratoriji da ga bolje izučite, ustanovite promenjive. Krenete s manipulisanjem, modelovanjem. Svarate matematičke modele, pretvarate hemiju u biohemiju, prelazite polja biologije i shvatite da je cela nauka tu, upletena u taj problem od kog ste krenuli.

Naravno koliko kod se čovek nečim bavio u Srbiji ne može da pobegne od realnosti. A realnost je da se u Srbiji u nauku ulaže manje od 0,2% nacionalnog bruto dohotka. Tačnije minorna suma. Austrija u nauku ulaže oko 110 puta više od nas. A 110 puta znači da će i hemičari i ostali naučni sapatnici 110 brže doći do naučnog rešenja. Da će ih deca 110 puta više ceniti. Da ....Ali, sve to nije bitno. Bitno je da je tu u nekom vremenskom tesnacu ili razvalini hemija izgubila bitku s ravnodušnom decom. Retki je klinci sanjaju. Umesto priča o nauci, neke druge tužne priče su nam ušle u život. Veliki brat, koji prolazeći kroz paklenu kuhinju i farmu ode da za 48 časova nađe sebi svatove, jer im je nekako vreme za bebe. I tako se u nedogled mogu ređati nepodoštine s TV. Nema kao pre 30 ili 40 godina pokreta nauka mladima. Nema više entuzijazma, volontera, naučnih ambicija. A hemija traži ljubav, razumevanje. Razmazile su je generacije od Asiraca, Egipćana do Faradeja, Pastera i Sime Lozanića.

Zato je neophodno stati s reklamama koje nas prikazuju kao prljave (razni detergenti, sapuni, silani i sl.), idiote (Perlan u ruci, ljubičasta krava i sl.) i dosadne (okreni na zabavu Fanta i sva piva). Jer reklama se pretvorila u laž, vizuelnu manipulaciju i sve više ljude udaljava od stvarnosti. A stvarnost je da su neki, vešti poslovni ljudi i vešti ljudi koji vole politiku zaboravili  da  punu pažnju posvete dobroj i zdravoj hrani, čistoj vodi i dobrom vazduhu. Zato je vreme da se hemija, fizika, biologija i matematika vrate deci. Jer, nauka bez dece ne postoji. Ona se hrani njihovim snovima, nadama, ambicijama.

Da bi se to desilo potrebno je samo malo dobre volje pre svega roditelja preplašenih osnovaca. Svi stariji uzrasti su već izgubljeni u magli neznanja. Roditelji pomozite deci da shvate hemiju. Hrabro im priznajte da nemate pojma i podržite umorne nastavnike po osnovnim školama da podignu kriterijume, opreme kabinete i nabave učila. Ili će ova zemlja sve više da gubi korak sa svetom. Jer svuda u svetu hemičara ima mnogo u politici. Kod nas ne.

Započnimo proces omasovljenja nauke i takmičenja među decom, jer je ova zemlja puna dobre dece koju treba inficirati naukom, pre nego što vakcina zabave uništi njihov imuni sistem.