Bajka o sirovašu, njegovom obroku, samoizlečenju svih bolesti i večnoj mladosti

osveženi tekst 14-13-2013

Jedino je važno prodati mikser

SIROVO je tako poznat koncept u Srbiji. I ne sviđa mi se.

Kažu da je čovekov razvoj započeo kada je otkrio vatru. Mogao je da skuva čorbu, pa ga više dizenterije nisu ubijale. Proces učenja je bio spor, ali od otkrića do dana današnjeg vatra se čuvala, obožavala, ulazila u bajke, priče i predanja. I sve do skorašnjih dana nisam ni znao da me lažu. Sve te knjige iz kojih se uči zvanična istorija trebalo bi skupiti na jednom mestu i spaliti. Jer ništa nije tačno. Sve će Vam biti jasno u daljem tekstu.

Zahvaljujući aktivnostima jedne posebne grupe ljudi shvatio sam da je to bila laž. Jer još tada (a jasno je pokazao to Erih fon Deniken) postojale su dve grupe ljudi. Jedna koja se po pećinama hranila mesom, raznim ulovljenim životinjama i bobicama. Oni su krvoločno, ne poštujući ni društvo za životinjska prava, ni ustrojstva porodice (porodica skup osoba koje se vole, računajući i životinje), ni stalne opomene lokalnih vračeva da je holesterol štetan ni druga mudra upozorenja, jeli to meso. I samozadovoljno se slikali po zidovima. Tajno društvo sirovaša, je nastalo iz superiorne rase vanzemaljaca NATEROS DOĐOS. Poreklo ove rase nije poznato, ali neko od Srba, kao pripadnika nebeskog naroda to sigurno zna.

Probajte da nađete bar jednu pećinsku sliku na kojoj se nalaze ovi ljudi. Nema šanse. Ali zato je osnovni znak njihovog tajnog društva ostao isti kroz vekove (pa i milenijume). Njihov znak prepoznavanja je konačno dostupan svima, kada su objavili svoje prisustvo među nama. Jer oni su gospodari Tajni, koji su odlučili da svoje znanje podele s nama. I da nam objasne da je ona druga grupa svaštojeda u zabludi. I da se SAMO zato razboljeva, jer kada se hrani sirovom hranom (presnom za cepidlake), oni su zdravi i jaki, večito.

Tajni simbol

Stalno me pitaju (pojedinci) šta imam protiv ovakvog načina hranjenja, ili stila života. Realno - ništa. Zašto bih i imao protiv kada je ovo najbolji način da jedući, počnete da halucinirate i da pričate stvari koje ste delimično (nadam se) shvatili, ali bez problema izmišljate i nastavljate da prodajete (ne predajete) sokovnike, miksere, blendere i ostala čuda koje su još u pećinama koristili da prave svoje smuti-pa-prospi napitke. Sok od zelene trave. Hm, ukusno, sigurno. I super se osećeta posle toga.

Da li je zdravo? Moguće je da je ponešto zdravije od mesa preprženog i presoljenog ili čak i savršeno spremljenog. Moguće je da poneko može ovako i da živi. I nemam ni pravo, niti želju da kritikujem, osuđujem ili "pametujem". Ali da trpim laži neću. Jer kod hrane se sve svodi na hemiju. Hteli mi to ili ne. 

Naravno, sirovaši, pomalo podvaljuju. Oni ne bi smeli da koriste procesovanu, a to znači ni sušenu hranu u dehidratorima. Nisam baš siguran da je fer što ovu travu ovako samelju, ali to je njihov kuvar i nema razloga da oko toga detaljišem. Ovde ima zagovarača sirove hrane, sa svojim školama, greškama i ubeđenjima. Ali ne obećavaju čuda. Ta čuda me najčešće i nateraju da budem ciničan, jer su prosto laž. Uvek izaberem jedan reprezentativan tekst ili osobu koja u FB grupama dominira i širi "svoje učenje". 

Pa da započnem ovu šetnju kroz moje i njeno viđenje sirovojedaca.

Mihaela Devescovi: Na sirovoj hrani nestaju alergije, celulit, kožne bolesti. Da li ovo zaista treba komentarisati???

Tijekom »blaženog zdravog druženja uz hranu« pripremat će se kruh i krekeri, pašteta, punjeni šampinjoni, buća i vrganji, ražnjići, pizza, tikvice punjene različitim umacima, čips od kelja, torta i palačinke, a svi polaznici dobit će skriptu sa receptima. Cijena radionice je 250 kuna, a zainteresirani se mogu informirati na broj telefona 091/64-64-646 ili se prijaviti e-mailom na mihaela@sirovahrana.hr. 

Nije  mi jasno kako se hleb, krekeri, pica mogu jesti kao sirovi. Znam šta je sve od pomenutog, ali da jedem sirovo testo? Fuj. E, varate se. Pica se ne pravi od testa, sira i paradajza, već od smokve i dr. sušenih (što nije 100% sirova jelda??) voćkica. Tako i ne znajući za vreme mnogih postova, smazao sam silne kriške ovih pica, ili njenih sastavnih delova.

Danas jedem pretežno voće, povrće i orašaste plodove. I ja isto. Samo uz to i meso, mleko, jaja, Raznovrsno. Kuvano, pečeno i prženo. Tradicionalno. Baš kao i moji prapreci po pećinama Evrope. Naravno da su nam jagode, paprika i banane, kao i drugo povrće npr. lubenice na stolu u sirovom stanju.

Kao poslovna žena, ona odmah umeće reklamu, kroz ono što je zaista potrebno u ovom tipu hranjenja Inače, blender je, uz multipraktik, sokovnik i dehidrator neophodan da biste minimalno obradili sastojke iz sirove hrane. Pa, ok je. Ništa novo. Može dosta da se uštedi na šporetu, frižideru, zamrzivaču. I veći je prostor u kući, jer nije zauzet ovim aparatima. Dakle ni to nije problem. 

Ali ovo jeste problem. Naučite pripremati jela bez termičke obrade i bez glutena, koja su puna vitamina i enzima, a pripremaju se brzo i jednostavno. Izradite najzdravije slastice bez šećera, brašna, jaja, margarina ili maslaca, a koje su tako neodoljivo ukusne.  I to ozbiljan. Šta fali glutenu, ako niste alergični? Kinezi prave odlična jela od njega. I moja baba je pravila nešto nalik Kinezima. I moji studenti su ga izolovali na vežbama. Ako ste netolerantni na njega celijakija će Vas mučiti. I tačka. Baš kako će Vas mučiti kikiriki ako ga jedete. A njemu je čak svejedno da li je sirov ili ne. A može i da ubije.

Sirova hrana ili raw food je sva hrana koja nije izložena visokim temperaturama ili termičkoj obradi. Ona je ujedno živa hrana koju unosimo u svoj organizam, to je život i tako hranimo svoje tijelo. Hrana koju jedemo ne smije biti podvrgnuta temperaturama iznad 45 stupnjeva jer će u tom slučaju izgubiti svoju živu, prehrambenu vrijednost budući da će joj enzimi biti uništeni. Pravo sirovojelstvo podrazumijeva ishranu najprije plodovima onakvima kakvi su u prirodi. No, zbog svojih navika, radimo takve recepte koji odlično imitiraju klasičnu kuhinju, a puno su ukusniji i zdraviji. 

E što je mnogo, mnogo je. Hrana iako sirova nije živa, jer taj termin ne postoji. Čak i da se trava pase, a ne blenderom isitni, ona je mrtva pri prvom pasu. Nije ovo alhemija životnih sila. Samo sam u lošim američkim filmovima video plavu maglu koju zlikovac isisava iz zdravog organizma protivnika i tako mu "pojede" dušu. Enzimi koji se u raznim biljkama nalaze treba da budu MRTVI. Ali nisu samo enzimi štetočine ili prosto neistraženi molekuli. Ima tu mnogo više opasnih molekula koji se tradicionalno uništavaju kuvanjem. Takvi su npr. inhibitori, lektini, toksini. I ne samo proteini. Neki se ni kuvanjem ne uništavaju. Tako da se (po meni) sirovom hranom uvek krećete u zoni visokog rizika da značajno oštetite svoje zdravlje. Lektini mogu da oštete sluzokožu creva, proteaze iz sirove hrane da prosto projedu tkivo, izazivajući povećanu propustljivost creva. A onda su tu infekcije, alergije i sl. Umesto toga u sirovojelstvu se reklamira obmana - izlečenje svih bolesti. I to baš svega. Evo tih reči čuda. A oni koji čitaju moje tekstove (a ima ih :) ) znaju šta mislim o čudima i kako mrzim takva obećanja.

Koristi kada se pređe na sirovu prehranu su jak imunitet i otpornost na bolesti. Nestaju alergije, sluz, opstipacija, neugodni mirisi tijela i njegovih izlučevina, umor, nervoza, depresija, nestaju masne naslage, celulit, razne kožne promjene. Jača je kosa, nokti, bolje je raspoloženje, bistrije su misli, bolja koncentracija, značajno veća produktivnost i radna sposobnost, više energije, ljepše se spava, više i kvalitetnije se koristi vrijeme. Počnete se osjećati živo. 

I ŠOK. Udarac metalnom čizmom u glavu. Sve je ovo samo bio uvod u otkriće koje Vam može promeniti život. Ako zapamtite ovaj tekst imaćete razlog za lagani osmeh celog života. Ako dobijete dijareju jer ste se zarazili nekom bakterijom, nije problem. To je Vaš organizam hteo, videćete to kasnije.

Da bi izbjegla bolesna stanja organizma zdrava bi osoba tijekom dana trebala unositi određene količine »lužnate«, odnosno »kisele» hrane". Kako se alkalizirati?  

  – Skoro sve što suvremeni čovjek radi dovodi do kiselosti organizma, a najveći utjecaj je od ishrane, koja po globalnim znanstvenim istraživanjama predstavlja glavni uzrok skoro svih suvremenih bolesti, a pogotovo raka. Tako namirnice životinjskog porijekla povećavaju kiselost, i to naročito meso, a od njih najmanju kiselost imaju kozje sirovo mlijeko i sirutka, koji su blago alkalni i neutralni u sirovom neobrađenom stanju. Pravilnom ishranom može se ispraviti i vratiti organizam svom prirodnom, alkalnom, baznom okruženju. Svako sirovo povrće i skoro svako voće je alkalno. Tako je limun koji je po okusu najkiseliji ustvari namirnica koja izaziva najveću alkalnu vrijednost krvi. Voće koje izaziva blagu kiselost su šljive, borovnice i brusnice, što ne znači da ih treba izbjegavati jer imaju mnogobrojna pozitivna biokemijska svojstva. Orašasto sirovo voće je alkalno, kao kokos, pinjoli, a najviše badem koji ujedno sadrži i amigdalin ili laetril, vitamin B17, te neki autori navode da smo svakodnevnim unosom pet komada zaštićeni od kancerogena. 

Ništa od masnog i podvučenog teksta nije tačno. Apsolutno ništa. A neke stvari čoveku ne ulaze u glavu ni batinama. A batina je iz raja izišla.

1. kiselo je kiselo. limun udara koliko je kiseo. Nisam radio eksperimente sa proverom pH mokraće, jer znam da je kiseo. Kiselina SPUŠTA pH. 

2. pepeo je najčešće bazan. I to od kalijum karbonata. I nepismene babe su pre 100 godina znale da pepeo LUŽNAT. Ceđ je alkalna, bazna i to oko 10.

3. ko normalan jede pepeo? Niko. Dakle kiseline će ZAKISELITI organizam. Kako znam? Da sledimo logiku ove dame. Napravite svežu zelenu salatu. Poprskajte je limunom. Onda ste ŽIVU hranu zaalkalisali, jer je njoj limun taj koji u organizmu (a zelena salata je ŽIVI organizam) zaalkališe. Kada je Vi probate, salata peče, jer je jako alkalna. Ali AVAJ NIJE. Naprotiv vrlo je kisela. I tako mogu u krug da nastavljam priču o kiselom i baznom, iako sam je ispričao ovde. Ali dobre priče vredi čuti više puta, zar ne???  Kada god pomislim da splet jednih gluposti ne može da se širi dalje, da sam spoznao granice, sledi novi šut gvozdenom čizmom. Teško je onima koji se ne bave hemijom da razumeju sve komplikovane hemijske koncepte. Ali nema nikoga ko može da zamisli da pojede limun, a visoka peć ugrađena u želudac sprži limun i napravi pepeo. Na kraju, da se to dešava, ona zlica od H.pilori bi napravila silne čireve po želucu. Hoćete da budete prirodno bazni? Bacite želudac i kožu. Koža je slabo, a želudac jako kiseo. Kiseliji od limuna.

  

ŠUT, ŠUT, ŠUT :  Vrlo je važno znati da termičkom obradom namirnice postaju kiselije ili alkalne prelaze u kisele, primjerice sušeni kokos, (kakva glupost i neznanje) što ne znači da ih treba izbjegavati nego samo treba biti umjeren prilikom konzumiranja. Sve sjemenke osim sezama izazivaju kiselost, a kada isklijaju postaju jako alkalizirajuće namirnice. Za one koji su zdravi i hrane se sirovom hranom dok im organizam ne razvije osjećaj »što mu treba«, važno je napomenuti da je potrebno unositi i namirnice koje izazivaju kiselost, sjemenke, orasi, lješnjaci, pistacije, šljive, borovnice, brusnice, u odnosu 20 posto prema 80 posto alkalizirajućih. Kod bolesnih trebaju se birati alkalizirajuće namirnice da što prije dođe do balansa i iscjeljenja. Zaključak je jednostavan, a to je da se sirovom hranom biljnog porijekla postiže alkaliziranje organizma i time sprječava ili liječi rak kao i mnoge druge bolesti.  Boldovano i podvučeno netačno, da budem fin.

Koncept da je organizam samospoznajna mašina je baš glup. Tako deca "znaju" da im treba slatko, pušačima i alkoholičarima (narkomanima) "treba" njihov dop. A meni neko da im kaže dosta bre prolupavanja. Ne brkajte hemiju i medicinu s glupostima. Jedno je nauka, drugo spavanje i buncanje na kauču.

Evo zašto se toliko bunim protiv sirovaša. Zato što pričaju besmislice, koje pri tome upakuju u oblandu kvazinauke i svi srećni i zadovoljni. A naročito oni koji uz to uvaljuju te sokovnike i druga čuda, knjige, radionice i sl. Meni to smeta, Ako Vama ne smeta, uživajte u još malo budalaština.

Ta prehrana osigurava pravilan rad žlijezda, a prema tome i regulaciju tjelesne težine, čišćenja krvi i staničnog tkiva (šta je ćelijsko tkivo???)od svih vrsta otpadnih anorganskih tvari, i prirodnim načinom dolazi do izlječenja od različitih bolesti kojima smo danas pogođeni. Ne radite pritisak na sebe, istražujte i malo pomalo pronaći ćete svoj vlastiti put ka zdravlju, nebitno u kojoj mjeri jer ne težite konfekcijskim brojevima nego unutrašnjem zadovoljstvu i zdravlju. Osobe koje se hrane sirovo ne trebaju brojati kalorije. (ma hajdet???)

I sada pogledajte još jednom ovu karikaturu, pa izaberite nauku ili bajanje. Ili poslušajte komentar s uzetog sajta.

fiumecro   Objavljeno: 15. studenog 2013. u 17:08

Problem nije što gdja Devescovi prodaje sokovnike, problem je što se služi znanstveno nepotvrdjenim podatcima. Drugim riječima, njena "radionica" može pruzročiti opasnost po zdravlje gradjana. Što radi javno pravobraniteljstvo? U Hrvatskoj postoji zakon o nadriliječništvu (do 5 godina zatvra) zašto se ne primijeni?

Šta sme da se jede sirovo, a šta ne - i zašto?

Da li postoje ljudi koji su otkrili TAJNU? 

Veoma često se (u reklamama) kaže da neki proizvod nema šećera, ali ima skroba, ksiloze, ksilitola i sl. Ovo je reklamni trik, koji Vas malo lažucka. Pretvara činjenice u antičinjenice. Zašto? Zato što velika klasa organskih jedinjenja - ugljeni hidrati jesu šećeri. A to su i skrob i glukoza i ksilitol. Različite podgupe jedne iste grupe. Da malo proanaliziramo "zdravi-nešećerni" veganski, sirovi (ili na novosrpskom RAW)  recept. Od sastojaka suve (h)urme sadrže 63,5 g "praznih kalorija"/100 g suvog voća, dok smokve na 100 g sadrže 48 g "praznih kalorija", suvo grožđe 60 g/100 g. I tako dalje. Zapamtite šećer je šećer, kalorije su kalorije. Glikemijski indeks je glikemijski indeks. I tačka. Naravno to kaže nauka, nutricionisti, fiziolozi. Oni koji mere metabolizam, potrošeni kiseonik, nivo glukoze. Ali‚ ako neko ne veruje tome, nego otkrivačima TAJNI, onda je u zoni rizika. Naučnici obično izlože činjenice, pa ih ili neko "prihvati" ili ne. Ali ako čujete argument, kao ja ovih dana ma pusti ti tu nauku, ja sam u praksi pokazala suprotno i ima toga na youtube, zaboli me istovremeno i stomak i jetra i mozak. Naravno ovde nije bitan moj stav ili stav nekoga ko zastupa suprotno mišljenje, već kultura saznanja. Da neko tako prosto isključi činjenice, jer mu se ne sviđaju. Jer ineternet GURUI znaju bolje od zvanične nauke. Ako im zatražite argumente, osete se ugroženim, besnim i uz nevaspitanje kao odgovor sledi replika da je to rekla DOKTORKA V ili MAJA V ili DOKTOR F. Ovoj zemlji je potrebna akcija promene obrazovanja, u svim sferama, kao i zabrana delovanja "zelenih RAW sekti". 

Moja dužnost, ljubav i strast mi nalažu da se zalažem za hemiju, biohemiju, biotehnologiju. Jer to su nauke kojima se razume priroda i koja nam je na praktičan i naučni način omogućila da iz pećine zakoračimo na mesec i da držimo androide u rukama. Dobro priznajem, imamo pomoć i svih ostalih nauka, ali tako je to u porodici. Svi se vole, pomažu i ne gledaju zavisno jedni na druge. Razmena i razumevanje informacija. Poverenje u stručnjake, njihov savet i znanje, učiniće ovu zemlju boljim mestom za život i za napredovanjem. Tada i samo tada imaćemo pravo da od generacija koja upravo sada uči Daltonov zakon, Njutnove zakone i Mendelova pravila da se žrtvuju, ostanu ovde i utiču na razvoj Srbije. Možda sam pomalo patetičan, ali krive su mnoge  biografije velikih naučnika, koji su ostajali i razvijali sopstvenu zemlju, a nisu žudeli samo za svojom slavom ili novcem. Možda ćemo s ponosom gledate neke naše klince kako kreću da prime Nobelovu nagradu, jer su svoje istraživanja uradili na Univerzitetu u Beogradu, Novom Sadu, Nišu ili nekom drugom srpskom Univerzitetu u saradnji s ....Ma nije bitno s kim. Važno je da se sve pokrene i bude mnoooooogo bolje nego trenutno. Vrti mi se Bebek po glavi ...a moglo je gore...

Pre toga, pre pojave naših Nobelovaca, da pokušam da objasnim pojavu sirove ili RAW (jelda da glupo zvuči) hrane. Jedna izuzetno precizna reč postoji koja opisuje mnoge pojave. Nije štrumf, mada...Ta reč je pomodarstvo. Ja jedem i sirovo, pečeno, kuvano soljeno, kao uostalom i svi ostali ljudi. Jedem i sirove biljke i sirovo meso. Istini za volju to je sušeno meso, ali je i dalje sirovo. Ali pojavila se grupa dokonih sveznalica koja bolje od svih zna da je sirova hrana u najgrubljem obliku - zelena mikser kaša odgovor na sve naše probleme. Leči sve od kandite (i to bogami svih 9 puta koliko se vraćala) do raka. Ovakva tvrđenja su neodgovorna, ali i o tome kroz primer, nešto kasnije. Ono što stalno provlače kao paralelu je da postoji farmakomafija, koja krije takve informacije od nas, da bi nam prodavala skupe tablete.

Dakle farmakomafija pravi lekove i pakuje ih u tablete ili kapsule. A biomafija bi po tome bila grupa koja pravi tablete ili kapsule u kojima su travni, semeni ili drugi materijali ili polufabrikati u suvom stanju i koji leče sve. Ne, nisam protiv bioterapije. Naprotiv. Ali nisam ni protiv lekova zvanične farmacije (lekara). Samo sam protiv isključivosti. Ono što čini bit hemije-farmacije i medicine je potreba da se shvati da se u ideji lekovitosti krije potreba da se izoluje AKTIVNI PRINCIP (neko hemijsko jedinjenje) iz biljke, životinja, mikroorganizama i da se ukloni što više ostalih BALASTNIH materija. Tako se dobijaju aktivni, koncentrovani preparati. Oni su zgodni za čuvanje, mogu da se drže van frižidera, neće se užegnuti, a mogu da se transportuju mnogo dalje od mesta pravljenja. S druge strane lakše je kontrolisati kvalitet i GARANTOVATI da se ta supstancija, zbog koje se sve i radi nalazi ZAISTA u preparatu. Za takve potrebe se uvode sertifikati i nadzorna tela. U uređenim zemljama.

Prelepa, a smrtonosna. I naravno potpuno prirodna Amanita muscaria.

Primer koji se lako može shvatiti:

Stevija - može da se koristi kao smrvljeno lišće za zaslađivanje. Osim što lišće nije ukusno. Menja ukus čaja, mleka. Zeleno je. Miriše na seno. I biljka sama po sebi nije lekovita. (Bar po sadašnjim saznanjima). Dakle izoluje se ONO SLATKO iz nje, a to je steviozid. Prečišćava se. Dakle prirodnog je porekla i čist sa 99% čistoće. Sada može da se prodaje kao prah, tablete ili sirup. Vi birate. Sve o tome znate. Možete da birate ili da se vratite sirovom lišću. Tako je biofarmacija dobila svoj proizvod, koji svi ljubitelji slatkog, a "mrzitelji" kalorija koje moj obožavani beli kristali donose, mogu da koriste. Da se pomalo našalim s ljubiteljima stevije (ne steviozida). Zamislite kako Vam se pije čaj (ili Vašem gostu) a nemate saharozu. Ali zato imate šećernu repu. Da li bi je rendali i stavljali u čaj?

Za kafu ili čaj. Čisto (belo) ili prirodno, pitanje je sad!?

Drugi (konkretan) primer negativnog izbora sirovina. Ekstrakt lubenice. Dobar ili ne nije bitno. Ako se pravi od dobre, zdrave, sigurno da ne može da škodi. Udaljavanjem šećera dobijaju se kvalitetna biljna vlakna. Ali šta ako se koriste kineske koje pucaju, puštaju neku neidentifikovanu žutu tečnost?! Kako se onda obezbeđuje kvalitet finalnog proizvoda ako ne valja sirovina. Razlog? Kinezi prskaju HORMONOM RASTA lubenice da bi imali veći prinos. I šta je tu sad PRIRODNO? A tek ekstrakt. Gora "hemija" od čiste sintetike. Pa ko voli nek izvoli. Isto su to radili i rade i naši seljaci. Samo nisu iste hemikalije, ali posledice po zdravlje su i gore. Kako obezbediti kvalitet? Ko garantuje da je hrana zdrava? U ozbiljnim državama, garancija nije potrebna. To radi država. Naravno da kriminal svuda gleda da izvrda pravila, kontrole i stroge kazne. Baš zato je neukost najveći protivnik uspostavljanju reda.

 

Hiljade sajtova na prostoru bivše Jugoslavije favorizuje sirovu hranu, veganski način hranjenja, sirovo, pa sirovo. Sve što je sirovo nije zdravo. Sve što je zdravo nije sirovo. Gde je ravnoteža? U Srbiji je nema i neće je dugo biti. Jer svako propagira šta hoće, televizija vrišti o lekovitim preparatima od kojih se ni poneki vlasnici nisu izlečili (Božen), slikaju se smutiji i salate i hrana propagira kao lek. Ali hrana nije i ne može da bude lek. Zdrav način života je više od miksera koji smrvi 3 do 5 izabranih zeleniša i šareniša od kojih se napravi sok, smuti (smoothie) - zanimljivo smuti pa....popi. Ali da li je baš tako prosto? Ovo je poziv ka "zdravom" i najboljem i jednom načinu konzumiranja SIROVOG bilja, jer one leči sve.


Tatula. Lepa zelena boja. Ko napravi od nje smuti, teško da će ga celog popiti. Otrovna.


Ricinus. Smrtonosna. A ricinusovo ulje je lekovito. Ironija prirode.

Žene (uglavnom) koje ovo propagiraju se grupišu u SEKTE, nisu voljni da čuju ni jedan argument protiv, a sve im se zasniva na ruskoj, po nekoj američkoj i najzad ovoterenskoj sveznalici koja je okrila TAJNU. Jer u toj TAJNI oni znaju da je farmakomafija namerno sakrila informacije od običnih ljudi da bi im prodavala svoje proizvode. Ali zato su tu PRIRODNI lekovi i regulacija kiselosti organizma (guglajte i ne verujte kad nađete odgovore ili sačekajte moj tekst na tu temu) kao opšti odgovor na sve bolesti, probleme i kako ih rešiti. Imao sam par neuspešnih pokušaja da ih "preobratim", ali priznajem poražen sam argumentima: "probala sam i izlečila se od raka, sokom od spanaća i gledanjem u sunce". Poražen sam količinom neznanja, bahatosti  i žilavošću SEKTAŠA. Ali, život teče dalje, pa rekoh da zapišem to stanje duha, uz poneki komentar šta je i zašto moguće opasno po zdravlje. Jer nešto što je nekom lek, drugome može da bude otrov.

1. Sirovo voće koje se može jesti bez ikakve opasnosti - osim ako niste alergični na njega, ako nije prskano svim i svači, ako je čuvano pod dobrim uslovima i ako nije puno bakterija i aflatoksina: 

jagodičasto (bobičasto voće). Glavni problem su alergija na jagode, bakterije na malinama i sl. breskva, kajsije, dinje, lubenice (ako nisu samoprskajuće), grožđe (oprez zbog količine šećera u njemu), trešnje (oprez, laksativ u većim količinama) i višnje (oprez - suviše kiseline).

Suvo voće - ovde nemam ideju, jer naše suvo voće nema deklaraciju, nije standardizovano, suši se na hiljadu načina, radi i pakuje u nehigijenskim uslovima. Prodaje u prodavnicama zdrave hrane su u istom rangu nepouzdanosti. Slatko je i puno šećera. Puno je vlakana. Pa šta, i trava je, pa zato ne idemo da je pasemo. Ali se od nje prave sokovi sektaški.

2. Mleka od badema, soje i pirinča

Obrađujem posebno kroz serije biljnih "mleka". Ali zato bademi, lešnici, orasi i dr. orašasti plodovi, pa i dalekih zemalja mogu da se jedu bez bojazni, ako niste alergični na njih, ako su proizvedeni u čistim uslovima, ako nemaju aflatoksina i ako ne preterujete. Naravno pečenje uništava veći deo bakterija, sve viruse i ni tragove toksina.

Pečena soja, ako baš morate, sirova, kao ni sirovi kikiriki ni pod oružanom pretnjom.