Volim rafinisano, jer je zdravije - istina ili zabluda o modernoj hrani

Ovaj tekst nije namenjen onima koji ne vole šećer. On je namenjen onima koji imaju dilemu čime da se zaslade u moru svakodnevnih reklama koje ili urlaju na nas ili zavodničkim glasom šalju svoju poruku. Pa šta onda izabrati:

beli šećer

malteks

javorov sirup

ili žuti šećer?

Naravno beli kristalni šećer!!!! Objašnjenje sledi dole. A hleb? Da li postoji ista dilema?

Beli  hleb

ili  crni hleb?

Naravno jedem i savetujem - beli. Integralni je druga priča.


Da li ste mi poverovali. Ne? Dobro, ali zaista je tako. Volim da kontrolišem ono što pojedem, To naravno ne znači da se isključivo hranim zdravo, jer mi to ne dozvoljavaju ni tip posla koji radim, a ni moja ljubav prema slatkišima. Ali to ne znači da moram da budem budala, pa da verujem svakome ko priča o zdravoj hrani, a nema pojma ni šta su proteni, a kamoli da razume metabolizam. Pre dvadesetak godina (20 + koja), u razgovoru sa studentima na predmetu prelepog naziva Hemija prirodnih proizvoda, pitao sam ih koji je šećer zdraviji žuti ili beli. Neki su osetili zamku, drugi su hrabro rekli žuti. Nemam prava da ih kritikujem ako VOLE žuti šećer zbog njegove specifične arome. Ja ga ne volim, jer mi naprosto SMRDI. Ali imam pravo da ih kritikujem ako VERUJU da je žuti šećer zdraviji od belog ili još gore ako veruju da je zdrav.

Mi koji se profesionalno bavimo bio(hemijom) po prirodi posla (naučnog i stručnog), ali i obrazovnog saznamo mnoge činjenice koje se po medijima pogrešno i nestručno interpretiraju. Tome doprinose i  saveti navodnih nutricionista (i dalje nemam pojma šta je to kod nas). Kako se već decenijama borim protiv crnog hleba (čitaj obojenog - vidi sliku preuzetu sa http://www.pressonline.rs/info/politika/168780/crni-hleb-pobeleo-za-dva-minuta.html ) i crnog šećera  (raznih nijansi) i dalje tradicionalno postavljam studentima isto pitanje. I prvi put sam prošle godine, na predmetu posvećenom izučavanju zagađivača hrane dobio očekivani odgovor. Beli šećer je zdraviji.

Zašto? Kao i u svakom procesu obrade i prečišćavanja šećerni sirup nastao obradom soka šećerne repe (seckana repa, malo blata, dodati kalcijum hidroksid, grejanje, dodat ugljendioksid, centrifugiranje, kristalizacija)  su samo neke od faza koje odvajaju belu kristalnu kašu (zapravo prozračnu) i prljavu masu koja se zove melasa. Čak i jezički postaje jasno šta može da zaostane, ako se zna da se jedna od faza bistrenja soka DEFEKACIJA. Reč je po sebi dovoljno ilustrativna, pa je ne bih prevodio. Dakle nije moj izbor da verujem šta je bolje. Već znam šta je čistije. I još jedna mala prevara. Nekada se pod smeđim šećerom isključivo prodavao šećer iz šećerne trske. Danas se zbog marketinga i smešnih tvrdnji da je žuti šećer zdraviji smeđe đubre (melasa) prska industrijskim prskalicama preko već dobivenog rafinisanog belog šećera. Nema logike. Ali ima cenu. Pa ako ljudi vole da budu prevareni, proizvođači to urade sa stilom.  A da li je onda zdrav ako su dozvoljene i boje za njegovo nijansiranje?

Zato, ako grešite jer volite slatko izbor neka bude med, invertni sirup, beli kristalni šećer (saharoza). A što se javorovog sirupa tiče NE. Neka hvala. Domaći med je mnogo pouzdaniji. I najzad velika prevara prodavaca ZDRAVE HRANE (koja je sve osim zdrava) MALTEKS. Mnogo mi se više sviđa engleski način pisanja MALTEX, gde X na kraju ima svoje (bezobrazno) opravdanje. Ako se hrana zaslađuje po ukusu, tada su važne relativne slatkoće "prirodnih" zaslađivača. A to znači da će svako od nas iz porodice ljubitelja slatkog greha dodati VIŠE malteksa od saharoze ili meda. Tako se (ne)zdravo unosi minimalno 2 do 3 puta više kalorija malteksom nego saharozom.

Dakle ljubitelji slatkiša dok konzumirate 1, 2 ili više kašičica šećera u kafi, čaju ili kakaou budite mirni, jer znate da jedete najčistiju prehrambenu namirnicu. Druga, takođe bela nije ni upola tako dobra, lepa i zdrava.