Bitka gaziranih pića protiv domaćih sokova i zdravlja - izgubljena bitka ako budemo pametni i pošteni

Priznajem nisam moderan - ne podnosim CC

Nekako lepljiv, gotovo paučinast osećaj gađenja mi izazivaju ljudi ulizice. Sladak osmeh na licu, ruka u tuđem džepu, govorili su stari. I ta odurnost, ta laž, bezobrazluk obmane je postao umetnost. Umetnici obmane su zapravo marketinški eksperti. Majstori laži i neukusa. Isti oni koji nam nemačko pivo prodaju kao svetsko, a naše. Oni koji naše prodaju kao tuđe. Kapljica svežine u ulošku privlači momka kao namagnetisana čarolija. U obilju gadosti, neukusa i prljavštine, najopasnije su reklame za pića i hranu. U strahu gledam nudle koje se iz kesice preliju vrućom vodom i jedu. Ali fizičku bol osetim kada vidim reklamu za CC, PC i okreni na F.

Istini za volju nisam siguran šta je koka-kola. (Kao da je stvarno neka tajna?) I koliko je štetna. Nisam siguran koliko, ali jesam siguran da jeste. Prodaje se u svim zemljama osim Severne Koreje i Kube. Kako je nastajala i kako su biljke (esktrakti u njoj) postale šećer i karamel nije bitna priča. Nije bitna ni legendarna varijanta da je lišće koke prvo imalo kokain, a sada ga nema. Te su legende evoluirale kroz reklame. Ono što me muči, pa onda i ja mučim studente, trudeći se da im ogadim to i slična pića je njen deklarisani sastav.

I da ne bude zabune, nije koka-kolu izumeo hemičar, već farmaceut (Čarli Pemberton). Ali, ni on nije važan za ovu priču. Za ovu priču važna su tri zaslađivača koja "napumpanu vodu" ugljendioksidom pretvaraju u pohotni napitak:

1. beli kristalni šećer (saharoza) jedna od omiljenih lekarskih budalaština označen kao bela smrt.

2. visokofruktozni sirup (pravi se od kukuruznog skroba) i

3. veštačkih zaslađivača.

Kod "prirodnih" zaslađivača nije opasnost u boji ili agregatnom stanju. Opasnost je u preterivanju. A to je jedna od odlika ljudi (naročito dece). Još ako vas u to guraju ekspertski gurui, spremni da ponude i mladost i seks i slobodu i zabavu, samo da kupite šećernu vodicu, onda vam nema spasa. A tek ako je taj rastvor jeftin (tako se deca navuku), dostupan, hladan i u poslednjoj varijanti s imenom na flaši ili limenci, onda ste stvarno u problemu. Kao i vaši roditelji, prijatelji, lekari, država i društvo.

Kako se od zla pravi reklama da zlo postane dobro? Tako, što i u prevodu imate samo afirmativan stav, akciju u društvu. Akciju koja bi gledana izolovano bila korisna. Jedan ovde, jedan onde. I neprekidno trošenje bar polovine prihoda da se reklamira debeljko (deda mraz, sveti Nikola i ko zna kakva sve imena ima širom sveta). Eto bar u nečemu smo ravnopravni deo sveta. 

Boja karamela, ne nastaje prirodno, već reakcijom amonijaka (NH3) i šećera (glukoze i fruktoze).  Boja je oduvek bila zdrava, ali mi smo (iz CC) fini ljudi, pa menjamo tehnologiju zbog medija i smanjujemo količinu hemikalije koja je bezveze proglašena za kancerogenu.  

Visokofruktozni sirup ima brojnih kontroverzi i broj protivnika njegovog korišćenja stalno raste u Americi. Suviše je jeftin, sličan je medu po slatkoći i uticaju na čulo ukusa. Zato se stavlja gde nikada pre nije, npr. kao ovlaživač slanog peciva ili duvana. Iz istog razloga, kao i u Evropi saharoza problematičan je zbog ogromne količine koja se nalazi u ovim "pićima". Više od 100 g u 1 L.  Ali nema veze. Uzećete zato mleko bez masti i sve je ok. (Ovo je za neupućene čista ironija.)

I najzad veštački zaslađivači. Njihova upotreba je porasla zbog straha od gojenja, ali zašto bi se CC i slična PC, F i druga gazirana pića uopšte unosila u organizam?! Mala količina je uopšteno malo škodljiva. Ali niko se ne zaustavi na 0,2 L. Naprotiv boce su sve veće. Uskoro se mogu očekivati i pakovanja od 5 L, pa 10 L. A naša deca će biti sve deblja, tromija, bolesnija. Časovi fizičkog, nekada omiljena nastava, postaju prava mora za pretilnu decu. Nije to samo naš problem, ali nam to i ne olakšava. Zato mame i bake, setite se kako se to nekada radailo. Voće, šećer i toplota. Tu i tamo poneki limuntus (limunska kiselina). Nema u tome aditiva, stabilizatora, konzervanasa, zaslađivača koji se provuku u recepture, pirea od jabuka i jabučnog soka kao univerzalnog uništivača ukusa u svakom soku. Naravno da se i mnogo manje količine i kiseline, a time i šećera koju deca unose u organizam. Borba koja predstoji nije laka. Ali vremešni Švarceneger je u tome uspeo. Proterao je sva ta pića iz školskih okruženja. Sve aparate i dečja iskušenja. Džejmi Oliver krstari po svetu i promoviše džemove i druge domaće slatkiše. Naravno i sokove. Ali one od voća, jer samo su to sokovi, slažemo se u tome, zar ne?

Tako je nastala čudna, pomalo perverzna potreba da se nečemu što je toliko poznato nadene nadimak prirodni sok, bakini sokovi, bakino slatko i sl. Čim proizvod iziđe iz radioničkog kruga, prerastajući domaćinski vid proizvodnje, prestaje da bude domaći proizvod i zdrav. Postaje industrija, a tada se zbog zarade u sokove ubacuje jabuka (u svim oblicima), iako je skoro bezvredna, zaslađivači bez etiketiranja, arome da pojačaju ukuse, konzervanse da traju do apokalipse. Citrusni pektini u retkim kašastim masama se šepure pod tuđim (ukradenim) nazivom marmelade (port. marmelo = dunja). Marmelada je slatki proizvod od dunja, kako god današnji tehnolozi svaku slatku, lepljiivu masu uporno nazivali marmeladom. Zato i CC, PC i F postaju sokovi, osvežavajući napitak, eliksir mladosti, razbibriga, opšta pomama sulude radosti po ulicama. A sve iz krila dušebrižničke kompanije. Zamislite kada bi odjednom oko vas svi zaigrali, zapevali, poskidali se i skočili na slavine s vodom (u nedostatku bazena). Da li bi zvali hitnu pomoć, odsek za mentalno ugrožene?

Ono što zabrinjava (ber mene i ljude u mom okruženju) je potpuno ista logika i prekupca na pijaci i svih vlasnika  multinacionalnih kompanije. To je maksimalna zarada SADA, odmah, istog trena. Za sutra ih  nije briga. A i što bi, kada lokalne, nacionalne, političare nije briga. Zato nas truju hemijom aditiva, jeftinih zaslađivača (i prirodnih i veštačkih). Nekada je, što bi rekli klinci, bilo in, da se svuda puši, purnja, bahato otresa pepeo. Sada je moderna TAMANICA. A od tamanice do TAMANJENJA i nije velika razlika. Zato nazdravite mi čašom domaćeg soka od jagoda, malina, vašanja, uskoro kupina. Jer ti sokovi nisu samo osvežavajući. Oni su lekoviti, bore se protiv stresa, radikala i sprečavaju oštećenje naših ćelija. A zdrave ćelije čine zdrav i zadovoljan organizam. 

Samo za maliciozne čitače

Nisam finansiran od seljaka s pijace, razočaranih potrošača, niti samog voća i povrća da reklamiram sokove na uštrb gaziranih pića. Jednostvano ih ne podnosim i pišem iz ličnog ugla. I za dalje isto važi, kad si žedan VODU potraži.