Palmina mast je u nama (klikni)
Bez velikih filozofija, uz izvinjenje svima koji su rasli i starili uz istu prepotentnu reklamu, Eurokrem (eto zašto klinci izgovaraju nepismeno EURO, umesto EVRO) za generaciju koja raste, da krenemo u demistifikaciju i ove mase. (Bilo je onih u generacijama koji nisu ni okusili tu šećerno- masnu masu. Ja je nisam voleo, pa ne moram ovo da pišem kao pokajnik. Neke čokolade, jesam, ali se i one menjaju. Na bolje? Svakako ne! Poslednji primer je čokolada s leva, u kojoj je sve više palmine masti. Umesto trans masnih kiselina.
Prva čokolada je bila tečna. Nakon razvoja znanja i širenjem po geografskim dužinama kakao (i njegova mast - buter), mleko i šećer su se pretvarale u razna "božanska" stanja. Tehnološka čuda, aditivi, vešt italijanski marketing stvorili su savremeni čokoladni namaz i brojne kopije. Pietro Ferrero je za sve kriv. Počelo je s pravljenjem klasične, čvrste čokolade, ali je rat (2. svetski) omeo snabdevanje kakaom (nikako ne KAKOM). Nakon toga, kao i svi talenti u krizi (sećamo se svi perioda 1988-1999) kreće u traženju supstituenata i smanjenje cene. Firma Ferrero je morala da preživi. Kažu i da je PAŠTETA nastala slično, od otpadaka s trpeze, kada je domaćica mućkajući meso, supu i ostatke iznutrica rekla PA ŠTETA je da se baci. Samo što je Pietro bio blagosloven. Italija u ratnim godinama nije imala kakao, ali je imala ogromne količine lešnika. A od austrijskih majstora torti odavno se znalo da se čokolada i badem ili orah ili lešnik dobro mešaju, dajući fantastične filove. Dakle, eto mogućeg scenarija kako je sve počelo.
I tako je nastala šećerno-masna masa, jeftini, a ukusni slatkiš, ali još uvek ne i namaz za hleb. Jeftina čokolada -prava energetska bomba. I nikako nije zdrava hrana za generacije kojoj se kvare zubi i goji. Ali, tada je i takav slatkiš bio retko zastupljen na trpezi. Daleko od toga da se jelo svakog dana slatko i masno. Ni naši roditelji, a tek njihovi, nisu imali slatkiše svakog dana na stolu. Ili mast na hlebu ili džem na hlebu. Nikako mast-džem, niti opaka kombinacija margarni-kvazi džem.
Pre par nedelje video sam prizor od koga mi se zgadilo. U kolicima dete razmazuje "čokoladnu bananicu". Na samoj kasi guče, dere se, kidiše ka gondoli u kojoj je gomila drugih sličnih "bananica". Majka ga odgovara, ali zapomaganje ne prestaje. Majka uzima drugu "čokoladnu bananicu", otvara je i daje mu je u ruke gurajući u džepove umazane ostatke ambalaže prethodne. Bože, koliko roditelji mogu da budu slabi i izmanipulisani decom, koja teško da su stanju rečenicu da sastave, a već su navučeni na "malog zločinca" zapakovanog u kesicu. Naravno, nije dete krivo, već majka, koja je opet kupila ljubav. Trampila je zdravlje deteta koje voli, za totalni veštak "čokoladnu bananicu". A banana, mama...Da li si čula za nju? Ona prava. Znamo ko sve za nju, a Vi mama?
U neka srećna vremena deca su jela hleb, pila jogurt i mleko (s kakaom). I viršle su bile pravljene od mesa. Možda se u svima u poznijim godinama javlja romantika prema jelu, piću i zabavama iz mladosti. Možda. Ali sećam se jutara u kojima su kamioni prolazili, a deca jurila ka vratima koja bi skliznula, a para mirišljavog hleba (naravno beli - danas u Hagu proglašen otrovom) bi nas oblepila. Jogurt u tetrapaku, Deca su ga otvarala, a nije imao klipsove, zipove, navoje, varove. Ali je imao UKUS. I pomenute viršle u zemički, sa obiljem kiselkastog senfa. Sve kuvano i pakovano u crvenim kioscima u ambalaži UKUSA. Čokolade proste, ali mirišljava. Čak su i ogavne šećerne table bile zdravije od Tviksija ili drugih nakaza koje čuče po kesicama. I čim ih otvorite ugrizu Vam najmilijeg tamo gde najmanje to želite. Napadaju zdravlje.
Zašto mrzim
"kesice"? Jer imaju sitna slova. Jer su prestali da prave hranu od
prirodnih sastojaka. Jer sam naučio i zgrozio se šta sve veštačko može da liči na prirodno.
Jer su ubili UKUS. Onaj prosti od par sastojaka koji se žvakanjem obogađuje,
ovaplođuje, obuhvata čula. Nekada...I onda naletim na teskt koji me iznenadi,
užasne, razljuti. Kako da napravite domaći eurokrem? Umesto teksta koji bi
npr. rekao: "Ne hranite decu tom grotesnom hranom". Napravite je sami. A i recept je skroz
bezveze. Kao, pecite brašno dok ne liči na lešnik. Pa i Pietro je ukačio da
lešnik ne treba vaditi iz recepture. Od 1946. do 1964. sve se menjalo, ali su
kakao i lešnik ostajali u ljubavi. Tek, te 1964. nastala je NUTELLA. A šta valja u njoj? Zavisi koga pitate. I zavisno od siline države menja se i sastav u istom proizvodu. Lešnik, kako i šećer da. Brinu me masti i emulgatori. Konzernavsi i neetiketirano. Brine me kontrola kvaliteta. Brine me to što moju i vašu decu nema ko da zaštiti, kao što ma ko u Francuskoj, Americi i Nemačkoj.
Osnovna masa svih
čokoladnih namaza je šećer (52-56%) palmina mast ili neko drugo ulje, ranije čak i trans masti (20 %), lešnik (13 %),
obrano mleko u prahu (5 - 8,7 %), odmašćeni kako prah (do 7,4%), lecitin (sojin, emulgator, po potrebi) vanilin šećer (veštačka aroma). Svaka komponenta ima svoje mesto, pa je teško napraviti u kućnim uslovima dobru nutellu, eurokrem i sl.. Ako niste hemičar. Ali ako vas posle sapuna nije strah da krenete u eksperimente...hajde da se malo poigramo. Šta je potrebno za dobri, hranjivi namaz. Može i sladak. Ali je svakako upola manje šećerne enrgije u njemu i mnogo je kvalitetniji. Ako deca žele i bez hleba da se zaslade ne samo da ne morate da se plašite, već možete i da uživate dok ih gledate. Ali kašičica - dve, nikako 100 g.
O njenom sastavu Francuzi imaju negativan stav, jer je palmina mast (modifikovana ili ne) glavni sastojak ovog slatkiša. (Samo se na forumima hvali ova loša mast. A ona je mnogo opasnija od aspartama o kome svi toliko misle da sve znaju.) O sirovinama je bilo reči u drugim postovima, pa da se ne ponavljam. Osnovni trik oko nutele, pa i evrokrema je dugo mešanje svih, pa i čokoladnih sastojaka. Tehnologija i ekonomija biraju sirovine, ukus, agregatno stanje, lakoću mazanja. Ali što se zdravalja tiče, presudnu reč uvek ima sud i cena koju firma plaća. Da je bilo tačno navođenje da je hrana zdrava za početak dana, ne bi drešili kesu plaćajući kazne. A Amerika je jaka zemlja. Nemačka, pa Francuska. Svi im zavrću uši. A mi? Mi smo najbolji. Jer naši ekonomisti (ili lopovi) uvaljuju nam hrvatsku ladu s 3% kakao. A njihova ima 10%. Navodno nismo znali šta je dobro. Uvek postoji neki trik. Natrijum glutamat (E 621 pogrešno je odomaćeni termina natrijum glutaminat) soju pretvara u meso. Neka druga aroma "laže" decu da jedu čokoladu. Dobar, ali nemoralan trik. Ali i mi našu decu hranimo "čokoladnim bananicama" koje nisu ni čokoladne, niti su bananice. Što nas i drugi ne bi vukli za nos? I dalje se agresivno reklamijućia na našim TV programima i nacionalnim televizijama.
U sledećem tekstu, moja verzija namaza od lešnika i kakao, uz dodatak invertnog sirupa. Tako ima više slasti, a manje energije. I naravno dajte u komentarima vaše verzije. Svaka ideja koja bi olakšala pravljenje je put ka osvajanju zdravlja i otimanja dece od vlasti zlih "kesica".
O njenom sastavu Francuzi imaju negativan stav, jer je palmina mast (modifikovana ili ne) glavni sastojak ovog slatkiša. (Samo se na forumima hvali ova loša mast. A ona je mnogo opasnija od aspartama o kome svi toliko misle da sve znaju.) O sirovinama je bilo reči u drugim postovima, pa da se ne ponavljam. Osnovni trik oko nutele, pa i evrokrema je dugo mešanje svih, pa i čokoladnih sastojaka. Tehnologija i ekonomija biraju sirovine, ukus, agregatno stanje, lakoću mazanja. Ali što se zdravalja tiče, presudnu reč uvek ima sud i cena koju firma plaća. Da je bilo tačno navođenje da je hrana zdrava za početak dana, ne bi drešili kesu plaćajući kazne. A Amerika je jaka zemlja. Nemačka, pa Francuska. Svi im zavrću uši. A mi? Mi smo najbolji. Jer naši ekonomisti (ili lopovi) uvaljuju nam hrvatsku ladu s 3% kakao. A njihova ima 10%. Navodno nismo znali šta je dobro. Uvek postoji neki trik. Natrijum glutamat (E 621 pogrešno je odomaćeni termina natrijum glutaminat) soju pretvara u meso. Neka druga aroma "laže" decu da jedu čokoladu. Dobar, ali nemoralan trik. Ali i mi našu decu hranimo "čokoladnim bananicama" koje nisu ni čokoladne, niti su bananice. Što nas i drugi ne bi vukli za nos? I dalje se agresivno reklamijućia na našim TV programima i nacionalnim televizijama.
U sledećem tekstu, moja verzija namaza od lešnika i kakao, uz dodatak invertnog sirupa. Tako ima više slasti, a manje energije. I naravno dajte u komentarima vaše verzije. Svaka ideja koja bi olakšala pravljenje je put ka osvajanju zdravlja i otimanja dece od vlasti zlih "kesica".
Davno sam čitala da je jedan od razloga zašto je kakao maslac u čokoladi zamenjen jeftinim masnoćama njegova primena u kozmetičkoj industriji. Tačke topljenja kakao maslaca (oko 36 stepeni Celzijusa) je kao i telesna temperatura čoveka čini ga idealnom sirovinom za kreme, karmine i druge preparate. Kozmetička industrija daje veću cenu nego prehrambena i eto računice.
ReplyDeleteNa žalost nije tako jednostavno. Problem je količina. Kako ne može da se napravi u potrebnoj kolkičini. Kao ni buter. Cena naravno utiče na većinu ljudi da izaberu jeftinije. Ali ako bi na deklaraciji pisalo Uzimate nutella krem ili Eurokrem na sopstevnu odgovornost, tada bi se mnoge stvari promenile. Mogu da se naprave kombinacije jestivih ulja tako da se dobije ta tehnolška od 36 kao tačka topljenja. Ali nikada ne može da se dobije tako kompleksna aroma. Uostalom šipka vanike ima oko 200 jedinjenja. Vanila u kesici ima samo dva (šećer i etilvanilin. Strašno. A sve zbog cene. Ko šiša zdravlje.
ReplyDeletePočetkom devedesetihj e izašao putopis iz SAD naše novinarke u magazinu Bazar. U to vreme, nevezano za prazne rafove u prodavnicama, imali smo ograničen broj slatkiša i slaniša u ponudi. Imali su prepoznatljiv ukus i sa zatvorenim očima je moglo da se prepozna šta je i od čega je. Pošto je pomenuta novinarka veliki ljubitelj slatkiša, probala je sve što je mogla. Zaključak je bio poražavajući. Nije mogla da definiše šta jede, sve je neverovatno slatko, slatko i slatko i ima čudne arome. U tom tenutku mi je bilo čudno i pitala sam se kako oni tamo to mogu da jedu? Sada, kada imamo ponudu čipseva sa ukusom sarme, roštilja, torte i pegle, jasno mi je sve. Razgledajte ponudu bilo koje prodavnice, od malih do velikih. Bar 50 % proizvoda čine slatkiši i slaniši. Nisam u toku sa ponudama i zato kad su mi skoro ponudili neki nov proizvod, od jednog zalogaja sam videla zvezdice od šećernog šoka.
ReplyDeletePraviti čokoladni krem nije lako. Za kućnu upotrebu i nije toliko problem jer se relativno brzo pojede. I profesionalcima je teško da postignu stabilni krem koji se ne steže, niti previše topi, a da dugo traje. Govorimo o bar godinu dana trajanja. Postoji još jedan problem, a to je izdvajanje masnoće na vrhu što se dešava i sa čokoladama. U kremu je to veliki sloj. Sa proizvodom je sve u redu, samo nije estetski.
Evo linka za Podravkin odgovor na nekvalitetnu Lino Ladu
http://www.coolinarika.com/forum/kuhanje/gdje-kupiti/48862/
i
http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=16635
Moraću da napravim krem. Evo male ideje.Još uvek ne znam mere i u kom odnosu će biti. Znam da će biti dosta lešnika, a malo šećera jer ne volim previše slatko. Lešnike bi trebalo popariti kratko, oljuštiti i osušiti, pa prebaciti u zagrejanu rernu na nekoliko minuta da se peku. Ne bi trebalo da potamne, samo malo da dobiju tamniju nijansu i miris. Nemojte u tiganju jer se tako neravnomerno peku. Prebacite u blender ili sličnu seckalicu, pomešajte sa prah šećerom i kakao maslacom.i uključite dok se ne napravi pasta nalik marcipanu. Palo mi je napamet da se umesto punomasnog/obranog mleka u prahu i surutke i lecitina (fabrički kremovi), stavi samo kakao maslac i MLEČNA slatka pavlaka. Bez problema može stajati nekoliko dana u frižideru kad se termički obradi. Nije namenjeno prodaji, pa ne moramo razmišljati o trajnosti od 3 godine. Ideju mi je dao pariski krem koji se pravi od dve mere čokolade i jedne mere slatke pavlake. Krem je stabilan, gust,a može da se maže. Pravi se tako što se slatka pavlaka zagreje, ali da ne ključa. Čokolada se izlomi i stavi u pavlaku i meša dok se sva čokolada ne rastopi, ostavi se da se ohladi i to je cela mudrost. To je brža varijanta za naš krem, ali nećemo topiti celu čokoladu. Umesto toga u zagrejanu slatku pavlaku staviti šipku vanile i izvaditi kad se zagreje. Pastu od lešnika, kakao maslaca i prah šećera pomešati sa slatkom pavlakom. Pola smese sipati u teglicu i to je beli krem. Mirisaće na čokoladu zbog kakao maslaca. U drugu polovinu dobro umešati kako prah da ne ostanu grudvice. Recept je skup zbog kakao maslaca. 100 g je 550 dinara, a sigurno je da može i bez njega, a i ne treba staviti veliku količinu. U beli krem se može staviti mala količina kakaoa da promeni boju za dve do tri nijanse. Tako će imati blag ukus čokolade. Još bolje je ako neko može naći kakao masu jer su tu kvalitetan kakao i maslac u pločicama. Za male mere je dovoljna i jedna pločica. Gde mi je bila pamet kad sam imala kakao masu?
Moja receptura i tehnologija je drugačija, ali biće za par dana. Ideje su odlične. Na žalost postoji jedan krupan problem, ali i o njemu u sledećem postu.
DeleteBrend "Eurokrem" se piše i čita kao Eurokrem, a ne Evrokrem niti Jurokrem. ;)
ReplyDeleteZnam naravno, ali sam namerno karikirao, kao što i CC pišem ćirilicom. To što su kreatori imena bili nepismeni pa nije EUROCREAM je njihov, a ne moj problem. Pravilno je Evrokrem, kao i Evropa, a ne Europa :). I novi recept, svakako neće biti vezan za Jurokrem. Mi ne kažemo Juropa.
DeleteNisam verovao u ovu priču dok se pre dva meseca sam nisam uverio, kupio sam Nutelu u Budimpešti u Muller-u koja je Nemačka i u Aldiju koja je Poljska, kakva se inače prodaje u Srbiji. Ne znam za sastav ali ukus im je nebo i zemlja, ova Nemačka je manje slatka i lepša pet puta....Pozdrav
ReplyDeleteIako postoji pesma, pod palmama, njihova mast ne doprinosi ni sreći, ni ukusu. A Nemci su zakon za kvalitet. Nutella mora da bude ono što je na deklaraciji. Uživajte u ukusu. I meni klinci koji su sada u Austriji pišu o super ukusu. Jadna smo mi zemlja :(.
DeletePoštovani,
ReplyDeletenisam uspeo da nađem tekst ako ste do sada pisali o štetnosti palminog ulja. Molim Vas za link ili odgovor u čemu je problem sa ovim uljem?
Gde su recepti - ne mogu da pronađem... :-/
ReplyDeleteŠto se tiče Nutele, nismo je nikad kupili u Srbiji, jesmo par puta u Mađarskoj i osim deklaracije, ogromna je razlika u boji - ova kod nas je svetla i "šuplja" a ona u mađarskoj tamna ma skoro crna... Za ukus ne znamo, ne možemo da uporedimo jer našu u Maksiju ne kupujemo...
Tražite ključnu reč BELEKREM.
DeletePostovanje Zorane. Molila bih vas za savet. Na zalost(ili srecu), ne zivim u Srbiji. Dok smo bili u Beogradu, za kuvanje ili przenje sam koristila uglavnom domacu svinjsku mast. Kako to vise nisam u mogucnosti da koristim, na policama supermarketa sam, u "moru" ulja odabrala da koristim ulje od kanole. Da li gresim?
ReplyDeleteHvala unapred!
Srdacan pozdav
Jelena Lakovic