Thursday, July 25, 2013

Sapun koji to nije. Šta nas to u stvari pere i kožu nam dere?


Industrijski sapuni


Posle analize šampona za konje (konjskog šampona), sledi analiza "sapuna" za ljude. Iako....industrijski sapuni odavno nisu sapuni, već u sebi imaju detergenata koji omogućavaju intenzivniju i stabilniju penu. Gušća pena, veća radost za oči. A za kožu? Jedna od zabluda je da što sapun (detergent) više peni to bolje pere. Pena je makroskopska pojava. A rastvaranje masnoće u sapunskoj ili detergentskoj miceli je pojava na nivou molekula. Ima "sapuna" koji su potpuno detergenti, a naziv sapun je ostao samo iz marketinških razloga. Ili narodski rečeno - čista laž.
Micela je nevidljiva kapljica molekula složenih u lopticu, koja po strukturi podseća na pomorandžu. Kora predstavlja sloj naelektrisanih grupa, unutrašnjost označena na svim sličicama kao ulje je mikrokantica za masni otpad. I to je cela mudrost ilustrovana na slikama.


Okolina je voda (srednja sličica, plava boja) i ona omogućava da se sapun (sa prljavštinom) lako rastvori i ispere. Japanci odavno za pranje koriste sapun pravljen iz otpalih jestivih ulja. Tako se dragi moji štiti okolina. A ne kao Srbi. Zameniš ulje u kolima i usput istočiš otpalo ulje i malo svežeg (valja se) po zemlji, putu, dečijem igralištu. Da te niko ne vidi budi brz i baci flašu u potok, rečicu i slično, ekološki očuvano mesto. I zastani za tren, ne zapitaj se ni za sekund da li je srpski trovati sopstvenu zemlju. Meni ne deluje. Ali, udaljih se od teme. Japanski stanovi su povezani na sistem dejonizovane vode. (Što je veći sistem, to je manja cena po stanu). Veš se tako lako pere sapunom u dejonizovanoj vodi - potpuno ekološki. Ne znam kako je u ekološkoj državi to rešeno, ali znajući nam naravi, sumnjam da je bolje nego u Srbiji. Sapun u dejonizovanoj vodi je idealno i potpuno biorazgardivo sredstvo za pranje, za razliku od većine detergenata ili "omekšivača". Ako neko slučajno ne veruje neka pogleda strukture sintetičkih sredstava za pranje i šta im se sve dodaje samo da bi se pralo u česmenskoj vodi. A o sapunu koji mnoge žene vole par rečenica kasnije, po molbi korisnika Dove sapuna.


Kao što sam više puta rekao, ne bojim se veštačkih, visokorafinisanih stvari. Samo želim da znam šta je u tim proizvodima, jer je moje pravo (baš kao i vaše) da biram da li ću ih i posle saznanja o sastavu koristiti. Zato ne mogu da ne reagujem kada vidim da se pojedini čisti sapuni reklamiraju kao neutralni. Jer za čist sapun to naprosto nije moguće. Ako se napravi hemijski čist sapun koji nema ni traga hidroksida (u višku) rastvaranjem u vodi pH takvog sapuna mora da bude više od pH 9,5 (čak do 10,6). Ako je pH 7 ili niže ili je dodato neko kiselo sredstvo (limunska, mlečna i sl. što podržavam) ili je u pitanju detergentsko sredstvo za pranje (što je nekada nužno zlo - u jako tvrdim vodama). Inače pranje ruku u baznim uslovima, sa normalnim ispiranjem ne može da ošteti normalnu kožu, jer je pH česmenske vode 7,0 tako da se veoma brzo koriguje pH sa 10,6 na 7,0, uz očitu korist da su pobivene bakterije, neki kvasci (kandida) i sl.  Oštećenoj koži je ionako potrebna pomoć, zbog čega su se mnogi odlučili da prave sopstvene sapune širom sveta (čak i kod nas). Oslanjanjući se na sastav koji je napisao proizvođač, sledi analiza sastojaka tipičnog sapuna sa mudrom reklamom da ne isušuje kožu kao običan sapun, što zanatski sapuni i oni pravljeni u sopstvenoj režiji to nisu. Zato štap (Petrovi sledbenici varjaču) u šake i na pravljenje ne-običnog sapuna. I neka vaša koža uživa, čak i kada pena nije tako obilna kao kod komercijalnih "baršunastih" sapuna.

Radi se o TIPIČNOM savremenom sapunu (Dove Sensitive Skin Unscented Beauty Bar). Sva imena koja su važna za prepoznavanje na ambalaži su namerno ostavljana u originalu, na engleskom.






  1. Sodium Lauroyl Isethionate, (natrijumova so estra laurinske kiseline i izetionske kiseline). Sintetčki detergent. Isušuje kožu, ali dobro uklanja masnoću.
  2. Stearic Acid (sterinska kiselina) – reguliše pH i smanjuje isušivanje kože
  3. Sodium Tallowate (trgovački naziv za sapun). Marketinški trik. U našem jeziku bi to bilo natrijum lojat.
  4. (ili) Sodium Palmitate (natrijum palmitat) – sastojak komponente 3, 10 (11). Besmisleno navođenje.  Zašto je ili? Nisu sigurni šta su dodali?
  5. Lauric Acid (laurinska kiselina). Nužni sastojak komponente 9 i 10. Besmisleno navođenje.
  6. Sodium Isethionate (natrijum izetionat). Najkraći sintetički detergent. Jako peni i stabilizuje sapunsku penu. Najmanje isušuje kožu, ali je isušuje.
  7. Water (voda). Bez vode sapuni bi pucali i raspadali se.
  8. Sodium Stearate (natrijum stearat). – sastojak komponente 3, 10 (ili :) 11). Besmisleno navođenje.
  9. Cocamidopropyl Betaine (smeša cviterjonskih detergenata). Kompatibilan sa sapunima. Kao i svi detergenti isušuje kožu; ili sodium C14-16 olefin sulfonate (natrijum sulfonati raznih alkil nizova parafinskog karaktera). Mogu da budu i iz kokosove masti. Više oštećuje kožu od smeše cviterjonskih detergenataZašto je ili? Nisu sigurni šta su dodali?
  10. Sodium Cocoate (trgovački naziv za sapun). Marketinški trik. U našem jeziku bi to bilo natrijum kokosoat. Pravi se od otpalog kokosovog ulja. 
  11. Ili Sodium Palm Kernelate (trgovački naziv za sapun). Marketinški trik. U našem jeziku bi to bilo natrijum koščica palminat. Pravi se od otpalog ulja iz palminih koštica. Zašto je ili? Nisu sigurni šta su dodali?
  12. Sodium Chloride (kuhinjska so). Zaostaje nakon isoljavnja sapuna, pri njegovoj proizvodnji. Ako se naknadno dodaje ima ulogu punioca. (Mnogo je jeftiniji od svih ostalih komponenata, osim vode.)
  13. Tetrasodium EDTA (natrijumova so EDTA). Kompleksira metalne jone da se sapuni ne bi javljali kao nerastvorne fleke.
  14. Tetrasodium Etidronate (kompleksira kao i natrijumova so EDTA), iako je drugačije strukture. Kompleksira metalne jone da se sapuni ne bi javljali kao nerastvorne fleke. Marketinški trik je korišćenje oba kompleksirajuća agensa, a čak ima i tvrdnji da je štetna za zdravlje.
  15. Maltol (maltol) – pojačava mirise i druge arome. Ima miris na pečeni slad, karamel.
  16. Titanium Dioxide (titanijum dioksid). Punilac i optički izbeljivač. "Regulator" optičke jačine boje.
Sapun je zaštićen patentima.

Realno sapun ovog tipa ima sledeće komponente:

Detergenti : Sodium Lauroyl Isethionate, Sodium Isethionate, Cocamidopropyl Betaine
Sapuni: Sodium Tallowate, Sodium Palmitate, Sodium Stearate, Sodium Cocoate, Sodium Palm Kernelate
Premašćivači: Stearic Acid, Lauric Acid
Ostatak: Water, Sodium Chloride
Kompleksirajuće sredstvo: Tetrasodium EDTA (tj.Tetrasodium Etidronate).
Aromatizer: Maltol
Punilac i optički izbeljivač: Titanium Dioxide

Ovako napisan sastav implicira postojanje velikog broja hemijskih jedinjenja, te delimično opravdanje za cenu. Zapravo mnogi sastojci su deo jednog ili više ulja, pa su hemikalije koje izgrađuju ovaj sapun pregrupisane po logičnom navođenju, pri čemu bi trebalo imati u vidu da sastav na etiketi uglavnom pri navođenju poštuje zastupljenost. To znači da najviše ima (natrijumovove soli estra laurinske kiseline i izetionske kiseline).

U ovako „nežnom“ sapunu nema ni glicerola, niti propilen glikola, efikasnih hidrirajućih komponenata. Nema posebno dodatih komponenata koje neguju kožu. Zaključak: nema veze šta na njemu piše, smeša je sapuna i detergenata, kao i sva ostala sredstva za pranje ruku ovog tipa. U tečnim formulacijama ima još više detergenata. Ono što me je uvek zbunjivalo je zašto ne napišu količinu sastojaka, jer bar sapun nije neka tajna. Većina sapuna proizvedena u domaćoj radinosti je po ocenama korisnika mnogo, mnooooogo bolja za kožu. Isprobajte magiju hemije praveći sopstveni sapun i uverite se. Na kraju krajeva kvalitet kože i potencijalna preosetljivost nekome mogu korišćenjem jednog sapuna da nanesu veliku štetu. Drugima je baš taj sapun savršen. Ako ništa više sada bar znate šta koristite za pranje SVOJE kože. I tako ste stekli pravo na sopstveni izbor.


Na molbu da prokomentarišem baby sapun Johnson's baby soap with milk extract za Balkan
(američki je nešto drugačijeg sastava, jer ima vitamine A i E i dr. komponente).
(Iako sam hemičar, ovo ne razumem. Ne može da bude ekstrakt mleka na jednom, a mleko na drugom jeziku. Proteini mleka se ne ekstrahuju i sl.)



1. Sodium Tallowate (komponenta 3, gornje analize)
2. Sodium Palm Kernelate (komponenta 11 iz gornje aanalize)
3. Aqua (voda)
4. Glycerin (glicerin tj. ispravnije glicerol, ovlaživač)
5. Paraffinum liquidum (tečni parafin, jeftina verzija premašćivača, analoga superfat u "normalnim sapunima)
6. Lactis Proteinum, Milk Proteins Proteini mleka. Zamagljivanje latinskim nazivom. Za sapun besmislena komponenta, osim ako deo masti nije bio i iz butera.
7. disodium phosphate dinatrijum fosfat, omekšivač vode i regulator pH.  
8. Sodium Chloride (kuhinjska so) , tačka12, gore.
9. pentasodium pentetate diethylene triamine pentaacetic acid (DTPA) helator za metalne jone (kalcijuma pre svega) što olakšava penjenje sapuna. Nesporno koristan dodatak sapunima.
10. Tetrasodium Etidronate komponenta 14 gore.
11. Parfum, parfem, najčešće sintetički, ovde nije naznačeno poreklo.
12. CI77891 je titanijum dioksid, tačka 16 gore.

Nisam siguran zašto je ovo baby sapun. Možda zbog veličine, a ne namene.


Sve na jednom mestu o sapunima http://zvujcic60.wordpress.com/2013/07/25/domaci-sapuni-nisu/

16 comments:

  1. Sjajno, po običaju!
    Uzgred - kako da napravimo "sapun u domaćoj radinosti"? :D

    ReplyDelete
  2. Lako. Pratite uputstva o nabavci prirodne sode, prirodne vode i prirodnog ulja dobivenog prirodnim ceđenjem bosim nogama egzotičnih devica. Zato se zove ekstradevičansko. I onda sirovine dajte hemičaru ;)

    ReplyDelete
    Replies
    1. I vodite računa da je i hemičar prirodan.

      Delete
  3. Postovani, EDTA nije isto sto i etidronat. Pogledajte https://en.wikipedia.org/wiki/Etidronic_acid i https://en.wikipedia.org/wiki/EDTA.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala na korekciji. Na mnogim sajtovima je navode kao istu supstanciju, pa sam je i ja pogrešno označio kao istu. Ono što stoji je da je u formulaciji nepotrebna, ako je tu već EDTA.

      Delete
  4. Proizvod broj jedan koji me nervira je prašak za veš. Nikada nije isti i različito pere onaj kupljen u EU i ovaj kod nas iako nose isto ime i istu cenu. Očigledno je da ću morati i prašak da pravim.
    Juče sam kupovala prašak i sastava nema na dva poznata praška. Treća vreća je navodila zeolit i enzime, a četvrta i anjone i katjone. Neko ovde je spominjao da je to po zakonu.
    A sada o sapunu.
    Dove beli sapun sa 1/4 hidratantne kreme (?!) ima još i:
    Parfume, Glycerin, Zinc Oxide, Alumina, Alpha-Isomethyl Ionone (zabranjen je u industriji parfema jer izrazito iritira kožu i izaziva alergije), Benzyl Alcohol, Butylphenyl Methylpropional, Citronellol, Coumarin, Hexyl Cinnamal, Limonene, CL 77891
    1. Gde je ovde krema? (nekada su u reklami pričali da je to mleko)
    2. Ako jedan sapun sadrži veliki broj sastojaka koji iritiraju kožu, zašto se reklamiraju da su blagi, čak su i po preporuci dermatologa?
    3. Zašto ne prave PRAVI sapun? Da li je previše skup ili je nešto drugo u pitanju?
    4. ako jedna poznata firma, koja sigurno ima svoju laboratoriju, ne zna pravilno da piše sastav, jer ne znam kako drugačije to da nazovem, šta očekivati od naših novinara kad pišu na temu sapuna i naših blogera sa radionicom za izradu sapuna koji možda imaju dobar sapun, ali ne i poželjno teorijsko znanje?
    Teško mi je da poverujem da njihovi stručnjaci tako nešto ne znaju, ali ne znam u čemu je problem.
    Ovo je još jedan blog na temu Dove sapuna i njihove reklame " fundamentalno različit od sapuna" - (još se time i hvale):

    http://thealabublog.com/2010/06/3-claims-in-doves-soap-vs-dove-ads-that-are-misleading/

    ReplyDelete
    Replies
    1. Dva su osnovna razloga: ljudi su ovce u očima industrije, pa što da nas ne šišaju. A sve bi lako bilo kada se nebi krilo da je ključ u vodi. Ako je voda dejonizovana, a danas je to dostupna tehnologija u svakoj kući, sapun je idealno sredstvo za pranje. Gomila mirisnih aditiva služi da prikrije smrad jeftinih sirovina. Drugi razlog je da ljudi vole jeftino. A čim sapun ne peni ljudi misle i da ne pere. Imaju oni stručnjake za dobre sapune, ali dobar sapun je podložan kvarenju kao i dobro ulje. Trajao bi samo 1 godinu. A ovako se napravi jednom, pa traje ...Dobar sapun koji se pravi po radionicama je sigurno promenjivog sastava i vez EDTA on ne peni dobro. Sitna proizvodnja nije dobra, jer svako variranje u sirovinama utiče na kvalitet. Sigurno da sapundžije koji prave ORGANSKE, PRIRODNE, LEKOVITE i dr. specijalne sapune unose dodatnu zabunu. Nekim kožama smetaju baš pokrivači mirisa. A sapun sam po sebi ima karakterističan miris. Nekima on nije lep. Dodatak etarskog ulja je takođe vrlo problematično, jer ona umeju da iritiraju kožu, a u hladnom postupku se i ko zna u kojim reakcijama mogu da učestvuju. Slično je i sa "prirodnim" i prehrambenim bojama. Čak je i čuveni Kastiljanski sapun pretrpeo promenu recepture. Znači dobar sapun može da se napravi, da bude i značajno bolji od kupovnog, ali traži: vreme, znanje, standardizaciju postupka, opreme i polaznih sirovina. Zato je to posao i za hobiste i za blogere-prodavače i fejsbuk-prodavača, ali i za veću fabriku, koja bi npr. mogla da pomogne hobistima praveći im baze i savetujući ih koje su komponente inkompatibilne, tako da zaštite sebe, bebe, starije, ali ne manje značajno i okolinu.

      Delete
  5. Postovanje,

    Citajuci clanke,shvatio sam da je,u vezi primera sa Japanom i otpadnim vodama,pranje vesa obicnim sapunom u dejonizovanoj vodi,shto je kako kazete zapravo pravi naziv za ono sto znamo kao destilovana voda jednako ucinkovito kao pranje deterdzentom u obicnoj vodi.
    Da pojasnim,da li bi ste mogli da nam kazete koje su prednosti destilovane vode,kako se dobija i gde se moze koristiti sem za pegle? :)

    Unapred hvala
    Milan

    ReplyDelete
  6. Dejonizovana voda (ili destilovana) iako su ovo dva potpuno različita tehnološka postupka imaju isti cilj - udaljavanje jona iz vode. Svrha je upotreba u medicini, farmaciji, kozmetici, alkoholnim pićima (rakija se muti kada se sipa česmenska voda), pa čak i pranje u kući, pravljenje sapuna. Svi rastvori za hemodijalizu se prave od ove vode. Koristi se i za pravljenje veštačke mineralne vode za kućnu upotrebu. Evo jednog sajta za dalje informacije http://www.reflecta.rs/filteri/reverzna-osmoza.html

    ReplyDelete
    Replies
    1. Voda koja prodje kroz RO membranu nije dejonizovana voda niti destilovana voda! dejonizovana vode se dobija dejonizacijom anodom i katodom - (kontra proces jonizacije jer se u vodi sve rastvoreno u jonskom stanju). destilat se dobija hladjenjem isparenja dejonizovane vode

      Delete
    2. Netačno. Ceđenje kroz membranu se još zove membranska destilacija. Voda bez jona se dobija i destilacijom i imembranski, a elektrolizom malo teže, jer struju provodi samo jonski rastvor.

      Delete
  7. Ziva je istina da tzv. "sapuni za bebe" izazivaju perutanje i svrab dlanova kod prilicnog broja odraslih, sto verovatno ukazuje na gomilu sastojaka koji su u najmanju ruku sumnjivi. Odavno sam shvatila da u njima nema niceg milog i bebeceg, tj. da ih treba izbegavati. Medjutim, ne volim ni tzv. prirodne, tj rucno pravljene sapune - ponekad bas bazde na uzeglo ulje. Moja filozofija je da treba pronaci onaj sapun koji ili nema miris ili mirise diskretno, a pritom ne dere kozu.
    Ako pricamo o industrijskim sapunima, kakva je razlika izmedju tzv. "glicerinskih" (to su oni cetvrtasti, starinski, tvrdi sapuni sto obicno mirisu na borovinu) i obicnih sapuna? Prilikom pravljenja sapuna nastaje glicerol, pa bi onda trebalo da svi sapuni sadrze nesto glicerola. Da li se u glicerinske sapune posebno dodaje glicerol? Da li to onda nesto poboljsava kod sapuna, osim sto mozda sprecava isusivanje koze.
    I jos jedno pitanje: da li se u obicne sapune dodaje lanolin? Znam da ne pise u deklaraciji, ali kad vec ne moraju da napisu sta ima unutra, sve je moguce.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Najbolji sapuni su kombinacije biljno-životinjskih masnoća.
      Ručni od tzv. majstora kućne radinosti mogu da budu i super i užegli. Ko zna zanat, ne treba mu škola.
      Glicerinski industrijski sadrže detrgente koji ga čine prozirnim. Starija varijanta je sadržavala još glicerola, etanola i šećera. Samo pravi odnos daje proziran sapun. Nema brojeva - prilagođava se sirovinama. Bolji su za kožu.
      Nekda su dodavali lanolin, a u vrhunske još uvek. Naročito kada se koriste biljni sapuni. A kod nas ne samo da je moguće, već se i dešava.

      Delete
  8. E, da jos jedna ideja za komentar: sta je to MICELARNA VODA? Izgleda da je to poslednji kozmeticki modni urlik. Ja sam ucila hemiju i na fakultetu, ali nikad za takvu vodu nisam cula.

    ReplyDelete
  9. To je specijalna voda u specijalnim glavama, za specijalne konzumente. Tvorac reklame nosi poslednji modni krik mantil, sa zakopčavanjem na leđima.

    ReplyDelete
  10. Viđenje četvrtak, petak kod mene ili od septembra?

    ReplyDelete

Sadržaj komentara koji na bilo koji način izlazi van okvira pristojnosti neće biti prikazan.