Poverenje u ljude
Kada vaspitavate decu, osnovni postulat koji im "ugrađujete" u svest je da se ljudi moraju poštovati. Da smo tu, da se međusobno pomažemo. Da činimo dobra dela i kada nam je teško. Da ljudima i u ljude treba verovati. Ima izuzetaka. Oni takođe imaju svoje mesto u istoriji.
Ali da takvih ljudi ima kod nas? Da prodaju otrovnu biljku kao lekovitu? Koliki monstrum treba biti? Kakva moralna nakaza? Zlikovac? Sve su to samo reči u zemlji koja ništa ne radi kako valja. U zemlji gde svako može da iziđe na pijacu i prodaje otrov i ko zna koliko štete nanese, a da se ništa ne uradi povodom toga. Na jednoj od FB grupa u hrani, postovan je link (hvala Aleksandre) koji vodi ka Kurirovoj informaciji o prodaji otrovnih bobica.
Solanum nigrum kokošije grožđe, pomoćnica
Plod je crno-plave boje, prečnika 6-11 mm. Problem nastaje kada se osuši. Gube se vidljive razlike. Pazite na izgled cveta ako sami berete. Sok koji popijete može biti poslednji zbog otrovnih alkaloida od kojih dominira solanin. I dok u tradicionalnoj kineskoj medicini (klik) nema otrovne biljke koja nije lek, ovaj alkaloid ume da ubije i u hrani kad se od pozelenelog krompira napravi smoothie.
Aronija. Aronia melanocarpa. "Čudotvorna biljka".
Slične boje, ali su bobice potpuno različite. Ipak, kao što je opisan slučaj u Kuriru, bilo je i na mojoj pijaci različitih bobica po izgledu, a sve su nosile isto ime - aronija. Jedino što sam siguran je da bi svako ko pojede bobice kokošijeg grožđa osetio totalnu agoniju.
Kako je uopšte "kokošije grožđe" došlo do pijace? Neznanje ili namerna obmana? Pre ovo drugo. I tu me uvek zapanji ono isto pitanje, koje me uvek muči, kod svih ljudskih delanja - zašto? Zbog 200-300 dinara. Kolika je cena života u Srbiji? Da je cela porodica popila sok dok je ručala, bilo bi 300 dinara za 3 života. Manje od 1 (jednog) evra po glavi. Baš zato što sam prestrašen šta sve može da se desi reagujem ovim tekstom. Jer iste strahove imam gledajući nepoznate pečurke, meso usred letnjih vrućina na pijaci, prasiće po gepecima, sir i kajmak na 50 C na tezgama, dok ih muve ukrašavaju. Koliko nemorala s jedne strane, toliko gluposti s druge strane. Zašto? Kako neko može da pomisli da se aronija prodaje po 200 dinara za kilogram? Odakle mu ideja? I tako u krug. A sve ovo da kad već nemate sreću da kupite od dede nutricioniste na mojoj pijaci, onda bar kupujte od ljudi kojima verujete. Ali, strukovno. Da ne bude "ovaj čaj je dobar, leči od svega, pio ga i moj pokojni deda"... Oprez i pamet u glavu. Život je samo jedan.
Ovim postom ste samo razgrnuli "žabokrečinu", kako morala ljudi u našoj zemlji isto tako i onih koji su zaduženi da se bore protiv ovakvih i sličnih pojava. Najgore od svega je poluznanje, a kod nas to već poprima znake epidemije, te stoga i ima slučajeva da ljudi nasedaju na ovakve pojave, a opet, ne može čovek da im zameri to što hoće da unaprede ishranu ili zdravlje. Vrzino kolo u kojem svako igra neku ulogu. Tužno.
ReplyDeleteEvo još jednog teksa
ReplyDeletehttp://www.cityofnis.rs/index.php/hronika/item/9538-pazite-sta-kupujete-umalo-otrovali-dete-laznom-aronijom#.UlJkjddr8kE.facebook
Bas danas na b92 neka reportaza o tipu iz Nisa koji je na pijaci kupio laznu aroniju.. kakav uzas! Ali prava poenta jeste na pitanju? Koliko vredi zivot u Srbiji?
ReplyDelete