Bademovo mleko - meni to i dalje čudno zvuči

Zdravo "domaće" ili kupovno plavo?

Znate li od čega se sastoji KUPOVNO bademovo mleko? Ja ne, a dosta sam upoznat s hemijom hrane. 

Tipični način pravljenja bademovog mleka, ali sa odnosom 1 šolja nabubrelog badema, 4 šolje vode. Alternativni mikser, cediljka i odnos.

Jednu stvar na početku moram da naglasim, mada je verovatno svako toga svestan. Komercijalna biljna "mleka" nemaju blage veze s kućnim pravljenim mlekom, bilo kog tipa. Pre svega zbog pouzdanog sastava, iste tehnologije i brojnih dodatatak (fortifikanata). Ono što je posebno zanimljivo kod ovog  "zdravog" (industrijskog) napitka je da se ne daje bebama. Hmmm????

Da bi se badem "pomuzao" prvo se nabubri u vodi, pa tako nabubren se pomeša sa vodom i miksuje. U našim uslovima svako radi kako mu padne na pamet, pa naravno da nema standardnog mleka. Ali kako to rade zapadnjaci, uplašeni od holesterola? Da li da ironično kažem da holesterol ne prašta. Iz masnog zlikovca kravljeg mleka pretvorio se u ubicu zagonetnog i naopakog imena AFLATOKSIN (klik!). Kada sam sa studentima započeo prve lekcije o aflatoskinu (ima tome gooodina), nekoliko njih me je spontano ispravilo - mislite ALFA? I tako smo vežbali jezik, znajući da nam s dalekog istoka uz hašiš i trbušni ples stiže još nešto egzotično. Ali ni lepo, ni zdravo, a ni seksi. Već ubitačno. I rizikujući da budem dosadan (mada niko ne čita sve tekstove, pa ću nastaviti) moram da kažem da je u organizovanim državama sve drugačije. Nema krijumčarenja loše i sumnjive robe. Osiguranje pokriva gubitke. U Srbiji mi, postajući moneta gubitka, pokrivamo sve. I nesposobnu vlast, decenijama i maštovite švercere i loše prodavnice zdrave hrane. Kupujući u jednoj od njih lešnike, naiđoh pri "kućnom pregledu" za Belekrem na loše, užegle, buđave. Požalih se, na šta mi mlada i simpatična prodavačica reče - mi samo po par kilgrama dnevno donosimo. Nije se nama pokvario. I nije naravno. Ali se i dalje prodaje taj isti. Ako osetite strani, užegli ukus u ustima, ako je boja lešnika, badema ili oraha promenjena i ako Vas vid još služi, lako ćete uočiti veoma sumnjive primerke. Ako ih je više od 1 na svakih 100 g, svakako ne bi trebalo od toga praviti mleko. A nisu ni za jelo :). Naravno ako nemate dobar nos, zažmurite kao u detinjstvu kada naiđete na crva i brzo sve progutajte. I neka Vam je bog u pomoći, naročito ljubiteljima RAW ishrane, da budem moderan. Šalu na stranu dobro birajte kada pravite "mleko".

Drugi, mnogo ozbiljniji i sada realniji problem je svet bakterija. Ona mala sićušna stvorenja, ne tako ružna kao ona koje juri Domestos, ali i mnogo opasnija. Razni svet nama ili prijateljski ili neprijateljski naklonjen. Naša je dužnost da sve probleme uklonimo, pre nego što dođe do ozbiljne štete. Zamrzavanje je dobar način ubijanja dela bakterija. Drugi, veoma prihvatljiv način je pasterizacija. Treći i najbolji je kuvanje. Ili kombinacija svih. (Sterilna hrana bi bile bez nutritivne vrednosti.) Tek, najvažnije je da se preduzmu svi koraci opreza. Voda mora da bude dobra, ruke čiste. Rad u rukavicama pomaže da bude još čistije.

                                        Zar smo stvarno ovoliko ružne?

Treći problem je lenjost. Zašto da se mučimo pripremajući biljnu masu, prljajući mikser ako je mala količina koja se pravi? Oni glomazni sokovnici od 1,5 ili 2 L se ovakvim masama zalepe, upljaju i loše miksuju ako su male količine. Zato se slušaju ITERNET SVEZNALICE koje nisu ni hemijske, ni tehnološke, a ni prehrambene struke. Oni naprosto ZNAJU. Da neko slučajno ne previdi da je ovo ironija. Oni POJMA NEMAJU. "Znaju" da je svako mleko bolje od kravljeg jer...Teško mi je da iskucavam sve što kažu, jer je mnogo glupo.  (Naravno, ako u bademovo mleko dodate list konoplje, možda posle tog mleka i dobijete krila.) Najbolja su mleka životinja. Sad kravlje, ovčije ili kozije, zavisi od podnošenja masti, mirisa, ukusa. Zašto je životinjsko mleko bolje (lično-stručni stav)? Jer naprosto imaju proteine koji se najlakše vare (setom naših enzima) prevode u peptide i aminokiseline.I to one vredne, esencijalne aminokiseline. Samo podsećanja radi, esencijalne nisu one ne koje su nam baš potrebne, jer su nam sve potrebne, već samo one koje naš organizam, skupa s buljukom bakterija u nama NE MOŽE da napravi. Moraju da se unose hranom. Naravno neki su narodi srećniji, pa mogu da podnose mleko životinja. Uglavnom svi evropljani. Neki nisu (indijanci, azijati). I tako se američka industrija prva dosetila da uvede biljna mleka u prehranu svojih ljudi. Dobra ideja za sve one koji ne vole mleko ili ga prosto ne podnose. Ili veruju da belo životinjsko mleko donosi nesreću i uzima im životnu energiju. I još jedan mali, mali kuriozitet. Kada se mleko pomeša s voćem, ono se zgruša. Eto, kažu vegeterijanci lošeg znaka. Ali isto se dešava i sa sojinim mlekom. Priroda je jedna šaljiva dama. Skoro svi glavni proteina mleka i "mleka" se talože kada pH rastvora (mera kiselosti) dođe na oko 4,6. Bilo ljudsko, kravlje ili sojino mleko.

Tehnologija pravljenja

Standardizovano bademovo mleko ne postoji. Načini pravljenja se razlikuju, ali uglavnom su odnosi (kod nas) 1:1,5 do 1:3 zapreminski. 1 "šolja" (bože kako mrzim tu nedefinisanu jedinicu mere) sirovih, nabubrenih badema i 3 šolja vode. Gore u videu je 4 i meni je taj odnos za mleko prihvatljiviji. Badem se opere i ostavi potopljen u čistoj vodi minimalno preko noći. 3 sata (po nekim savetima "strčnjaka") je za  badem bez efekta. Preko noći ili 24 časa u frižideru je idealno. Ujutro se voda odbaci i po želji badem ljušti, što nije ni malo lak posao, a unosi se rukama horda bakterija. Takođe udaljavanjem ljuske udaljavaju se značajne količine antioksidanata koji se nalaze baš u tamnoj ljusci. (Istini za volju dobar deo je uklonjen prethodnim bubrenjem). Zato je najbolje uzeti badem takav kakav je. Odmerite 1 šolju, dodajte 1,5 g soli na 1 L vode (ovo je ključna stvar)  i takvom vodom (4 šolje) miksujte. Procedite ili kroz platno za sir (4 x savijena gaza) koja se oslanja na metalnu rešetku ili finalno kroz metalno cedilo za filter kafu (klik).

ALERGIJE I VITAMINI - KO, ŠTA I KOLIKO

Alergiju možete da imate ili na kravlje mleko ili na biljno ili ako ste baksuz na oba. Ako ste alergični na badem, bićete i na bademovo mleko. Slično je i sa sojom, orasima, susamom. Svaka alergija na biljku, preslikava se na pravljeno ili kupovno biljno "mleko". (I dalje mi je čudno, kada ovaj vodeno masni  ekstrakt, kako ga zovemo u biohemiji, neko zove mlekom, ali privikavam se.) Tada Vam ostaje da nađete biljku na koju nista alergični, pa da od nje napravite mleko, makar ono bilo zeleno.

Bademovo mleko ima manje kalorija od kravljeg. Pa naravno. Naši seljaci su to odavno ukapirali, pa su pri prodaji, strikno vodeći računa o zdravlju konzumenata sipali u mleko dosta vode. I pravili su, bogami skoro bademovo mleko. Tako da ako Vas muče kalorije i višak dobrog ukusa koji ima mleko, dodajte na svaku šolju mleka 2 čaše vode i rešena stvar. Možda vam se takvo mleko na kraju i ogadi, pa stvarno pređete na biljna mleka. Reći da je mleko (biljno) bez kazeina (kao pozitivnu reklamu) je isto reći kao i čokolada bez kakaoa. Lekari kažu da kazein izaziva glavobolju i to migrenu (klik). Eto sada mi je jasno zašto me zaboli glava kada jedem skupe sireve. A ja naivno mislio da je to zbog udara na moj budžet. Na svu sreću ima "eksperata" oko mene.

Prekršteno mleko. Ima manje kalorija, masti, vitamina, minerala i ukusa. Uživajte!!!

Prevara plavog dijamanta

Moji komentari naravno neće biti isti kao veganski, ali šta ću, biohemičar u duši, hemičar u vrhovima prstiju koji guraju tastere. Almond Breeze Bleu Diamond ima 2% badema. Za nas hemičare to je kao da Vam klovn skakuće oko glave i viče - Budalo, zašto si dao pare za ovu prevaru. 20 g badema i 1 litar vode. To je osnovni sastav ovog mleka koje ima glatku teksturu i prijatan ukus kada je hladno. Gde je prevara? Amerikanci imaju verovatno najbolje mašine u prehrambenoj industriji. Mogu badem tako da samelju i nakon mućakanja kroz obiiiiiilje vode, da ga procede, tako da se na jeziku ne javlja ono  poznato - ma ima ovde nekih mrvica..osećaj. Ali da bi bilo bolje od kravljeg mleka dodaju se svakakve stvari koja moja struka, ali i neke bliske njoj proizvode. A ne bi trebalo, ako hoćemo da bude prirodno. Ili sam ja tu nešto pobrkao?

Da pročitamo zajedno te "prirodne" dodatke: filtrovana voda, upareni tršani sok (tu ima i drugih stvari osim saharoze, ali pametan marketinški trik da zvuči "prirodno", a da se ne stavi saharoza, kalcijum karbonat (je obogaćenje kalcijumom), kalijum citrat, karagenan (trenutno pod znakom pitanja da li je zdrav), lecitin i dodati vitamini E i A. Na nekim drugima ima i skroba iz tapioke, prirodne vanile (kao imaju šipke unutra?), morska so i sl. Dakle klasična industrijska prevara. Jeste poreklom od badema, ali sa 2% badema je ovo s......Prirodno mleko napravite sami, ali onda tabele o sastavu neće biti kao tabela na kutiji. A i ne treba. Jer tu su voće, zeleniši, meso...

Kako izabrati pravi badem? Prosto. Mora da bude iz kesice, od nekog renomiranog proizvođača koji ima "optički čitač". Ovi laserski uređaji nepogrešivo odbacuju svako strano telo unutar bademovih jezgri, ali i svaki sumnjivi, pa i prelomljeni badem. Pa ko to ima? Kao i uvek kod nas ili nije poznato ili niko. Znam neke koji pakuju svoje proizvode u kese i kesice i to je bio najbrži način da se odviknem od nekih oblika grickalica. Najzad, koliko je pojam kesica zao kada su u pitanju industrijski slatkiši, veoma je važan u očuvanju kvaliteta orašastih proizvoda. Ako volite bademovo mleko, kao ja kakao, moraćete da se snađete na isti način. Da Vam ga neko pošalje iz inostranstva ili ako možete da ga kupite preko internet nabavki, npr. od ovih plavaca i da u njemu uživate.

Mnogi "nutricionisti" uzimaju zdravo za gotovo štampane tabele sastava komercijalnih mleka kao nešto što je deo pravog sastava badema, pa tako ima smešnih navoda, da ako kupite badem i napravite sami bademovo mleko imaćete obilje vitamina E. Nećete. Samo ako ukapate vitamin E u to mleko imaćete ga. Zanimljivo, zar ne? Koliko ima proteina i masti u Vašem mleku? To niko ne može sa sigurnošću da Vam kaže. Što ga više cedite, primetićete da su Vam ruke masnije. Razlog je u izdvajanju masti (ulja iz badema) mehanički. Ali obećavam da ćemo uraditi eksperiment i bar neka merenja u mojoj laboratoriji, pa će biti nekih osnovnih podataka. Npr. koliko ima proteina, koliko lipida i koliko šećera. To će dati približan broj kalorija po jedinici mere. Ove koje se nalaze po internetu se uglavnom prepisuju, a razlika potiče od toga da li dodajete so ili ne, da li ste koristili 1,5 šolju badema i 1,5 šolju vode i progutali tu kašu ili ste pravili mleko od 1 šolje "nakvašenih" i oljuštenih badema i jedne šolje vode. Ili ste prosto napravili bademovo brašno, pa ga ovako ili onako ekstrahovali. Koliko ste ga "davili" u rukama. Ima suviše faktora, ali da će biti bolje od onoga koje se pravi od 20 g badema, biće makar ga i ne cedili iz platna. A neće ni imati sve one dodatke potrebne da mleko ima finu teksturu. 

I mada nije možda mesto, ali bi trebalo staviti ovde informaciju da ljudi znaju da sve koštice koje sadrže cijanidne glukozide (leatril) sadrže i glukozidaze. Tako da ako koristite npr. koštice kajsija ili gorki badem za mleko, ono može da Vam bude poslednje što pijete.

Kažu da je zdravo. Sastav do daljeg ostaje neodređen. Kvantifikovan sastav traži da se koristi 1 tip uređaja i isti izvor sirovina. Setite se samo raznih ukusa paradajza ili lubenica koje ste isprobali. I oraha. Neki su "užegli", neki crni, treći crvljivi. Zeleno brani, sušeni. Ukus zelenog u pečenim lešnicima. Buđa na orašastim plodovima. Kako onda da znate šta je KVALITETNO bademovo, a šta DOBRO sojino mleko? Da li imaju isti sastav? Naravno da ne. Bademovo mleko (od sirovih badema) može da sadrži sadrži gomilu bakterija, koje se razvijaju preko noći dok se bademi natapaju, lipide, proteine i vodu (sa rastvorenim mineralima, proteinima i dr. malim molekulima).

Naravno ima i stavova da ništa, baš ništa nije zdravo zbog PRINOSA, koji tera farmere u Americi i seljake u Srbiji da koriste što više agrohemije. Da li su pravu, proverite sami.