Demistifikacija izrade domaćeg sapuna - obnavljanje znanja, deo II

Kako se pravi domaći sapuni - korak po korak?

Odabir masnoća

Da li je čudno reći da je mnogo lakše sve to raditi u Francuskoj, Engleskoj ili Americi? Meni lično jeste, jer kada je moja baba pravila sapun (u mladosti), tada su ga u tim zemljama pravile samo fabrike. Ima  tome nešto više od 50 godina. A moja baba nije bila jedina u ovoj zemlji. Naprotiv. Nažalost, ova praktična veština se izgubila. Ali, osvežićemo to znanje. Korak po korak.

Sadržaj masnih kiselina u najčešće korišćenim jestivim masnoćama

Sapun najviše peni ako su masne kiseline od kojih je napravljen kratke i zasićene. Zato je kokosovo ulje nezamenljivo za sve sapune koji lepo pene. Ovi sapuni i bolje peru od sapuna pravljenih od npr. sojinog ulja.

Kao masnoće u Srbiji su na raspolaganju različite masne sirovine različitog i nestandardnog kvaliteta. Da ih ne nabrajam pojedinačno, ilustrovaću samo kroz kokosovu mast (čvrsta faza) ili kokosovo ulje (tečna faza). Da li je mast ili ulje zavisi samo od spoljašnje temperature. Kokosova mast se na zapadu jede, služi za prženje (bolja je od ulja za to), maže se kosa, koža, prave se kozmetički preparati. Cena je često 4 dolara po kilogramu (za hobiste). (U industriji košta manje od 2 dolara po kilogramu.) To je oko 350 dinara po kilogramu (ne litru). A kod nas 1 kg košta oko 20 evra. Zanimljivo, zar ne? Prodaje se kao ekstra devičansko. A za sapun je ne samo nepotrebno, već i glupo dodavati skuplju, ekstradevičansku varijantu. Slično je i sa maslinovim uljem. Za sapun se, po starim majstorima i po novim tehnološkim procesima, preporučuje rafinisano ulje, jer se dobija sapun boljeg kvaliteta, u smislu standardnog sapuna.

Za sapun se bira ili preporučuje i palmina mast, a kod nas može da se kupi uglavnom samo palmin olein (nezasićena varijanta), a za sapun je preporučen palmin stearin (bolje peni i pere). Ali ako se pravi sapun od ulja, bolje je da se koristi jeftinije, npr. suncokretovo ili kukuruzno ulje. Ne treba zaboraviti i da se čuveni sapun iz Marseja pravio od najlošijeg maslinovog ulja. Dakle, koju god sirovinu da izaberete, dobićete dobar sapun, ako radite dobro i precizno.

I danas se na zapadu prave izuzetno cenjeni sapuni od goveđeg loja. Bolje pene i daju stabilniju penu od biljnih sapuna. Ili se mešaju s detergentima (Dove, tekst sledi).

Priprema hemikalija

Prvi deo je najteži. To je odabir sirovina i izračunavanje potrebne količine NaOH. Može se nabaviti u farbarama ili kod specijalizovanih dobavljača (Centrohem). Ne koriste se visokokoncentrovani rastvori namenjeni otpušavanju cevi, jer mogu da sadrže varikinu ili druge škodljive supstancije.

Rastvor hidroksida se pravi isključivo u dejonizovanoj vodi (nikako česmenskoj ili kišnici). U navedenim kalkulatorima su date i preporučene koncentracije (u %), ali i stvarne količine za odmeravanje. Hidroksid se sipa u vodu, uz lagano mešanje. Ako se voda sipa preko hidroksida "zapeče se" i teško se rastvara. Kvalitet hidroksida se poznaje  pri rastvaranju. Ako se napravi 30% koncentracija (30 g + 70 g vode) i rastvor nije POTPUNO bistar, to je od karbonata (vlažni NaOH apsorbuje  CO2 iz vazduha i po površini se pretvara u karbonat, koji se u ovako koncentrovanom rastvoru sode ne rastvara). Može i on da se koristi, ali je potrebno odmeriti malo veću količinu hidroksida. Ako je hidroksid potpuno ovlažio ili se zgrudvao, ne koristite ga za sapun, jer se ne može izmeriti tačna masa. Rastvorite ga u dvostruko većoj masi vode i koristite za otpušavanje kade i sudopere.

Praviti sapune u kući može da bude i zabavno i korisno, ali i opasno. NaOH je opasna hemikalija, vrući rastvor koji se dobija rastvaranjem može da opeče, a pri sipanju fina prašina može da se udahne i izazove jak bol u plućima. Zato se savetuje merenje i rastvaranje na terasi, sa maskom na licu, zaštitnim naočarima i rukavicama. Ako imate nekog iskusnog hemičara, tehnologa ili farmaceuta da vam pomogne, slobodno iskoristite njegovo znanje. Dobra zaštitna oprema ne košta mnogo!

                                          Zaštitna oprema pri pravljenju sapuna.

Postupak 

Ovako mi hemičari  napravimo sebi i drugima propis (protokol), koji se lako može zapamtiti i uraditi po koracima. Ovde će biti opisan samo tzv. hladni postupak, jer se samo on preporučuje za hobiste. Postupak kuvanja je opasan i može da napravi povrede ili ošteti kuhinjsku opremu, pa ga prepustite profesionalcima!

1. Izračunati potrebnu količinu hidroksida i masti.
2. Izmerite odvojeno masnu fazu i hidroksid.
3. Rastvoriti hidroksid i sačekati da se ohladi na 40-45°C.
4. Masna fazu zagrejte na približno istu temperaturu 40-45°C.
5. U masnu fazu uroniti štapni mikser.
6. Dodati celokupnu količinu alkalne vodene faze (rastvor NaOH).
7. Najmanjom brzinom mešati u intervalima od po 1-2 minuta, pazeći da se mikser ne pregreje. (U opciji mehaničkog mešanja varjačom proces traje mnooooogo duže. U tom slučaju se radi u dubljem sudu).
8. Čim masa postane gusta kao vruć puding (zavisi od količine, ali obično oko 3 do 5 minuta), izvući štapni mikser i odložiti ga na predviđeno mesto.
9. Nastaviti mešanje varjačom (ili samo nastavite, ako ste sve vreme koristili istu) ili običnom žicom za mućenje 5 minuta.
10. Izliti masu u pripremljeni kalup. Iako se koriste razne posude, najlakše je raditi sa silikonskim kalupima (mafini, sitni kolači i dr.).
11. Dobro "ušuškati" kalup. Da se sapun ne bi lepio za pokrivač, obično se pokrije tankom folijom za uvijanje (nikako aluminijumskom).
12. Nakon 24 časa izvući masu iz kalupa.
13. Iseći kriške sapuna i staviti ih na bezbedno mesto da se suše i da se reakcija završi (do 8 nedelja).
14. Ako imate uslova da izmerite pH, saponifikacija je gotova kada pH 1%-tnog vodenog rastvora sapuna u sveže prokuvanoj dejonizovanoj vodi spadne ispod 9,5.

Reči ohrabrenja

Za sve koji se spremaju na malu avanturu pravljenja sapuna, slobodno posetite preporučene linkove za kalkulator. Pouzdani su i ne morate ništa da računate. Vaše je samo da tačno izmerite masti (ulja), vodu i NaOH, ali da pre svega vodite računa o korišćenim hemikalijama i sopstvenoj bezbednosti i bezbednosti osoba koje vam pomažu.

Sapuni koji se prave u domaćinstvu su u svim zemljama s viškom masnoće (od 4 do 10%). Tu i nastaje polje urbanih legendi. Ako se za saponifikaciju doda slučajno tačna količina NaOH (a ona za smešu masti i ulja može da se odredi realno isključivo u laboratoriji), tada se kod "traga" dodaje jojobino ulje, kakao buter ili neka druga skupa mast. Ruku na srce, mast je mast. Teško naša koža pravi razliku između maslinove i kakaove masti. Čulo ukusa - da. Ali o tome u drugom tekstu.

Iskustvo i praksa su nezamenljivi. A, osim ovih sajtova koji su preporučeni, ima i mnogih drugih koji se bave i proizvodnjom i prodajom sapuna. Moj cilj je bio da se svi podsetimo ovog starog procesa. Ako imate sopstvenih receptura pošaljite ih, biće unete u nastavak teksta.

Na mnogim sajtovima ima mnogo trikova, unošenja mirisnih komponenti i biljaka. Ali pre toga je potrebno  da napravite prvi korak - SVOJ prvi sapun.