Sunday, June 16, 2013

Demistifikacija izrade domaćeg sapuna - obnavljanje znanja, deo II



Kako se pravi domaći sapuni - korak po korak?


Odabir masnoća

Da li je čudno reći da je mnogo lakše sve to raditi u Francuskoj, Engleskoj ili Americi? Meni lično jeste, jer kada je moja baba pravila sapun (u mladosti), tada su ga u tim zemljama pravile samo fabrike. Ima  tome nešto više od 50 godina. A moja baba nije bila jedina u ovoj zemlji. Naprotiv. Nažalost, ova praktična veština se izgubila. Ali, osvežićemo to znanje. Korak po korak.

Sadržaj masnih kiselina u najčešće korišćenim jestivim masnoćama

Sapun najviše peni ako su masne kiseline od kojih je napravljen kratke i zasićene. Zato je kokosovo ulje nezamenljivo za sve sapune koji lepo pene. Ovi sapuni i bolje peru od sapuna pravljenih od npr. sojinog ulja.


Kao masnoće u Srbiji su na raspolaganju različite masne sirovine različitog i nestandardnog kvaliteta. Da ih ne nabrajam pojedinačno, ilustrovaću samo kroz kokosovu mast (čvrsta faza) ili kokosovo ulje (tečna faza). Da li je mast ili ulje zavisi samo od spoljašnje temperature. Kokosova mast se na zapadu jede, služi za prženje (bolja je od ulja za to), maže se kosa, koža, prave se kozmetički preparati. Cena je često 4 dolara po kilogramu (za hobiste). (U industriji košta manje od 2 dolara po kilogramu.) To je oko 350 dinara po kilogramu (ne litru). A kod nas 1 kg košta oko 20 evra. Zanimljivo, zar ne? Prodaje se kao ekstra devičansko. A za sapun je ne samo nepotrebno, već i glupo dodavati skuplju, ekstradevičansku varijantu. Slično je i sa maslinovim uljem. Za sapun se, po starim majstorima i po novim tehnološkim procesima, preporučuje rafinisano ulje, jer se dobija sapun boljeg kvaliteta, u smislu standardnog sapuna.

Za sapun se bira ili preporučuje i palmina mast, a kod nas može da se kupi uglavnom samo palmin olein (nezasićena varijanta), a za sapun je preporučen palmin stearin (bolje peni i pere). Ali ako se pravi sapun od ulja, bolje je da se koristi jeftinije, npr. suncokretovo ili kukuruzno ulje. Ne treba zaboraviti i da se čuveni sapun iz Marseja pravio od najlošijeg maslinovog ulja. Dakle, koju god sirovinu da izaberete, dobićete dobar sapun, ako radite dobro i precizno.



I danas se na zapadu prave izuzetno cenjeni sapuni od goveđeg loja. Bolje pene i daju stabilniju penu od biljnih sapuna. Ili se mešaju s detergentima (Dove, tekst sledi).

Priprema hemikalija

Prvi deo je najteži. To je odabir sirovina i izračunavanje potrebne količine NaOH. Može se nabaviti u farbarama ili kod specijalizovanih dobavljača (Centrohem). Ne koriste se visokokoncentrovani rastvori namenjeni otpušavanju cevi, jer mogu da sadrže varikinu ili druge škodljive supstancije.




Rastvor hidroksida se pravi isključivo u dejonizovanoj vodi (nikako česmenskoj ili kišnici). U navedenim kalkulatorima su date i preporučene koncentracije (u %), ali i stvarne količine za odmeravanje. Hidroksid se sipa u vodu, uz lagano mešanje. Ako se voda sipa preko hidroksida "zapeče se" i teško se rastvara. Kvalitet hidroksida se poznaje  pri rastvaranju. Ako se napravi 30% koncentracija (30 g + 70 g vode) i rastvor nije POTPUNO bistar, to je od karbonata (vlažni NaOH apsorbuje  CO2 iz vazduha i po površini se pretvara u karbonat, koji se u ovako koncentrovanom rastvoru sode ne rastvara). Može i on da se koristi, ali je potrebno odmeriti malo veću količinu hidroksida. Ako je hidroksid potpuno ovlažio ili se zgrudvao, ne koristite ga za sapun, jer se ne može izmeriti tačna masa. Rastvorite ga u dvostruko većoj masi vode i koristite za otpušavanje kade i sudopere.

Praviti sapune u kući može da bude i zabavno i korisno, ali i opasno. NaOH je opasna hemikalija, vrući rastvor koji se dobija rastvaranjem može da opeče, a pri sipanju fina prašina može da se udahne i izazove jak bol u plućima. Zato se savetuje merenje i rastvaranje na terasi, sa maskom na licu, zaštitnim naočarima i rukavicama. Ako imate nekog iskusnog hemičara, tehnologa ili farmaceuta da vam pomogne, slobodno iskoristite njegovo znanje. Dobra zaštitna oprema ne košta mnogo!

                                          Zaštitna oprema pri pravljenju sapuna.

Postupak 

Ovako mi hemičari  napravimo sebi i drugima propis (protokol), koji se lako može zapamtiti i uraditi po koracima. Ovde će biti opisan samo tzv. hladni postupak, jer se samo on preporučuje za hobiste. Postupak kuvanja je opasan i može da napravi povrede ili ošteti kuhinjsku opremu, pa ga prepustite profesionalcima!
  1. Izračunati potrebnu količinu hidroksida i masti.
  2. Izmerite odvojeno masnu fazu i hidroksid.
  3. Rastvoriti hidroksid i sačekati da se ohladi na 40-45°C.
  4. Masna fazu zagrejte na približno istu temperaturu 40-45°C.
  5. U masnu fazu uroniti štapni mikser.
  6. Dodati celokupnu količinu alkalne vodene faze (rastvor NaOH).
  7. Najmanjom brzinom mešati u intervalima od po 1-2 minuta, pazeći da se mikser ne pregreje. (U opciji mehaničkog mešanja varjačom proces traje mnooooogo duže. U tom slučaju se radi u dubljem sudu).
  8. Čim masa postane gusta kao vruć puding (zavisi od količine, ali obično oko 3 do 5 minuta), izvući štapni mikser i odložiti ga na predviđeno mesto.
  9. Nastaviti mešanje varjačom (ili samo nastavite, ako ste sve vreme koristili istu) ili običnom žicom za mućenje 5 minuta.
  10. Izliti masu u pripremljeni kalup. Iako se koriste razne posude, najlakše je raditi sa silikonskim kalupima (mafini, sitni kolači i dr.).
  11. Dobro "ušuškati" kalup. Da se sapun ne bi lepio za pokrivač, obično se pokrije tankom folijom za uvijanje (nikako aluminijumskom).
  12. Nakon 24 časa izvući masu iz kalupa.
  13. Iseći kriške sapuna i staviti ih na bezbedno mesto da se suše i da se reakcija završi (do 8 nedelja).
  14. Ako imate uslova da izmerite pH, saponifikacija je gotova kada pH 1%-tnog vodenog rastvora sapuna u sveže prokuvanoj dejonizovanoj vodi spadne ispod 9,5.

Reči ohrabrenja

Za sve koji se spremaju na malu avanturu pravljenja sapuna, slobodno posetite preporučene linkove za kalkulator. Pouzdani su i ne morate ništa da računate. Vaše je samo da tačno izmerite masti (ulja), vodu i NaOH, ali da pre svega vodite računa o korišćenim hemikalijama i sopstvenoj bezbednosti i bezbednosti osoba koje vam pomažu.

Sapuni koji se prave u domaćinstvu su u svim zemljama s viškom masnoće (od 4 do 10%). Tu i nastaje polje urbanih legendi. Ako se za saponifikaciju doda slučajno tačna količina NaOH (a ona za smešu masti i ulja može da se odredi realno isključivo u laboratoriji), tada se kod "traga" dodaje jojobino ulje, kakao buter ili neka druga skupa mast. Ruku na srce, mast je mast. Teško naša koža pravi razliku između maslinove i kakaove masti. Čulo ukusa - da. Ali o tome u drugom tekstu.

Iskustvo i praksa su nezamenljivi. A, osim ovih sajtova koji su preporučeni, ima i mnogih drugih koji se bave i proizvodnjom i prodajom sapuna. Moj cilj je bio da se svi podsetimo ovog starog procesa. Ako imate sopstvenih receptura pošaljite ih, biće unete u nastavak teksta.

Na mnogim sajtovima ima mnogo trikova, unošenja mirisnih komponenti i biljaka. Ali pre toga je potrebno  da napravite prvi korak - SVOJ prvi sapun.

17 comments:

  1. cemu sluzi vosak u sapunu i kada se moze dodati, hvala

    ReplyDelete
    Replies
    1. Jeftina sirovina. Ničemu realno. Samo da da miris, jer se pri uslovima pravljenja sapuna pčelinji vosak i ne može da saponifikuje. (Potrebno je minimalno 4 sata u alkoholnom rastvoru NaOH da bi se vosak saponifikovao).

      Delete
  2. sta je dejonizovana voda??
    kako da napravim deterdzent za posudje od otpadnog ulja iz friteze.odlican je al vlasnik ljubomorno cuva recept,pa bih rado napravila za sebe...unaprijed hvala.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Niste se javili. Niste više zainteresovani?

      Delete
  3. Dejonizovana voda je nešto kvalitetnija od destilovane vode. Ono što se u svakodnevnom jeziku podrazumeva kao destilovana voda je zapravo dejonizovana.
    Postupak pravljenja je malo duži pa mi se javite na lični mail zvujcic60@gmail.com

    ReplyDelete
  4. Koji bi bio postupak za pravljenje tecnih sapuna za umivanje i sl.? Imam nameru da pokusam da napravim sapun od konopljinog ulja. Hvala.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Po kalkulatoru sa http://www.soapcalc.net/calc/soapcalcwp.asp radi se o jako lošem sapunu, bez sposobnosti penjenja, bez efikasnog pranja isl. Mislim da uludo traćite vreme. Inače se koristeći ovaj kalkulator stavi KOH i da je super fat 0 dibijete tačnu recepturu. Tu se u rezultatima vide i osbine sapuna. Na taj način "izmišljajući" kombinacije ulja možete da vidite kakav će biti kvalitet sapuna. Bez rada. Preporučujem opciju sa 4 ulja: ricinus-palmino (šteta što kod nas nema iz koštica) - maslinovo i kokosovo. Sami proverite odnos koji Vam prija. Dobiveni sapun se nakon 2 nedelje odstojavanja rastvori u vodi do željene gustine.

      Delete
  5. moja baka i dan danas pravi sapun za ves od svinjske masti i potpisujem - nikakvi venishi mu nisu ravni!

    ReplyDelete
    Replies
    1. To su sapuni sa slabim viškom NaOH, koji kasnije pređe u karbonat. Za jake ruke nije opasan. Ipak gradska koža može da strada. Izabrao bih pre opciju 3 ili 4 ulja. Ne zbog predrasuda, već što se dobra svinjska mast za sapun može dobiti samo na selo, kod ljudi koji je sami tope. Lokalne kasapnice dodaju ulje koje je jeftinije. Zato su takve masti tečnije od seljačkih.

      Delete
  6. Ja sam odusevljena , probacu pa sta bude. Hvala.

    ReplyDelete
  7. Svaka cast, svi tekstovi su vam jako divni i poucni!!! Ja nisam hemicar, filolog sam (vi sanjate da Srbija ulaze u nauku, a ja u kulturu, da mogu da objavim divne decije knjige u prevodu sa grckog....). Zivim u Grckoj u poslednjih deset godina i skoro sam pratila jedan seminar o pravljenju sapuna. Predavac, vas kolega po struci, nam je rekao da je prava steta da pravimo sapune od maslinovog ulja koje koristimo u ishrani (o "ekstradevicanskom" da i ne pricamo) tako da smo, u toku seminara, napravili sapun od ulja dobijenog iz kostica maslina (ne znam kako se na srpskom zove to ulje). Divan je osecaj, kao kada prvi put pravite neki kolac pa vam uspe. Recept po kom smo ga pravili je sledeci ( za tri velika sapuna):
    100 grama palminog ulja, 75 grama kokosovog ulja, 160grama maslinovog ulja, 47 gr. zive sode, 120 gr. vode i, ako zelimo boja i miris (eterna ulja).Ako hocemo premasceni sapun, stavljamo malo vise ulja i manje sode. Naravno, mere opreza su neophodne! Postupak svi znate, pa srecno!!! Sa sinom smo brojali dane da sapun sazri i sada ga i koristimo.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Odlično. Volim kada se radi hemija. Želim Vam još puno lepih i mirišljavah sapuna. :)

      Delete
  8. Pozdrav napravio sam nekoliko tura sapuna od ulja palme, masline i suncokreta uspesno, zelim da probam svinjsku mast bez popusta sa kuvanjem sapunske mase u slanom rastvoru zbog izdvajanja gicerina(ako sam u krivu ispravite me), molim vas za objasnjenje tog postupka i da li je topravi mnacin za pravljenje sapuna za ves ili gubljenje vremena?

    ReplyDelete
    Replies
    1. Sapun za veš možete da pravite o svinjske masti, na isti (hladni) način. Nema potrebe da dodajete so. Zaostala količina glicerola u sapunu neće da škodi sapunu. Naprotiv. Ako dodate so, izdvojiće vam se sapunska masa, koja se posle teško prevodi u komad, ako nemate jake prese.

      Delete
  9. Kako se dobiju sapuni koji su u obliku gela? Niti su tecni, niti cvrsti...

    ReplyDelete
  10. Pozdrav,
    jako sam sretna što sam konačno našla informacije od nekoga ko zna o čemu govori što se tiče hemije sapuna! Počela sam nakon dužeg prethodnog istraživanja praviti svoje sapune, i više nikad ne bih kupila sapun u trgovini! Jako me nervira što dosta ljudi koji prodaju ručno rađene sapune, blago rečeno, pretjeruju tvrdeći da njihovi sapuni čak i liječe određena stanja kože, nazivaju ih 100% prirodnima, a koriste sintetičke mirise, itd. Počela sam praviti sapune kad sam rodila kćer i počela čitati sastojke kozmetike za bebe i djecu kako bi u što većoj mjeri izbjegla nepotrebne hemikalije. Dosada sam, u posljednje dvije godine,napravila sapune i hladnim i toplim procesom, te tečne sapune i jako sam zadovoljna rezultatima. Još uvijek učim i otkrivam nove stvari čitajući i iz iskustva, i sapuni su definitivno sve bolji. Moram reći da sam oduševljena goveđom masti (lojem) u sapunu i dio je skoro svakog recepta kojeg pravim! Takođe sam koristila i pčelinji vosak, pa konačno dolazim i do pitanja za Vas! Budući da vosak ne može da se saponificira, da li je onda realno da sapun koji ga sadržava zadržava i blagotvorna svojstva pčelinjeg voska za kožu,i da ne zaboravim, razlog zbog kojeg sam ga stavljala u sapun je i da postignem veću tvrdoću gotovog sapuna, ima li to smisla po Vašem mišljenju?
    Umalo da zaboravim, još jedno pitanje, kakvo je Vaše mišljenje o sapunu sa borovim katranom (jako popularan u SAD a preporučuje se za različita problematična stanja kože, dermatitis i sl.)? Izvinjavam se zbog podugačkog teksta, ali stvarno sam oduševljena da sam naišla na Vaš blog i uživam u pravljenju sapuna! Srdačan pozdrav iz Mostara

    ReplyDelete
  11. Samo da vas pozdravim i da vam kazem da zelim da probam praviti domaci sapun pogledala puno videozapise skoro u svima, se stavlja po meni mnogo sode a znamo da je steta za kozu.E sad gledala jedna cura iz Tajlanda nije stavila uopste maslo, upotrebila aloja, glicerin i glicerinska baza, etericna ulja, mirisljiva i prehranebnu boju, ispalo je odlicno...pa probacu...!!!

    ReplyDelete

Sadržaj komentara koji na bilo koji način izlazi van okvira pristojnosti neće biti prikazan.