Tresla se gora - čeka se miš

Nemanjina. Krišti glas iz megafona, a sada hajde svi - zvižduk.........da nas čuje... Haos, buka. Ponovo oživele pištaljke. Nema šerpi, ali sve ostalo je tu. Gore, pod oblacima u kancelariji ON. Stoji okružen saradnicima i gleda kroz prozor. Vidi i čuje svakakve stvari. Tek u jednom trenutku, ON se obraća saradnicima:
- Zašto ovi ljudi viču "Ugasimo nauku". Pa, zar mi to nismo već uradili?- pita on saradnike.
- Ali, Gospodine Druže, oni ne viču "Ugasimo nauku", oni viču "Spasimo nauku", reče jedan mlađi administrativac.
- Dobro - reče ON - ali zašto to viču meni?
- Pa, jer su i oni u Vašem resoru.

-Uh, da - reče ON i udari se po čelu - Ali kako to da uradim ako traže i moju ostavku? Ništa ja ovo ne razumem, nego hajde da sastavimo taj avgustovski prijemni za srednje škole. To brate razumem.

I ja to razumem. Ne razumem zašto se svi ljute na NJEGA. Zar nas nije ujedinio? Od 10 do 13:30. Velika žurka. U okupljanju oko Pašićevog spomenika, kome je neko iz nepoštovanja grafitom unakazio spomenik, konačno sam video svoje drugove, koleginice i kolege koje nikako da stignem da vidim. Tu su i oni stariji od mene i oni mnogo mlađi od mene. Došli su, jer se nekako u vazduhu osećalo da je ovo poseban protest. A zašto je i da li je? Jeste, jer su tu bili i neki klinci iz đačkih klupa (njih samo par), studenti, moje kolege, asistenti i redom sva nastavna i naučna zvanja. I par klinaca na ramenima svojih roditelja naučnika.

I dok sam tako sabirao utiske, gledao slike i slušao komentare sa raznih strana (novine, TV i sl.), jureći ka nekoj ozbiljnoj izjavi iz Vlade, dopade mi pitanje-replika-pitanje-replika iz Skupštine. Večito Mladi ministar je objasnio da smo na posebnom spisku, jer NEKI naučnici hoće honorare. Neće da im se imena vide u trezoru. I pomislih: Bože, pa ovaj čovek je potpuno u pravu. Odakle naučnicima pravo da traže plate i honorare? Odakle? Jer reči Njegove me obasjaše kao svetlost. Njemu je sve jasno. On zna da ima dobrih naučnika i nema ništa protiv da oni zarađuju više. Pazite, naš Ministar nema NIŠTA PROTIV. Ta misao me obmota toplotom i bi mi drago da ima tako mudru Vladu, tako dobrog NJEGA koji sastavlja testove i OVOGA koji nema ništa protiv...

Lično ne volim buku. Ne volim dreku, pištaljke i sl. I da sam ja na njegovom mestu, rado bih podneo ostavku. Ali ON to neće. A i zašto bi? Iz neke ranije podele kada je Đelić abdicirao, ON je dobio jedno ministarstvo, koje ionako niko nikada nije hteo. Sada nam ekonomista priča da NEMA NIŠTA PROTIV da naučnici zarađuju, ako su baš talentovani. Ali oni mogu, iako nisu obdareni baš nikakvim talentom, da nas vode, da nam kroje i krešu budžet, da finansiraju svoje d(r)ugove, i sve ostalo što ide uz to...

Jeste, vikali su ljudi i nije ovo Megatrend. Nije. Nije ni Singidunum, ni bilo koji drugi privatni Univerzitet. Ali, kakve to veze ima? Šta je važno? Važno je to, da je grupa od oko 2500 ljudi (moja procena) formirala najveću pokretnu pamet,  prolazeći od Doma Sindikata, preko Vlade do Ministarstva. Ako se niko ne zabrine zašto se tako visoka koncentracija pameti svih generacija nalazi na ulici da bi tražila ono što im je potrebno, odobreno, pa oteto, onda ovoj nauci, nama svima i našoj kvazidržavi nema spasa.