Demistifikacija izrade domaćeg sapuna - obnavljanje znanja, deo I

Sapun ili detergent, pitanje je sad?

Šta su prirodni sapuni, biosapuni, naturalni, herbalni, eterični i ostali? To je pokajanje za propuštene lekcije u osnovnoj školi, pa zatim u srednjoj o reakciji masti s vodenim rastvorima hidroksida. Zato su sada pojedinci fascinirani dobivenim proizvodima, ne znajući ništa i dalje o polaznim sirovinama, stehiometriji, procesu. Na svu sreću postoje brojni kalkulatori koji daju potrebne vrednosti za odmeravanje količina masnoća s jedne i hidroksida s druge strane. Ali, da li su ovi sapuni prirodni? Nisu. Prirodni "sapuni" se nalaze u biljkama i u hemijskom smislu nisu sapuni. Pene, mogu da peru, prirodni su, ali nisu sapuni. Tako ili imamo prirodna sredstva za pranje ili VEŠTAČKE sapune. Zato ne postoje bio-, natural, lekoviti, herbalni i sl. U samom procesu pravljenja NaOH uništi sve što može. Eterični sapuni mi posebno idu na živce. Ne zato što mirišu. Već zato što se  srpski kaže ETARSKA ulja, a ne ETERIČNA. Tako su i ti sapuni napravljeni s etarskim uljem, a ne ezoteričnim, eteričnim i sl. nepravilnim terminima. Odmah se vidi da je to bila jaka 2 iz hemije, nikako 5.

Sapuni su anjonske, površinski aktivne materije. U hemijskom smislu su soli viših masnih kiselina (kao anjona) i metalnih jona. Natrijumovi sapuni su čvrsti, kalijumovi su tečni. Oba se lako rastvaraju u vodi. Soli aluminijuma, olova, kalcijuma, magnezijuma i drugih polivalentnih katjona (takođe sapuni) su u vodi nerastvorni. Kao sredstva za pranje se koriste samo natrijumovi i kalijumovi. To nisu čista jedinjenja jedne masne kiseline, već smeše (stearinske, palmitinske, oleinske, laurinske i brojnih drugih kiselina). Sa uvođenjem drugih sirovina (kokosova mast i ulje palminih koštica) sapuni su bili bolji, penušaviji i mogli su da peru i u "tvrdoj" vodi. Tvrda voda je normalna pijaća voda. Sapuni se pri rastvaranju odmah pretvaraju u kalcijumove i magnezijumove nerastvorne sapune, koji niti pene, niti peru. Naprotiv kao masne fleke se lepe po odeći ili koži.

U toj situaciji industrija je našla izlaz. Umesto sapuna, napravljene su sintetičke, površinski aktivne materije (PAM-ovi), tenzidi ili prosto detergenti. Bio je rešen problem tvrde vode. Na žalost ove supstancije izazivaju brojne probleme ako se koriste kao kozmetička sredstva, pa su brojni pojedinci u Americi (odličan sajt sa svim potrebnim receptima instrukcijama i kitovima), kasnije i u Evropi (30 godina prakse) započeli proizvodnju sapuna za lične potrebe. Eksplozivan razvoj je usledio po pojavi štapnih miksera, koji su glavno oruđe u pravljenju sapuna.

masnoća + hidroksid  (+ voda) = sapun + glicerol (+ voda).

Jasno se vidi da za istu količinu hidroksida (120 grama) treba u slučaju palmine masti 807,3 g masti, a za maslinovo ulje 885,4. Ova različita količina je data u mnogim tabelama, a studentima hemije je poznata kao saponifikacioni broj (broj mg KOH potrebnih za saponifikaciju 1 g masti ili ulja). U proizvodnji sapuna NaOH se mnogo češće koristi, pa mnogi online kalkulatori (1, 2 ili 3) koji imaju i vrednosti za NaOH i KOH, u gramima, uncama i drugim merama.

Dodatkom ili nedovoljne količine hidroksida ili masnoće u višku dobivena je nova vrsta, tzv. premašćenog sapuna. U ovom sapunu ima od 2 do čak 10% nesaponifikovanih masti. To je loše za sapun za pranje rublja, ali je izuzetno dobro za sapun kojim se peru ruke. Mala količina lipida ostaje na koži i štiti je od isušivanja. Ovaj trik je danas najčešće prodavani trik u kozmetičkoj industriji. Nije opravdan kod šampona, ali jeste kod sapuna, naročito zato što pH rastvor čistog sapuna ima baznu vrednost od 10 do 10,6

Potrebna oprema

Kuhinjska vaga, čelični lonac (stranci koriste Pyrex stakleno posuđe), štapni mikser, obična žičana mutilica, silikonska varjača, kalup (najčešće drveni), ali se ljudi dovijaju pa koriste i silikonske i akrilne, digitalni termometar do 150°C.

Ključna stvar je da se sve radi na skali od minimalno 200 g upravo zbog vage, jer nepreciznost (+1 g) koju ona ima može da utiče na kvalitet. I potrebno vreme za saponifikaciju se značajno skraćuje ako je masa veća, jer duže drži temperaturu. Posle uspostavljene recepture kojom ste zadovoljni dižite skalu na 1 kg. Ali sa novim varijantama opet prvo isprobajte na 200 g. Razliku uvek mogu da izazovu promenjivosti sirovina.

Šta je suština procesa?

Mešanjem uljne i vodene faze na 40-45°C započinje reakcija. Mala količina sapuna koji trenutno nastaje emulguje ostatak, čemu doprinosi snažno mešanje štapnim mikserom. Masa se spontano greje od nastavka reakcije, pri čemu nastaje sve više sapuna. Masa se ugušćuje i pri tome dobija gustinu pudinga. Prekida se snažno mešanje, jer masa postaje suviše gusta. Na površini ostaje trag mešalice.  Masa se izliva u kalup. Iako je kašasta u trenutku izlivanja, preko noći očvršćava. Zato je dobro da se masa termički izoluje (uvijanje u ćebad, peškire, stiroporske kutije i slične improvizacije). Nakon odstojavanja od 24 do 48 časova masa se malo skupi, pa se lako vadi iz kalupa. Ostavlja se da "zri" od 4 do 8 nedelja (zavisno koliko je masne faze u višku - videti kasnije). Nakon toga sapun je spreman za upotrebu.

Varijacije

U trenutku kada je masa spremna za izlivanje, mogu da se dodaju razne boje (prirodne ili prehrambene), etarska ulja, mogu da se nadslojavaju sapuni različitih boja, da se doda nova masnoća ili razne trave. To su sve zabavne aktivnosti, ali kvalitet sapuna određuje samo odabir sirovina i kvalitet saponifikacione reakcije. U lekovitost ne verujem, a šta čovek više da poželi od sredstva koje dobro pere, a korisno je (ne šteti) rukama.

O praktičnim koracima u drugom delu. Dobro su došle sve reakcije, prisećanja i želje da se hemija zavoli kroz praktični rad. A ovo je jedan od najlepših načina. Zato čekam povratne komentare. Dotle, prilažem jedan od najinstruktivnijih kratkih videa kućne radinosti pravljenja sapuna.

Ima li domaćih sajtova koji se time bave i koji daju razna objašnjenja, učeći i radeći zajedno sa ljudima koji o sapunim nisu ništa pre čuli? Ima. To je http://manufakturamiletin.wordpress.com/category/vesti/ . Na ovom sajtu razmenjuju se iskustva, ideje i saveti. Nadajmo se da će vremenom biti sve više ljudi koji žele da isprobaju ovu veštinu i doprinesu zdravlju svoje kože. I kako rekoh u prethodnom postu, molim vas ne nasedajte na laži, ups, reklame.

Imuni na TV reklame - blago vama, ja nisam

Sedim, gledam, ne verujem

Ovo nije tekst o hemiji koji bi nešto trebalo da razjasni. Ovo je tekst o tome kako nam izluđuju moždanu hemiju, prave nas sirovima, prljavima i glupima. Ipak, u mnogim reklamama mnogi, nadam se ne i vi, pogrešno "prepoznaju" hemiju. Radi se o zloupotrebi hemije u farmaciji, domaćinsvu, ulepšavanju i održavanju higijene i zdravlja. Takvi tekstovi tek slede.

Kao i svi ljudi u godinama koji posao nose kući, radim na laptopu, koji me nervira što se ili suviše greje ili glasno duva dok se hladi. Posao je različit, pa mi je često deo  audio-vizuelnih  aktivnosti pasivno usmeren na TV. Od svega što TV prikazuje ja bih izabrao samo filmove i krimi serije (Ubistva u Midsomeru, Poaro, gospođica Marpl). Sve ostalo nikada ne bi moralo da se prikazuje, preživeo bih. Ja volim ovu našu jedinstvenu zemlju. Jedinu koja na TV unutar legendarne efikasnosti ima SBB kablovske operatera, koji emituje sve programe uz isto toliko reklama. Verovao sam da ako plaćam kablovsku ne moram da gledam skečeve budalaština. Ali, ne brine mene sadržaj reklama, jeftinoća snimanja, kič aranžmani i glupost poruka. Mene brine ukupni skup tih reklama, način kako su upakovane i koliko se svojski trude da mi nasapunjaju i operu mozak. 

Daljinski nije više nikakva odbrana. Menjanjem kanala  samo uletim u "zeleni talas" toka reklama po programima. Prebacivanjem s programa na program ulazim u reklamne džepove i umesto da zaštitim mozak, prosto uletim u drugi reklamni džep, na početak iste reklame od koje sam "pobegao". Da verujem u teoriju zavera pomislio bih da su se dogovorili da nam puštaju iste reklame u isto vreme. I to one apsolutno ponižavajuće i potpuno iste za Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju, Bosnu, a verovatno i još po koju zemlju iz okruženja. Prestao sam da verujem da reklame tog tipa snimaju živi ljudi. To je sigurno neka grupa animatora stvorila morone koji otvaraju usta, a prilagođena imena  i poruke čitaju nacionalni spikeru, prilično uzbuđeno kao da im se nešto drugo dešava (ovo je aluzija na xxx).

Mesto gde naši "spikeri" snimaju reklame

I danima tako, kidaju mi živce, ne dopuštajući da se opustim uz pasivne zvuke dok radim. Zapravo me odvraćaju od rada i nerviraju. Zarad lične mentalne sigurnosti odlučio sam da ubeležim neke reklame, jer ću verovatno kasnije misliti da sam umislio sve to i da se to nikada nije desilo. Zato sam odlučio da ih ovog puta PAŽLJIVO odgledam i naređam u priču za koju ZNAM da mi je namenjena. Jer ja sam samo jedan od onih koji "vrte" te dugmiće.

Priča 1. Sin  pali lampu i ne vidi oca, koji leti, roni i pretvara se u tapete dok Komercijalna banka čeka nove revolving, involving žrtve. Poruka: debili potrčite u banku, uzmite kredit od 110.000 da biste dugovali 130.000. Onda uzmite kredit od 130.000 i kada vas niko ne vidi udavite se u kadi, ubijte se strujom ili prosto odletite. Terapija: Ne uzimati teške droge, jer one dovode do verovanja da banka ima želju da nam pomogne i da su nam u njoj prijatelji.

Priča 2. Filmska diva. Neki tzv. fudbaleri se valjaju po blatu, dok se povampirena Aleksis zaslađuje snikersima, jer nije sva svoja. OK, nije ona nikad bila svoja, ali od snikers (Snickers) đubreta sigurno se ni ona ne bi pretvorila u muškarca. Poruka: kada se već hranite kao idioti, kupite jedan snikers i dajte ga detetu. Tako će sigurno brže da se ugoji, manje će se hraniti zdravom hranom, pre će da zaglupi, pa čim odraste otiči će u reklamu 1 i uzeće kredit. Terapija: sebi i deci napravite dobru čokoladnu tortu ili voćni kolač.

Priča 3.  Debeo čovek gleda kako njegova žena donosi hranu, koju prožderu (iako je po veličini bila za porodicu od bar 8 odraslih jedinki. I zabrinut on pita ko će to da opere. Nevidljiva MOĆNA ruka u jednom potezu opere pola posude. Poruka: znamo kakvi ste kad kupujete naše proizvode. Što da Vas cenimo, kad ste izabrali naše proizvode. Terapija: kupite bilo koji koji se ne reklamira. (Za svoju dušu).

                                                Mnogi bi baš ovakvu pomoć u pranju sudova.

Priča 4. Čist veš. I posle 7 opranih dana još miriše. Poruka: mi znamo da mirisi izazivaju alergiju, ali tako vam prodajemo više. Terapija: ne kupovati. Ostati pametan. Za potrebe pranja najbolji je onaj koji miriše najslabije.

Priča 5. Crna haljina. Nije izgubila boju, jer muškarac izvlači flašu Pervola kad god zatreba. Poruka: Naši su muškarci takvi, da li nam zavidite. Terapija: ugasite TV. Da slučajno ne postanete takav muškarac.

Priča 6. Severina i Maksimo sladoled. Poruka i terapija: BEZ KOMENTARA. Ovde sam čak i cinični ja ostao bez teksta.

Priča 7. Tuborg. Muška depilacija, XXX poruka, mnogo leda i još jedno pivo. Poruka: ako hoćete da postanete pijanica, krenite laganim koracima. Pivo je najbolji izbor, jer još i tripujete da se zabavljate. Terapija: ne piti, ne kupovati. Ako ne možete da odolite koristite uvek drugog proizvođača. Inače piće ne generiše radost. 

                                                     

Priča 8. Ovu sam nazvao blistava reklama (razni proizvođači).72 časa svežine. Belo ostaje belo, a crno crno. Poruka: ne morate više da se kupate. Samo se prskajte i obucite 3 majce, jednu preko druge (ili haljine) i skidajte svakog dana po jednu. Terapija: kupajte se ljudi, pa vi tamo imate mnogo više para. Zašto da se "kiselite" 3 dana?

Ni 48 časova, a već sam.....

Verujem da među vama koji čitate ove redove ima dosta iznerviranih gledalaca i slušalaca. Podelite to sa mnom, jer ću tako znati da moja moždana hemija nije jedina sluđena, uvređena, ponižena. 

Volim rafinisano, jer je zdravije - istina ili zabluda o modernoj hrani

Ovaj tekst nije namenjen onima koji ne vole šećer. On je namenjen onima koji imaju dilemu čime da se zaslade u moru svakodnevnih reklama koje ili urlaju na nas ili zavodničkim glasom šalju svoju poruku. Pa šta onda izabrati:

beli šećer

malteks

javorov sirup

ili žuti šećer?

Naravno beli kristalni šećer!!!! Objašnjenje sledi dole. A hleb? Da li postoji ista dilema?

Beli  hleb

ili  crni hleb?

Naravno jedem i savetujem - beli. Integralni je druga priča.


Da li ste mi poverovali. Ne? Dobro, ali zaista je tako. Volim da kontrolišem ono što pojedem, To naravno ne znači da se isključivo hranim zdravo, jer mi to ne dozvoljavaju ni tip posla koji radim, a ni moja ljubav prema slatkišima. Ali to ne znači da moram da budem budala, pa da verujem svakome ko priča o zdravoj hrani, a nema pojma ni šta su proteni, a kamoli da razume metabolizam. Pre dvadesetak godina (20 + koja), u razgovoru sa studentima na predmetu prelepog naziva Hemija prirodnih proizvoda, pitao sam ih koji je šećer zdraviji žuti ili beli. Neki su osetili zamku, drugi su hrabro rekli žuti. Nemam prava da ih kritikujem ako VOLE žuti šećer zbog njegove specifične arome. Ja ga ne volim, jer mi naprosto SMRDI. Ali imam pravo da ih kritikujem ako VERUJU da je žuti šećer zdraviji od belog ili još gore ako veruju da je zdrav.

Mi koji se profesionalno bavimo bio(hemijom) po prirodi posla (naučnog i stručnog), ali i obrazovnog saznamo mnoge činjenice koje se po medijima pogrešno i nestručno interpretiraju. Tome doprinose i  saveti navodnih nutricionista (i dalje nemam pojma šta je to kod nas). Kako se već decenijama borim protiv crnog hleba (čitaj obojenog - vidi sliku preuzetu sa http://www.pressonline.rs/info/politika/168780/crni-hleb-pobeleo-za-dva-minuta.html ) i crnog šećera  (raznih nijansi) i dalje tradicionalno postavljam studentima isto pitanje. I prvi put sam prošle godine, na predmetu posvećenom izučavanju zagađivača hrane dobio očekivani odgovor. Beli šećer je zdraviji.

Zašto? Kao i u svakom procesu obrade i prečišćavanja šećerni sirup nastao obradom soka šećerne repe (seckana repa, malo blata, dodati kalcijum hidroksid, grejanje, dodat ugljendioksid, centrifugiranje, kristalizacija)  su samo neke od faza koje odvajaju belu kristalnu kašu (zapravo prozračnu) i prljavu masu koja se zove melasa. Čak i jezički postaje jasno šta može da zaostane, ako se zna da se jedna od faza bistrenja soka DEFEKACIJA. Reč je po sebi dovoljno ilustrativna, pa je ne bih prevodio. Dakle nije moj izbor da verujem šta je bolje. Već znam šta je čistije. I još jedna mala prevara. Nekada se pod smeđim šećerom isključivo prodavao šećer iz šećerne trske. Danas se zbog marketinga i smešnih tvrdnji da je žuti šećer zdraviji smeđe đubre (melasa) prska industrijskim prskalicama preko već dobivenog rafinisanog belog šećera. Nema logike. Ali ima cenu. Pa ako ljudi vole da budu prevareni, proizvođači to urade sa stilom.  A da li je onda zdrav ako su dozvoljene i boje za njegovo nijansiranje?

Zato, ako grešite jer volite slatko izbor neka bude med, invertni sirup, beli kristalni šećer (saharoza). A što se javorovog sirupa tiče NE. Neka hvala. Domaći med je mnogo pouzdaniji. I najzad velika prevara prodavaca ZDRAVE HRANE (koja je sve osim zdrava) MALTEKS. Mnogo mi se više sviđa engleski način pisanja MALTEX, gde X na kraju ima svoje (bezobrazno) opravdanje. Ako se hrana zaslađuje po ukusu, tada su važne relativne slatkoće "prirodnih" zaslađivača. A to znači da će svako od nas iz porodice ljubitelja slatkog greha dodati VIŠE malteksa od saharoze ili meda. Tako se (ne)zdravo unosi minimalno 2 do 3 puta više kalorija malteksom nego saharozom.

Dakle ljubitelji slatkiša dok konzumirate 1, 2 ili više kašičica šećera u kafi, čaju ili kakaou budite mirni, jer znate da jedete najčistiju prehrambenu namirnicu. Druga, takođe bela nije ni upola tako dobra, lepa i zdrava.

Konjski šampon ili šampon za konje

Da su čuda u Srbiji moguća pokazuje i prodaja "konjskog" šampona. Prvi put sam ga video danas u Liliju. I kao pasionarani proveravač kodova (savršena android aplikacija) proverih na licu mesta i ove kodove. Ruski jezik ne razumem, pa sam se poslužio sveznajućim prevodiocem. Naravno, mali izlet na internet i gle čuda, šampon za negu konja različite starosti postao je deo prodajnog asortimana Lilijeve mreže. Nisam bio siguran, baš zbog te jezičke barijere, pa rekoh da zapamtim cenu, bar približno (negde oko 1900 dinara) i da kod kuće lagano proverim o čemu se radi.

Radi se o šamponu za konje. Ako jezik i ne znam, slike razaznajem. Nigde žena koje bi opet bile u potrazi za volumenom (zapreminom) kose, bojom, negovanošću. Ne. Na slici su razne životinje, a opet kao jasni prevod dobijam da se radi o šamponu za konje. I da se griva i rep pažljivo peru da ne uđe šampon KONJU u oči.

Ćerka mi reče da postoji priča o tome i na forumu, da se žene svađaju i sl. I zahvaljujući ovim linkovima lako se dođe do sajta gde se prepričava reklamerstvo, uz veoma korekatn komentar da nije bilo detaljnih odgovora od distributera o sastavu koji (ni)je potpuno prirodan. Zapravo, kao i kod svih šampona u njemu je samo prirodna voda. Sve ostalo je deo hemije ili farmacije. I marketinga ili kako mi lepše zvuči laži. Naravno uvek ima komentara tipa, imala sam kratku kosu, oprala sam jednom i kosa mi je oživela, porasla 10 cm (ovo je šala) i promenila boju. Ne prepoznajem je..i sl.. Naravno da ne kad su šamponi na našem tržištu nepoznatog sastava, upravo kao i ruski. Nije bitno šta se unutra nalazi, već u kojim granicama. Za većinu pojedinačnu komponenti šampona postoje ozbiljna istraživanja koja ukazuju da su  komponente od detergenata (površinski aktivnih materija) koji realno peru do aroma potencijalni alergeni.

Ljudima sa normalnom kožom glave i normalnom kosom dobar je svaki šampon. Osetljivim ljudima ostaje nada da će Rusi (kad već neće Amerikanci) da naprave čudesni šampon u ogavnoj ambalaži, sa cenom koja je 3 x veća od internet cene (negde oko 650 din za 500 mL na navedenom sajtu).

Par reči o sastavu:
Voda - ok
NaCl - koristi se kao ugušćivač šampona - ok
Euxil K100 je netačan navod za Euxyl k 100 (2-Metil-4-izotiazolin-3-on) - nije prirodna supstancija

Natrijum lauretsulfat je klasičan sintetički detergent (nije prirodna supstancija)  koji veoma često izaziva iritacije kože i sluzokože (zbog čega se pazi da ne uđe u oči.

Kokoglukozid je decil glukozid i takođe je sintetčki proizvod koji ima kokosovo ulje kao polaznu sirovinu. Nalik onome kad bi rekli da je benzin prirodna sirovina jer se dobija iz nafte. Ipak treba reći da je ovo jedan od najblažih, ali i dalje sintetičkih sredstava za pranje kose.

Gliceril oleat je sintetička emulgujuća supstancija. Uobičajeni je dodatak šamponima. Ipak argumentovana je tvrdnja da je pomalo bezveze dodavati masne emulgatore i lanolin i ostalo kada imate u smesi jake detergente koji sve to lako rastvore i udalje .

Dietanolamid kokosovih masnih kiselina je derivat raznih masnih kiselina koje se dobijaju saponifikacijom kokosove masti i naknadom hemijskom derivatizacijom. U pitanju je smeša sintetičkih izuzetno jeftinih sredstava za pranje koje su neophodne u smeši kako bi se s kuhinjskom solju šampon ugustio.

Alkilamidopropil betain je zapravo katjonski detergent amidobetainske strukture masnih kiselina iz kokosa, čija je uloga da deluje antistatički  ali i dalje je sredstvo za pranje, sintetičko i sa pojavom alergijskih reakcija kod preosteljivih osoba.
Glicerol je ok, ali njegova uloga je da dodatno ugusti šampon. Hidratacioni efekat koji mu se obično pripisuje u preparatima i sapunima (tamo gde ga ima) ovde nestaje, jer se šapon razblažuje 10 puta u toploj vodi pre upotrebe.
Hidrolizat kolagena je proizvod koji takođe ima prirodno poreklo (iz kostiju i kože svinja, goveda i sl). Funkcija mu je da kožu vlasišta čini hidratisanom. Kratki peptidi se lepe po kosi i sprečavaju dalje cepanje kose zbog statičkog naelektrisanja pri češljanju. I ovde ostaje ozbiljno pitanje šta sa razblaživanjem.

Hidroksicetil hidroksietil dimonijum hlorid je snažan katjonski detergent. Sintetička je supstancija i namenjena kondicioniranju kose .

Pantenol  (dekspentanol) je provitamin B5 koji omogućava očuvanje vlažnosti kose. Uobičajen je kozmetičko-higijenski dodatak  (dekspentanol). Sintetičkog je porekla.

Lanolin je vosak koji se dobija iz ovčije vune. Izuzetno je nerastvoran u vodi. Koja je logika da se ovde stavlja u recepturu ostaje da se vidi. Možda je stvar drugačija pri primeni kod konja :).

Parfem se dodaje samo da pokrije loše mirise nekvalitetnih hemikalija koje se koriste u kozmetici. Kao dodatak vanile u lošim čokoladama. Čest je izazivač alergija zavisno od hemijskog sastava.

I tako dođosmo do kraja čarobne formule. Ovo je običan šampon, koji i ne može da bude superkoncentrovan kako ga reklamiraju, jer u "običnim" šamponima aktivne supstancije ima oko 25%. Više od toga je uglavnom moguće ako se pravi kao prašak (suva masa).

U rafovima ima mnogo različitih kozmetičkih proizvoda. Veoma često su sastojci sakriveni iza specifičnih komercijalnih imena. A o poreklu robe strogo treba voditi računa. Zato šampone za konje treba prepustiti konjima, a ljudi bi trebalo da se više štite od loših proizvoda, naročito kozmetike koja je konzervirana parabenima. I ono što me kao hemičara plaši je uvek histerični vrisak kako je to prirodno, pa je zdravo. Pa šta ako je prirodno. Brojne otrovne biljke, smrtonosni insekti, mikroorganizmi i pečurke su prirodne. Pa?

Otuđena hemija

25.05.2013.

Hemija je svuda oko nas. Toliko je zaokupila naše živote da je postala neprimetna, nevidljiva, sve više otuđena. Otuđenje pre svega nastaje u strahu i zloupotrebi reči, tačnije fraze "to ti je neka hemija". A šta je zapravo hemija? Nauka? I da i ne. Deci u osnovnoj školi je to strašni bauk. Srednjoškolcima samo jedan od predmeta koji ih deli od slobodnog vremena i zabave. Studentima, pa čak i onima koji studiraju hemiju, zbrka informacija koje su sve podjedanako važne.

A nama koji hemiju volimo od malena? Mi smo je prosto obožavali kao klinci, slušali i čitali o velikanima nauke koji su rešavali tajne prirode, krotili sile i materijale. Uživali u pirotehničkim eksperimentima, nevidljivim mastilima, bojama i raznim mešanim eksperimentima s nama sličnim zaluđenicima fizičarima, biolozima i matematičarima (iako su oni uvek bili nekako drugačiji, jer nisu imali svoje eksperimente). Svi smo obožavali eksperimente. Čitali smo Zabavnik, pa Galaksiju, Živka K.Kostića i razne druge knjige iz biblioteke. Nije bilo interneta, youtube, google i kompjutera. Ali, nije nam smetalo da dođemo do informacija. Računali smo na raznim "digitronima". Ali hemija, fizika, matematika i biologija su nam bile jasne. Razumljive. I uzbudljive. Znali su razni eksperimenti da nam se uvuku u misli, da ih sanjamo, proživljavamo i da postaju naši. Moji drugovi, koji nisu bili dobri đaci,nisu imali strah od ovih predmeta. Naprotiv. Bile su to žive i jake diskusije. Argumenti, mašta, pročitano, odsanjano. I pre svega lično. Sve je bilo u igri. I zato, nama je hemija prosto postala ljubav. I kao svaka ljubav prolazili smo i mi doba potpune strasti, razočaranja, uspona i padova. Ali bila je naša i ostala naša. 

Bez obzira koliko smo imali znanja kao klinci ili sada kao profesionalci, mučilo nas je uvek isto pitanje. Zašto? Ono pitanje koje roditelje izluđuje kad dete uporno ponavlja zu reč, od trenutka kad je shvatilo kolika moć leži u toj reči. I pogledate u nebo i postavi se pitanje zašto...je nebo plavo, pada kiša, sneg, sija sunce..zašto se sve kreće, otkuda boje. Kad se na poneko zašto vremenom nađe odgovor, pojavi se novo pitanje. Kako? Pa - koliko? I onda otrgnete deo prirode, njene pojave i postavite ga u sopstvenoj laboratoriji da ga bolje izučite, ustanovite promenjive. Krenete s manipulisanjem, modelovanjem. Svarate matematičke modele, pretvarate hemiju u biohemiju, prelazite polja biologije i shvatite da je cela nauka tu, upletena u taj problem od kog ste krenuli.

Naravno koliko kod se čovek nečim bavio u Srbiji ne može da pobegne od realnosti. A realnost je da se u Srbiji u nauku ulaže manje od 0,2% nacionalnog bruto dohotka. Tačnije minorna suma. Austrija u nauku ulaže oko 110 puta više od nas. A 110 puta znači da će i hemičari i ostali naučni sapatnici 110 brže doći do naučnog rešenja. Da će ih deca 110 puta više ceniti. Da ....Ali, sve to nije bitno. Bitno je da je tu u nekom vremenskom tesnacu ili razvalini hemija izgubila bitku s ravnodušnom decom. Retki je klinci sanjaju. Umesto priča o nauci, neke druge tužne priče su nam ušle u život. Veliki brat, koji prolazeći kroz paklenu kuhinju i farmu ode da za 48 časova nađe sebi svatove, jer im je nekako vreme za bebe. I tako se u nedogled mogu ređati nepodoštine s TV. Nema kao pre 30 ili 40 godina pokreta nauka mladima. Nema više entuzijazma, volontera, naučnih ambicija. A hemija traži ljubav, razumevanje. Razmazile su je generacije od Asiraca, Egipćana do Faradeja, Pastera i Sime Lozanića.

Zato je neophodno stati s reklamama koje nas prikazuju kao prljave (razni detergenti, sapuni, silani i sl.), idiote (Perlan u ruci, ljubičasta krava i sl.) i dosadne (okreni na zabavu Fanta i sva piva). Jer reklama se pretvorila u laž, vizuelnu manipulaciju i sve više ljude udaljava od stvarnosti. A stvarnost je da su neki, vešti poslovni ljudi i vešti ljudi koji vole politiku zaboravili  da  punu pažnju posvete dobroj i zdravoj hrani, čistoj vodi i dobrom vazduhu. Zato je vreme da se hemija, fizika, biologija i matematika vrate deci. Jer, nauka bez dece ne postoji. Ona se hrani njihovim snovima, nadama, ambicijama.

Da bi se to desilo potrebno je samo malo dobre volje pre svega roditelja preplašenih osnovaca. Svi stariji uzrasti su već izgubljeni u magli neznanja. Roditelji pomozite deci da shvate hemiju. Hrabro im priznajte da nemate pojma i podržite umorne nastavnike po osnovnim školama da podignu kriterijume, opreme kabinete i nabave učila. Ili će ova zemlja sve više da gubi korak sa svetom. Jer svuda u svetu hemičara ima mnogo u politici. Kod nas ne.

Započnimo proces omasovljenja nauke i takmičenja među decom, jer je ova zemlja puna dobre dece koju treba inficirati naukom, pre nego što vakcina zabave uništi njihov imuni sistem.